Feldspat

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Feldspat
Kristal feldspata (18×21×8,5 cm) iz doline Žekvitinhonha, Minas Žerais, jugoistočni Brazil
Opšte informacije
KategorijaTektosilikat
FormulaKAlSi
3O
8 – NaAlSi
3O
8 – CaAl
2Si
2O
8
Kristalne sistemetriklinski ili monoklinski
Identifikacija
Bojaroze, beo, siv, braon, plav
Cepljivostdva ili tri
Prelomduž ravni cepanja
Tvrdoća po Mosu6.0–6.5
SjajnostStaklast
Ogrebbeo
Providnostneproziran
Specifična težina2,55–2,76
Gustina2,56
Indeks prelamanja1.518–1.526
Dvojno prelamanjeprvi red
Pleohroizamnone
Ostale osobineuobičajenorastvaranje lamele
Reference[1]
Fazni dijagram sastava različitih minerala koji čine čvrsti rastvor feldspata.
Feldspati u granitu

Feldspat je naziv za grupu vrlo važnih petrogenih minerala, koji izgrađuju više od 60% Zemljine kore. Feldspati se mogu javiti i u intruzivnim i u efuzivnim magmatskim stenama, što znači da mogu kristalisati i dok se magma nalazi u Zemljinoj kori, kao i kada se izlije na površinu. Takođe se mogu javiti i u određenoj grupi metamorfnih stena, kao i u mnogim sedimentnim stenama.

Feldspat su grupa aluminijum-tektosilikatnih minerala koji formiraju stene, i koji sadrže natrijum, kalcijum, kalijum ili barijum.[2] Najčešći članovi grupe feldspata su plagioklasni (natrijum-kalcijumovi) feldspati i alkalni (kalijum-natrijum) feldspati.[3] Feldspati čine oko 60% Zemljine kore,[2] i 41% Zemljine kontinentalne kore po težini.[4][5]

Feldsptati kristališu iz magme kao intruzivne i ekstruzivne magmatske stene[6] i takođe su prisutni u mnogim tipovima metamorfnih stena.[7] Stena formirana skoro u potpunosti od feldspat-kalcicnog plagioklasa poznata je kao anortozit.[8] Feldspati se takođe nalaze u mnogim vrstama sedimentnih stena.[9]

Kompozicija[uredi | uredi izvor]

Feldspatna grupa minerala se sastoji od tektosilikata, silikatnih minerala u kojima su joni silicijuma povezani zajedničkim jonima kiseonika u trodimenzionalnu mrežu. Sastav glavnih elemenata u običnim feldspatima može se izraziti u vidu tri krajnja člana:

Čvrsti rastvori između K-feldspata i albita nazivaju se alkalni feldspat.[10] Čvrsti rastvori između albita i anortita nazivaju se plagioklas,[10] ili, tačnije, plagioklasni feldspat. Samo ograničeni čvrsti rastvor se javlja između K-feldspata i anortita, a u druga dva čvrsta rastvora dolazi do nemešljivosti na temperaturama uobičajenim u Zemljinoj kori. Albit se smatra i plagioklasom i alkalnim feldspatom.

Odnos alkalnog feldspata i plagioklasnog feldspata, zajedno sa proporcijom kvarca, je osnova za klasifikaciju magmatskih stena QAPF.[11][12][13] Plagioklas bogat kalcijumom je prvi feldspat koji kristališe iz rashladne magme, ali plagioklas postaje sve bogatiji natrijumom kako se kristalizacija nastavlja. Ovo definiše kontinuirani niz Bovenovih reakcija. K-feldspat je poslednji feldspat koji se kristališe iz magme.[14][15]

Alkalni feldspati[uredi | uredi izvor]

Alkalni feldspati su grupisani u dva tipa: oni koji sadrže kalijum u kombinaciji sa natrijumom, aluminijumom ili silicijumom; i one gde je kalijum zamenjen barijumom. Prvi od njih uključuju:

Kalijum i natrijum feldspati se ne mešaju savršeno pri topljenju na niskim temperaturama, stoga se srednji sastav alkalnih feldspata javlja samo u sredinama sa višim temperaturama.[19] Sanidin je stabilan na najvišim temperaturama, a mikroklin na najnižim.[16][17] Pertit je tipična tekstura alkalnog feldspata, zbog rastvaranja kontrastnih kompozicija alkalnog feldspata tokom hlađenja međukompozicije. Pertitske teksture u alkalnim feldspatovima mnogih granita mogu se videti golim okom.[20] Mikropertitske teksture u kristalima su vidljive svetlosnim mikroskopom, dok se kriptopertitske teksture mogu videti samo elektronskim mikroskopom.

Amonijum feldspat[uredi | uredi izvor]

Budingtonit je amonijum feldspat sa hemijskom formulom: NH4AlSi3O8.[21] To je mineral povezan sa hidrotermalnim promenama primarnih minerala feldspata.

Barijumski feldspati[uredi | uredi izvor]

Barijumski feldspati nastaju kao rezultat zamene barijuma za kalijum u mineralnoj strukturi. Barijumski feldspati se ponekad klasifikuju kao posebna grupa feldspata,[3] a ponekad se klasifikuju kao podgrupa alkalnih feldspata.[22]

Barijumski feldspati su monoklinski i uključuju sledeće:

Plagioklasni feldspati[uredi | uredi izvor]

Plagioklasni feldspati su triklinični. Sledi serija plagioklasa (sa procentom anortita u zagradama):

Intermedijerne kompozicije feldspata plagioklasa takođe mogu da se rastvore u dva feldspata kontrastnog sastava tokom hlađenja, ali difuzija je mnogo sporija nego kod alkalnog feldspata, a rezultujuće izrasline dva feldspata su obično previše fino zrnaste da bi bile vidljive optičkim mikroskopima. Praznine nemešljivosti u čvrstim rastvorima plagioklasa su složene u poređenju sa prazninom u alkalnim feldspatovima. Igra boja vidljiva u nekim feldspatnim sastavima labradorita, što je posledica veoma sitnozrnatih lamela za rastvaranje poznatih kao Bogildov međurast. Specifična težina u seriji plagioklasa raste od albita (2,62) do anortita (2,72–2,75).

Struktura[uredi | uredi izvor]

Struktura kristala feldspata zasniva se na aluminosilikatnim tetraedrima. Svaki tetraedar se sastoji od jona aluminijuma ili silicijuma okruženog sa četiri jona kiseonika. Svaki jon kiseonika, zauzvrat, deli susedni tetraedar da bi se formirala trodimenzionalna mreža. Struktura se može vizualizovati kao dugački lanci aluminosilikatnih tetraedara, koji se ponekad opisuju kao lanci radilice jer je njihov oblik savijen. Svaki lanac radilice povezuje se sa susednim lancima radilice da bi formirao trodimenzionalnu mrežu spojenih četvoročlanih prstenova. Struktura je dovoljno otvorena da se katjoni (obično natrijum, kalijum ili kalcijum) uklope u strukturu i obezbede ravnotežu naelektrisanja.[25]

  • Dijagram koji prikazuje deo lanca radilice od feldspata
    Dijagram koji prikazuje deo lanca radilice od feldspata
  • Kristalna struktura feldspat posmatrana duž c ose
    Kristalna struktura feldspat posmatrana duž c ose
  • Kristalna struktura feldspat posmatrana duž a ose
    Kristalna struktura feldspat posmatrana duž a ose
  • Kristalna struktura feldspat posmatrana duž b ose
    Kristalna struktura feldspat posmatrana duž b ose

Podela[uredi | uredi izvor]

Grupa feldspata deli se na dve podgrupe: alkalne feldspate i plagioklase.

Podgrupi alkalnih feldspata pripadaju sledeći minerali:

Minerali ove podgrupe se razlikuju po uređenosti kristalne rešetke, što je posledica načina kristalizacije i temperature na kojima se ona vrši. Sanidin je stabilan na visokim temperaturama, a mikroklin na nižim. To znači da se sanidin javlja u intruzivnim magmatskim stenama, u dubini, gde je magma toplija, i gde ima više vremena za kristalizaciju. Zbog toga je njegova kristalna rešetka uređena. Mikroklin, za razliku od toga, kristališe na nižim temperaturama, kada se magma izlije na površinu, tj. ulazi u sastav efuzivnih magmatskih stena. Zbog toga je njegova kristalna rešetka samo delimično uređena. Takođe, temperatura na kojoj ortoklas započinje kristalizaciju je viša nego kod mikroklina, a niža nego kod sanidina. Zbog toga se ortoklas javlja, obično, u obliku krupnih fenokristala (ima dosta vremena za kristalizaciju) u porfiroidnoj strukturi.

Podgrupa plagioklasa predstavlja izomorfnu seriju od albita, koji je čisti natrijski alumosilikat, do anortita, koji je čisti kalcijski alumosilikat. Ostali članovi ove izomorfne serije imaju određeni procenat albita i anortita. Članovi grupe plagioklasa su:

  • albit - NaAlSi3O8 (0-10% anortitske komponente)
  • oligokas (10-30% anortitske komponente)
  • andezin (30-50% anortitske komponente)
  • labrador (50-70% anortitske komponente)
  • bitovnit (70-90% anortitske komponente)
  • anortit - CaAl2Si2O8 (90-100% anortitske komponente)

Plagioklasi su veoma važna grupa petrogenih minerala, koji ulaze u sastav gotovo svih magmatskih stena (izuzev najbazičnijih). Pritom albit ulazi u sastav kiselih magmatskih stena, oligoklas i andezin u sastav intermedijarnih, a labrador, bitovnit i anortit u sastav bazičnih magmatskih stena (u izuzetno retkim slučajevima anortit se može naći u sastavu neke ultrabazične stene).

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Feldspar”. Gemology Online. Pristupljeno 8. 11. 2012. 
  2. ^ a b Neuendorf, K.K.E.; Mehl, Jr., J.P.; Jackson, J.A., ur. (2005). Glossary of Geology (5th izd.). Alexandria, Virginia: American Geological Institute. str. 232. ISBN 978-0922152896. 
  3. ^ a b Deer, W.A; Howie, R.A.; Zussman, J. (2001). Rock-forming Minerals (2nd edition) Volume 4A. London: Geological Society of London. str. 2. ISBN 1-86239-081-9. 
  4. ^ Anderson, Robert S.; Anderson, Suzanne P. (2010). Geomorphology: The Mechanics and Chemistry of Landscapes. Cambridge University Press. str. 187. ISBN 9781139788700. 
  5. ^ Rudnick, R. L.; Gao, S. (2003). „Composition of the Continental Crust”. Ur.: Holland, H. D.; Turekian, K. K. Treatise on Geochemistry. Treatise on Geochemistry. 3. New York: Elsevier Science. str. 1—64. Bibcode:2003TrGeo...3....1R. ISBN 978-0-08-043751-4. doi:10.1016/B0-08-043751-6/03016-4. 
  6. ^ TROLL, V. R. (2002-02-01). „Magma Mixing and Crustal Recycling Recorded in Ternary Feldspar from Compositionally Zoned Peralkaline Ignimbrite A', Gran Canaria, Canary Islands”. Journal of Petrology. 43 (2): 243—270. Bibcode:2002JPet...43..243T. ISSN 1460-2415. doi:10.1093/petrology/43.2.243 Slobodan pristup. 
  7. ^ "Metamorphic Rocks." Metamorphic Rocks Information Arhivirano 2007-07-01 na sajtu Wayback Machine. Retrieved on July 18, 2007
  8. ^ Blatt, Harvey; Tracy, Robert J. (1996). Petrology, Freeman (2nd izd.). str. 206–210. ISBN 0-7167-2438-3. 
  9. ^ "Weathering and Sedimentary Rocks." Geology. Arhivirano 2007-07-03 na sajtu Wayback Machine Retrieved on July 18, 2007.
  10. ^ a b v g d Feldspar. What is Feldspar? Industrial Minerals Association. Retrieved on July 18, 2007.
  11. ^ Le Bas, M. J.; Streckeisen, A. L. (1991). „The IUGS systematics of igneous rocks”. Journal of the Geological Society. 148 (5): 825—833. Bibcode:1991JGSoc.148..825L. CiteSeerX 10.1.1.692.4446 Slobodan pristup. S2CID 28548230. doi:10.1144/gsjgs.148.5.0825. 
  12. ^ „Rock Classification Scheme - Vol 1 - Igneous” (PDF). British Geological Survey: Rock Classification Scheme. 1: 1—52. 1999. 
  13. ^ Philpotts, Anthony R.; Ague, Jay J. (2009). Principles of igneous and metamorphic petrology (2nd izd.). Cambridge, UK: Cambridge University Press. str. 139—143. ISBN 9780521880060. 
  14. ^ Bowen, N.L. (1956). The Evolution of the Igneous Rocks. Canada: Dover. str. 60–62. 
  15. ^ Klein, Cornelis; Hurlbut, Cornelius S., Jr. (1993). Manual of mineralogy : (after James D. Dana) (21st izd.). New York: Wiley. str. 559. ISBN 047157452X. 
  16. ^ a b "The Mineral Orthoclase". Feldspar Amethyst Galleries, Inc. Retrieved on February 8, 2008.
  17. ^ a b "Sanidine Feldspar". Feldspar Amethyst Galleries, Inc. Retrieved on February 8, 2008.
  18. ^ "Microcline Feldspar". Feldspar Amethyst Galleries, Inc. Retrieved on February 8, 2008.
  19. ^ Klein & Hurlbut 1993, str. 532–536.
  20. ^ Ralph, Jolyon and Chou, Ida. "Perthite". Perthite Profile on mindat.org. Retrieved on February 8, 2008.
  21. ^ „Buddingtonite”. 
  22. ^ „Feldspar Group”. mindat.org. Pristupljeno 4. 7. 2021. 
  23. ^ Celsian–orthoclase series on Mindat.org.
  24. ^ Celsian–hyalophane series on Mindat.org.
  25. ^ Klein & Hurlbut 1993, str. 533–534.

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Feldspat na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Фелдспат&oldid=27554752”