Fugu

Fugu (河豚 ili 鰒; フグ, u bukvalnom prevodu: „rečna svinja“) je japanski naziv za naduvanu ribu i jelo koje se pravi od nje. Fugu riba može da spada u grupe roda Takifugu, Lagocephalus, i Sphoeroides, ili Porcupinefish roda Diodon. Fugu može biti smrtonosna po ljudski život zbog prisustva otrova tetrodotoksina koji sadrži u sebi; iz tog razloga je neophodna pažljiva priprema kako bi se otklonila toksičnost. U restoranima u Japanu, kao i u restoranima nekih drugih zemalja, priprema fugu specijaliteta striktno je kontrolisana zakonom kako bi samo najiskusniji kuvari, koji su prošli niz rigoroznih treninga, mogli da se bave pripremom ove ribe. Domaća priprema ove ribe neretko se završava smrtnim slučajem. Fugu se servira u obliku Sašimija ili Čirinabea. Rasprostranjeno je mišljenje da je jetra najukusniji deo fugua. Međutim, on je takođe i najtoksičniji deo; zbog čega je 1984. godine u Japanu zabranjeno serviranje jetre.

Toksičnost

Fugu sadrži najviše tetrodotoksina u organima, pogotovo jetri, jajnicima i koži. Otrov sadrži inhibitore protoka natrijuma, koji prvo dovode do mišićne, a onda i potpune paralize. Žrtva je svesna ali ne može da priča i nije u mogućnosti da diše, što se naposletku završava gušenjem i smrću. Do sada još uvek nije pronađen protivotrov. Međutim, moguće je pružiti pomoć putem podrške respiratornog i kardiovaskularnog sistema dok otrov ne prođe kroz telesni sistem žrtve.

Istraživanjem ove ribe, omogućeno je masovno uzgajivanje bezbedne fugu koja ne sadrži smrtonosni otrov tetrodotoksin.

Istorija

U Japanu se fugu jede još od Jomon perioda tj. od oko pre 2.300 godina. Dva puta je bila zabranjivana; za vreme šogunata Tokugava (1603—1868) tokom Edo perioda i Meidži perioda (1867–1912), da bi se ponovo vratila na trpeze Japana. Fugu je takođe jedina zabranjena hrana cara Japana, radi njegove sigurnosti.

Literatura

Centers for Disease Control (17. 5. 1996). „Tetrodotoxin Poisoning Associated With Eating Puffer Fish Transported from Japan” (PDF). Morbidity and Mortality Weekly Report. 45 (19): 389—412. Arhivirano iz originala (PDF) 27. 5. 2003. g.
Benzer, Theodore (2005). „Toxicity, Tetrodotoxin”. Emedicine.com.
Sueyoshi´, Sueyoshi's pages on fishes. Retrieved Sep 11, 2004
„The Fugu Genomics Project”. School of Biological & Chemical Sciences. Queen Mary university of London. Arhivirano iz originala 22. 03. 2009. g. Pristupljeno 11. 4. 2006.
Elgar, Greg; et al. (1999). „Generation and Analysis of 25 Mb of Genomic DNA from the Pufferfish Fugu rubripes by Sequence Scanning”. Genome Research. 9 (10): 960—971. PMC 310822 . PMID 10523524. doi:10.1101/gr.9.10.960. Arhivirano iz originala 29. 01. 2008. g. Pristupljeno 18. 12. 2011.