Надувана риба

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу

Надувана риба
Tetraodon-hispidus.jpg
Белопега надувана риба (Arothron hispidus)
Научна класификација
Царство:
Animalia
Тип:
Chordata
Подтип:
Vertebrata
Класа:
Actinopterygii
Поткласа:
Neopterygii
Инфракласа:
Teleostei
Ред:
Tetraodontiformes
Породица:
Tetraodontidae

Bonaparte, 1832
Родови

Види текст

Надуване рибе, надуваче или четворозубке (лат. Tetraodontidae) су породица морских и приобалних риба реда Tetraodontiformes. Научни назив (Tetraodontidae), потиче од четири велика зуба спојена у две „плоче“ које ова риба користи како би разорила свој плен; шкољке ракова и мекушаце. Такође има способност да се „надува“, увећавајући своје тело и избацујући притом бодље (скривене у ненадувеном стању).

Постоји најмање 189 врста надуване рибе сврстаних у 29 родова. Најразличитији примерци могу се најчешће наћи у тропским, а ређе у умереним зонама; док их у хладним пределима уопште нема. Највише их има у Југоисточној Азији (25 врста), Јужној Африци (3 врсте) и Јужној Америци (1 врста). Малог су раста, мада неке врсте могу да достигну дужину и до 100цм.

Ове рибе се сматрају једним од најотровнијих кичмењака на свету, одмах после златне отровне жабе. Неки органи попут јетре, јајника и коже, могу бити веома токсични уколико се поједу. Међутим, у Јапану, месо неких врста сматра се правим специјалитетом (Фугу - 河豚). Месо других врста које нису отровне, као што је северна надувача (Sphoeroides maculatus), присутна у Заливу Чесапик,[1] сматрају се деликатесом у другим земљама.[2]

Родови[уреди | уреди извор]

Надувана риба, Хаваји

Породица надувача (Tetraodontidae) садржи око 200 врста смештених у 29 родова:[3][4]

Опис[уреди | уреди извор]

Оне су обично мале до средње величине, мада неколико врста може достићи и дужину већу од 100 cm (39 in).[5]

Дистрибуција[уреди | уреди извор]

Најразноврсније су у тропима, релативно неуобичајене у умереној зони и потпуно одсутне у хладним водама.[5]

Галерија слика[уреди | уреди извор]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ McClane, A.J. (1977). The Encyclopedia of Fish CookeryНеопходна слободна регистрација. Holt, Rinehart and Winston. стр. 511 (p. 249). ISBN 978-0-03-015431-7. »the encyclopedia of fish cookery.« 
  2. ^ Shao, K.; Liu, M.; Hardy, G.; Jing, L.; Leis, J.L. & Matsuura, K. (2014). „Sphoeroides maculatus”. Црвена листа угрожених врста IUCN. IUCN. 2014: e.T190246A1945870. doi:10.2305/IUCN.UK.2014-3.RLTS.T190246A1945870.en Слободан приступ. 
  3. ^ Froese, R.; D. Pauly (ур.). „Family Tetraodontidae – Puffers”. FishBase. Приступљено 23. 8. 2017. 
  4. ^ Eschmeyer, WN; Fong, JD, ур. (31. 7. 2017). „Species by family/subfamily in the Catalog of Fishes”. California Academy of Sciences. Приступљено 23. 8. 2017. 
  5. ↑ 5,0 5,1 Keiichi, Matsura & Tyler, James C. (1998). Paxton, J.R. & Eschmeyer, W.N., ур. Encyclopedia of Fishes. San Diego: Academic Press. стр. 230—231. ISBN 978-0-12-547665-2. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Arreola, V.I.; Westneat, M.W. (1996). „Mechanics of propulsion by multiple fins: kinematics of aquatic locomotion in the burrfish (Chilomycterus schoepfi)”. Proceedings of the Royal Society of London B. 263 (1377): 1689—1696. doi:10.1098/rspb.1996.0247. 
  • Ebert, Klaus (2001): The Puffers of Fresh and Brackish Water, Aqualog, ISBN 3-931702-60-X.
  • Gordon, M.S.; Plaut, I.; Kim, D. (1996). „How puffers (Teleostei: Tetraodontidae) swim”. Journal of Fish Biology. 49 (2): 319—328. doi:10.1006/jfbi.1996.0157. 
  • Plaut, I.; Chen, T. (2003). „How small puffers (Teleostei: Tetraodontidae) swim”. Ichthyological Research. 50 (2): 149—153. doi:10.1007/s10228-002-0153-3. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Надувана_риба&oldid=23142953”