Flagelanti

Flagelanti

Flagelanti (lat. flagellare - bičevati, samobičevaoci) je naziv za srednjovekovnu religijsku jeretičku sektu - bičevalaca. Oni su upražnjavali samobičevanje i to javno, kao vid pokore ili asketizma. Organizovane grupe samobičevalaca su se javile u 13. veku u Peruđi, zaslugom franjevačkog propovednika Ranierija Fasanija. Iz Apeninskog poluostrva pokret se proširio po austrijskim zemljama, Ugarskoj, Bavarskoj, Poljskoj i Porajnju.

Drugi talas flagelanata nastao je za vreme velike epidemije kuge 1348. godine, po zapadnoj Evropi, i obuhvatio zemlje od Apeninskog poluostrva do Engleske, Danske i Češke. Flagelantski pokret posebno je bio jak po nemačkim zemljama, gde su se uspeli da se organizuju kao sekta sa strogim pravilima, nosili su bele haljine sa krstom i izgradili sopstveno učenje.

Tokom 17. i 18. veka flagelantske procesije i samobičevanje ohrabrivali su jezuiti po austrijskim zemljama i Holandiji, kao i po novim evropskim kolonijama gde su oni radili na širenju vere; Indiji, Persiji, Japanu, Filipinima, Meksiku i po Južnoj Americi. Po srednjoj i Južnoj Americi su se flagelantske procesije zadržale do današnjih dana, ali je njihov intenzitet i trajanje regulisano pravilima pape Lava XIII. Flagelantstvo se održalo i po Italiji i Tirolu sve do prve polovine 19. veka, po rimskim jezuitskim crkvama sve do 1870., a po zabačenim gradićima Toskane i Sicilije i kasnije.