Fondacija „Dejan Mančić”
Fondacija „Dejan Mančić“ je nevladina, neprofitna organizacija osnovana 2000. u Nišu, u znak sećanja na mladog niškog pesnika i vizionara, Dejana Mančića, koji je četiri godine pre tragičnog, ali herojskog okončanja života u Nato agresiji na SRJ, u svojoj objavljenoj pesmi "Moć reči" nagovestio: "...ako čovek nekog ne spomene, nikad nije ni postojao";...a majci je jednom rekao: „Kada zauvek odem majko, voleo bih da me se ljudi sećaju“.
Poštujući i ispunjavajući ovu Dejanovu želju, i radi očuvanja uspomene na njegovo umetničko stvaralaštvo, humanost, hrabrost, rodoljublje, ili sažeto rečeno u spomen na njegovu plemenitost, porodica Mančić i grad Niš su 2000. osnovali Fond „Dejan Mančić“. Ministarstvo kulture je svojim rešenjem od 5. juna 2000. potvrdilo zahtev porodice i te godine fond je otpočeo svoju humanu misiju sa ciljevem; ...da otkriva i pomaže mlade stvaraoce u oblasti poezije, slikarstva, umetničke fotografije i drugih vidova stvaralaštva u kojima je zavidnog uspeha imao i sam Dejan. Nekoliko godina kasnije fond je prerastao u fondaciju.[1][2]
Biografija Dejana Mančića[uredi | uredi izvor]
Dejan Mančić rođen je u Nišu 21. juna 1975. gde je završio osnovnu i srednju Ekonomsku školu. Bio je student prava, ali se u slobosnom vremenu bavio književnošću i fotografijom;[3]
...pisao je pesme, slikanjem se bavio nekoliko meseci pre pogibije, a na umetničkim fotografijama ovekovečio je naše srednjovekovne manastire i crkve. Njegove pesme bile su njegovi opevani snovi, a slike - vizija onoga što će zadesiti naš narod i njega samog. Njegovo stvaralaštvo do sada je, osim u Nišu, predstavljeno u Beogradu, Pirotu, Kraljevu, Novom Sadu, Kragujevcu.[3]
Studije mu nisu bile izgovor da odloži i odsluži vojni rok, pa se tako već 1996 našao na redovnom odsluženju vojnog roka. Nato agresiji na SRJ 1999 „motivisala“ ga je da se kao dobrovoljac odazove pozivu otadžbine i ponovo stupi u redove vojske, u 230. spp PVO koji se te godine nalazio na ratnoj lokaciji na Kosovu.[3]
Na njegovu i žalost njegove porodice i prijatelja poginuo je u borbi 4. aprila 1999, prilikom bombardovanja njegove baterije na položaju Grebnik kod Peći. Poginuo je od dejstva zabranjenih kasetnih bombi.[4]
Za njegovu herojsku žrtvu otadžbina mu se simbolično odužila tako što je posthumno odlikovan Ordenom za zasluge u oblasti odbrane i bezbednosti prvog stepena.
... Dejan je bio talentovan pesnik, slikar, bavio se umetničkom fotografijom, novinarstvom, glumom, sportom, a biće zapamćen i kao heroj odbrane zemlje koji je za nju položio ono najvrednije što ima čovek-svoj život, i ono najvrednije što ima mladi umetnik-svoje životno stvaralaštvo.[3]
O Fondaciji[uredi | uredi izvor]
Fondacija je osnovana 21. juna 2000, kada je raspisan konkurs za prvu zbirku pesama mladih autora. Od tada fondacija raspisuje konkurs 4. aprila, na dan Dejanovog stradanja, radovi se prikupljaju do 10. maja, žiri objavljuje pobednika 21. juna, na dan Dejanovog rođendana, a knjiga se objavljuje i promoviše 30. septembra na dan ARJ PVO Vojske Srbije.
Fondacija takođe, svake godine dodeljuje nagradu najmlađem autoru na međunarodnoj izložbi umetničke fotografije u Nišu, koja se odvija pod pokroviteljstvom grada Niša. Pored toga Fondacija pomaže i samostalne izložbe mladih članova Foto kluba FON, a predviđene su i aktivnosti u cilju podsticanja mladih slikara.
Fondacija „Dejan Mančić“ je i jedan od pokrovitelja takmičenja u besedništvu Pravnog fakulteta Univerziteta u Nišu, dodeljuje i posebnu nagradu najmlađem učesniku međunarodnog takmičenja u besedništvu.
Pripremajući obeležavanje desete godišnjnjice Dejanovog stradanja, 2009. godine Fondacija je pokrenula Biblioteku „Riznica srpske duhovnosti“ sa idejom da;
Nova biblioteka treba da obogaćuje prekinuto Dejanovo stvaralaštvo, nudeći pravoslavnu duhovnost kao provereni put za spas čoveka, društva i Srbije... kako je navedeno u pogovoru prve knjige iz ove Biblioteke; „Svetlost uznesanja“ : antologija svetske i srpske duhovne poezije, autora Dimitrija Milenkovića. Od 2000. do 2015. godine žiri Fondacije je na godišnjem konkursu za najbolju zbirku pesama proglasio svega četrnaest laureata, jer su konkursi iz 2014. i 2015. proglašeni neuspešnima, zbog ne zadovoljavanja kriterijuma konkursa. Predsednik Fondacije Stanimir Mančić je zbog takvih okolnosti izjavio da je konkurs za 2016. godinu ne samo sedamnaesti u nizu, već i da je onaj kroz koji Fondacija treba vaskrsne svoju delatnost, značaj i uticaj koji je imala, a sve to proglašenjem petnaestog jubilarnog laureata.
Književne večeri poezije[uredi | uredi izvor]
Svake godine Fondacija „Dejan Mančić“ organizuje i književne večeri poezije, na kojima mladi pasnici čitaju svoje nagrađene pesme i pesme drugih autora.
Izdanja Fondacije „Dejan Mančić"[uredi | uredi izvor]
U izdanja fondacije spadaju: knjige nagrađenih autora na godišnjem konkursu fondacije, izdanja o Dejanu Mančiću i bibloteka Riznice srpske duhovnosti.
Knjige nagrađenih autora sa konkursa[uredi | uredi izvor]
- 2000. Nataša Perić Izazov buđenja, iz Beograda,
- 2001. Jasmina Marković Priče iz šarenog voza , iz Velikih Crljena kod Lazarevca,[5]
- 2002 Herceg Rogić Uranijumsko proleće dvehiljadite u Beogradu, student Pravnog fakulteta u Beogradu,[6]
- 2003. Dragana Bajčetić Kristal istine, Vlasotinčanke koja je završila istoriju umetnosti u Beogradu, a živi u Kraljevu
- 2004. Bojan Maksimović Vrata grada, rođen u Foči, student Filološkog fakulteta u Beogradu,[7]
- 2005. Jana Raonić Penelopa u tranziciji, učenica gimnazije iz Pljevalja
- 2006. Ivan Gavrilović Ni ovde ni tamo
- 2007. Ivan Despotović Ništa nije tako
- 2008 Tamara Spasić Boje ćutanja
- 2009. Dalibor Popović Između reči
- 2010. Nataša Ćirić Kiša pada zato te volim
- 2011. Dejanovo kolo (Izbor iz odabranih knjiga mladih autora)[a]
- 2012. Aleksandar Petrović Pesme i ostale metamorfoze
- 2013. Dragana Mladenović More od školja satkano
- 2014. Nagrada, prvi put, nije dodeljena jer nijedan od 17 prijavljenih rukopisa nije odgovaro zadatim kriterijumima, prema mišljenju žirija.
- 2015. Nagrada nije dodeljena po drugi put, jer je na konkurs stigao tek jedan rukopis, koji sam po sebi nije odgovarao kriterijumima, te je Fondacija konkurs po drugi put proglasila neuspešnim
Izdanja o Dejanu Mančiću[uredi | uredi izvor]
- Bez sutra za sutra, Prosveta Niš 2000. (pp. 126)
- Dejan Mančić, Novinsko-izdavački centar Vojska, Beograd 2003 (pp. 36)
- Posvete Dejanu Mančiću, Fond „Dejan Mančić“ 2009 (pp. 179)
Biblioteka Riznice srpske duhovnosti[uredi | uredi izvor]
- Dimitrije Milenković: Svetlost uznesenja (Antologija svetske i srpske duhovne poezije), Fond „Dejan Mančić“, Niš, 2008 (pp. 239)
- Dejanovo kolo (Izbor iz odabranih knjiga mladih autora), Fond „Dejan Mančić“, Niš - Punta, 2011, (pp. 110)
Napomene[uredi | uredi izvor]
- ^ Ova knjiga izbor je iz prethodnih jedanaest izbora pesama.
Izvori[uredi | uredi izvor]
- ^ Dejan Mančić U sećanje na umetnika, vizionara, heroja odbrane...Vojna akademija MO Srbije Arhivirano na sajtu Wayback Machine (4. mart 2016) Pristupljeno 24. 6. 2014.
- ^ Dejan nije zaboravljen (2007) Politika online Pristupljeno 24. 6. 2014.
- ^ a b v g Dejan Mančić, Tihomir Nešić, Veselin Ilić, Dobrivoje Jevtić, Bez sutra za sutra: Dejan Mančić - Jedan iz Ratne generacije, 1999. godine, Prosveta, Niš, Prvo izdanje. 1999. ISBN 978-86-7455-420-3. ISBN 978-8674554203.
- ^ Bojan B. Dimitrijević, Jovica Draganić, Vazdušni rat nad Srbijom 1999. godine , Institut za savremenu istoriju, 2010 - 461 страница [1] Приступљено 25. 6. 2014.
- ^ Jasmina Marković, Dobrivoje Jevtić, Moma Dimić, Dimitrije Milenković, Priče iz šarenog voza: pesme, Fond "Dejan Mančić", 2002, Google books Приступљено 25. 6. 2014.
- ^ Herceg Rogić, Uranijumsko proleće dvehiljadite u Beogradu, Fond "Dejan Mančić", Nis, 2002. Google books Приступено 25. 6.2014.
- ^ Bojan Maksimović, Dobrivoje Jevtić, Moma Dimić, Dimitrije Milenković, Vrata grada, Fond "Dejan Mančić", Nis, 2004. Google books Приступљено 25. 6. 2014.