Pređi na sadržaj

Halton Arp

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Halton Arp
Halton Arp, astronom.
Lični podaci
Datum rođenja(1927-03-21)21. mart 1927.
Mesto rođenjaNjujork, SAD
Datum smrti28. decembar 2013.(2013-12-28) (86 god.)
Mesto smrtiMinhen, Nemačka
ObrazovanjeKalifornijski tehnološki institut, Univerzitet Harvard
Naučni rad
Poljeastronomija
Poznat poistraživanju kvazara i crvenih pomaka, "Atlasu čudnih galaksija".
Zvanični veb-sajt
www.haltonarp.com

Halton Kristijan "Čip" Arp (21. mart 1927 – 28. decembar 2013) bio je američki astronom. Poznat je po svom Atlasu čudnih galaksija iz 1966. godine, koji (kako je kasnije otkriveno) katalogizuje puno primera interakcija i spajanja galaksija. Arp je takođe poznat i kao kritičar teorije o Velikom prasku, i zalagao se za nestandardnu kosmologiju u koju je uključio i unutrašnji crveni pomak.

Biografija[uredi | uredi izvor]

Halton Arp (desno) i njegovi unuci, 2008

Arp je rođen 21. marta 1927. godine u Njujorku. Ženio se tri puta, ima četiri ćerke i petoro unučadi.[1][2] Stekao je diplomu osnovnih studija na Harvardu (1949), a doktorat na Kalteku (1953). Zatim je počeo da radi pri Karnegi institutu u Vašingtonu 1953. godine, gde se bavio istraživanjima u laboratorijama Maunt Vilson i Palomar. Arp je postao saradnik-istraživač na univerzitetu u Indijani 1955. godine, a 1957. godine je postao član kolektiva Palomar opservatorije, gde je radio 29 godina. Godine 1983. se priključio kolektivu Maks Plank instituta za astrofiziku u Nemačkoj. Umro je u Minhenu u Nemačkoj 28. decembra 2013. godine.[2][3]

Atlas čudnih galaksija[uredi | uredi izvor]

Arp je sastavio katalog neobičnih galaksija, koji je po prvi put objavljen 1966. godine.[4] Arp je shvatio da astronomi nisu najbolje razumeli kako se galaksije menjaju tokom vremena, što ga je navelo da započne svoj rad na ovom projektu. Ovaj atlas je trebalo da pruži slike koje bi astronomima dale podatke kojima bi proučavali razvoj galaksija. Arp je kasnije koristio atlas kao dokaz u svojoj debati na temu kvazi-zvezdanih objekata, kvazara.

Na osnovu citata drugih astronoma, Arpov atlas se danas smatra sjajnom kompilacijom interakcija i spajanja galaksija. Mnogi objekti u atlasu se primarno raspoznaju i nazivaju po svom Arp broju. Mnogi od ovih objekata (posebno Arp 220) se takođe koriste i kao spektralni šablon za proučavanje galaksija sa visokim crvenim pomakom.

Kvazari i crveni pomaci[uredi | uredi izvor]

Karakterizacija kvazara[uredi | uredi izvor]

Tokom pedesetih godina 20. veka su otkriveni svetli radio izvori koji nisu imali optički duplikat. Godine 1960. je jedan od ovih izvora, 3C 48 povezan sa nečim što je izgledalo kao mala plava zvezda. Kada je izmeren spektar zvezde, sadržao je neidentifikovane spektralne linije koje nisu mogle biti objašnjene; Džon Gejtenbaj Bolton je predložio da su to bili izvori sa visokim crvenim pomacima, ali ta ideja nije bila široko prihvaćena.

Godine 1963. je Martin Šmit pronašao vidljivog parnjaka za 3C 273. Koristeći Hejl teleskop, Šmit je pronašao isti čudan spektar, ali je uspeo da demonstrira da on može biti objašnjen kao spektar hidrogena, pomaknut za 15,8% Ako je to bilo zbog fizičkog pomaka "zvezde", predstavljao bi brzinu od 47,000 km/s, što je daleko iznad brzine bilo koje druge zvezde i ne može se objasniti. Niti to može objasniti velike radio emisije koje su dovele do njenog otkrivanja.

Šmit je zabeležio i da se crveni pomak vezuje za širenje univerzuma, kao što je i kodifikovano Hablovim zakonom. Ako je izmereni crveni pomak bio uzrokovan širenjem, onda je objekat o kojem je reč morao biti vrlo daleko. U tom slučaju, morao bi da ima vrlo visok stepen luminoznosti, jednako prevazivši bilo koji objekat viđen do danas. Ekstremna luminoznost bi objasnila i veliki radio signal. Šmit je zaključio da su kvazari vrlo udaljeni objekti visoke luminoznosti.[5]

Šmitovo objašnjenje velikog crvenog pomaka nije bilo univerzalno prihvaćeno u to vreme. Drugo ponuđeno objašnjenje je da je meren gravitacioni crveni pomak; ovo bi zahtevaloo veliki objekat koji bi takođe objasnio i visoku luminoznost. Zvezda dovoljno velika da proizvede izmereni crveni pomak morala bi da bude daleko iznad Hajaši limita. Ponuđeno je još nekoliko drugih mehanizama, svaki sa svojim problemima.

Arpov predlog[uredi | uredi izvor]

Godine 1966, Arp je objavio Atlas čudnih galaksija, koji je sadržao fotografije 338 obližnjih galaksija koje nisu spadale ni u jednu kategoriju klasičnih oblika galaksija. Njegov cilj je bio da proizvede selekciju koju bi modelari mogli da koriste pri testiranju teorija galaktičkih formacija. Testirajući po ugledu na kolekciju, istraživač bi lako uočio koliko je određena teorija moguća.

Jedna grupa njih, obeležena brojevima od 1 do 101, su bile obične galaksije sa malim objektima nepoznatog porekla. Godine 1967. je Arp zabeležio da su se neki od tih objekata pojavili na listi kvazara. Na nekim fotografijama kvazar je u prednjem delu poznatih galaksija, dok je u drugima materija koja spaja dva objekta, što navodi na to da je vrlo bliska prostorno. Da jesu, i da su crveni pomaci posledica Habl širenja, onda bi oba objekta imala slične crvene pomake. Galaksije su imale manje crvene pomake nego kvazari. Arp je smatrao da crveni pomak nije bio uzrokovan Habl ekspanzijom ili fizičkim kretanjem objekata, već da mora imati nekosmološko ili unutrašnje poreklo.

Arp je takođe zabeležio da kvazari nisu jednako raspoređeni po nebu, već se češće nalaze u pozicijama malih ugaonih odvajanja od određenih galaksija. Ako je ovo slučaj, mogu biti na neki način povezane sa galaksijama. Arpova hipoteza je da su kvazari lokalni objekti izbačeni iz centra aktivnog galaktičnog nukleusa. Obližnje galaksije sa jakim radio-emisijama i određenom morfologijom, posebno Mesje 87 i NGC 5128, podržavale su Arpovu teoriju.[6]

U svojim knjigama, Arp je pružio svoje razloge za verovanje da je teorija o Velikom prasku pogrešna, citirajući svoje pređašnje istraživanje o kvazarima. Umesto toga, Arp je podržao teoriju kvantizacije crvenih pomaka kao objašnjenje crvenog pomaka galaksija.[7]

Kritike[uredi | uredi izvor]

Arp je prvobitno izneo svoje teorije šezdesetih godina 20. veka; teleskopi i astronomski instrumenti su uveliko uznapredovali od tada: lansiran je Habl svemirski teleskop, mnogi teleskopi od 8-10 m (kao oni u opservatoriji Kek) su osposobljeni za rad, i sada se svuda koriste CCD detektori. Ovi novi teleskopi i novi instrumenti su korišćeni za dalje ispitivanje kvazara. Kvazari se sada uglavnom smatraju veoma dalekim galaksijama sa visokim crvenim pomacima. Mnoga israživanja su pronašla razne objekte sa visokim crvenim pomacima koje nisu kvazari, već obične galaksije kao one koje se nalaze u blizini.[8] Spektar galaksija sa visokim crvenim pomacima, viđen kroz rendgenske zrake do radio-talasnih dužina, podudaraju se sa spektrom obližnjih galaksija (posebno galaksija sa visokim nivoima aktivnosti formiranja zvezde, ali i galaksijama sa normalnom ili nepostojećom aktivnošću formiranja zvezda) kada su pregledane radi utvrđivanja efekata crvenih pomaka.[9][10][11] Kako su skorija istraživanja proširila količinu prikupljenih podataka, postalo je jako jednostavno testirati Arpove postulate. Skorašnja studija tvrdi da:

"... jasno dostupni podaci iz istraživanja Sloan digitalno nebo i istraživanja 2dF QSO crvenih pomaka radi testiranja hipoteza da su kvazari izbačeni iz aktivnih galaksija sa periodičnim nekosmološkim crvenim pomacima. Za dva različita modela unutrašnjih crvenih pomaka, [...] nije nađen dokaz periodičnosti na predviđenoj frekvenciji od log(1+z), ili na bilo kojoj drugoj frekvenciji."[12]

Apr nije odustao od svog stava po pitanju Velikog praska, i sve do pred samu smrt nastavio je da objavljuje članke[13][14] izražavajući svoj suprotni stav u popularnoj i naučnoj literaturi, često komunicirajući sa Džefrijem i Margaret Barbidž.[15]

Nagrade i počasti[uredi | uredi izvor]

Godine 1960. Arpu je dodeljena Helen B. Vorner nagrada za astronomiju od strane Američkog astronomskog društva, nagrada koja se "normalno dodeljuje jednom godišnje za značajan doprinos na polju opservativne i teorijske astronomije u periodu od pet godina pre dobijanja nagrade."[16]

Iste godine, Arpu je dodeljena Njukomb Klivlend nagrada za njegovo obraćanje, "Zvezdani sadržaj galaksija", pročitano pred zajedničkom sesijom Američkog astronomskog društva i odeljka D Američke akademije umetnosi i nauka.

Godine 1984. dodeljena mu je nagrada Aleksandar fon Humbolt nagrada za starijeg naučnika.[17]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Alisa Dž. Arp i Andris Arp, ćerke
  2. ^ a b K. Arp, astronom koji je kritikovao teoriju Velikog praska, umire u 86. godini
  3. ^ Big-bang-defying giant of astronomy passes away
  4. ^ Arp, H. (1966). „Atlas čudnih galaksija”. Astrofizički žurnal, suplement. 14: 1—20. Bibcode:1966ApJS...14....1A. doi:10.1086/190147. 
  5. ^ Martin Šmit (1963). „3C 273: objekat koji liči na zvezdu i ima veliki crveni pomak”. Priroda. 197 (4872): 1040. Bibcode:1963Natur.197.1040S. S2CID 4186361. doi:10.1038/1971040a0. 
  6. ^ Arp, H. (1967). „Čudne galaksije i radio izvori”. Astrofizički žurnal. 148: 321—366. Bibcode:1967ApJ...148..321A. doi:10.1086/149159. 
  7. ^ Arp, Halton, "dodatni članovi lokalne grupe galaksija i kvantizovanih crvenih pomaka u okviru dve najbliže grupe" (1987) Žurnal za astrofiziku i astronomiju (ISSN 0250-6335), vol. 8, sept. (1987). str. 241-255.
  8. ^ Drajver, S. P.; A. Fernandez-Soto; V.Dž. Kuč; Odevan, D. K.; Vindhorst, R. A.; Filips, S.; Lanceta, K.; Jahil, A. (1998). „Morfološko numeričko odbrojavanje i distribucija crvenih pomaka do I<26 iz Habl dubokog polja: Implikacije za evoluciju eliptika, spirala i nepravilnosti”. Astrofizički žurnal. 496 (2): L93—L96. Bibcode:1998ApJ...496L..93D. S2CID 17991896. arXiv:astro-ph/9802092 Slobodan pristup. doi:10.1086/311257. 
  9. ^ V.Dž. Kuč, R. S. Elis, Dž. Godvin, D. Karter; Elis; Godvin; Karter (1983). „Spektralna distribucija energije za galaksije sa visokim crvenim pomakom. I - Metode i primena na tri grupacije sa Z = 0.22-0.31”. Mesečne beleške Kraljevskog astronomskog društva. 205: 1287—1312. Bibcode:1983MNRAS.205.1287C. doi:10.1093/mnras/205.4.1287. 
  10. ^ Postmen, L. M. Labin, Dž. B. Ouk (1998). „Studija devet grupacija galaksija sa visokim crvenim pomakom. II. Fotometrija, spektri, i starost grupacija 0023+0423 i 1604+4304”. Astronomski žurnal. 116 (2): 560—583. Bibcode:1998AJ....116..560P. S2CID 17416668. arXiv:astro-ph/9805155 Slobodan pristup. doi:10.1086/300463. 
  11. ^ Pridli, R. S.; R.Dž. Mekmahon (2001). „Daleko infracrvena submilimetarska spektralna distribucija energije kvazara sa visokim crvenim pomakom”. Mesečne beleške Kraljevskog astronomskog društva. 324 (1): L17—L22. Bibcode:2001MNRAS.324L..17P. S2CID 13887166. arXiv:astro-ph/0102116 Slobodan pristup. doi:10.1046/j.1365-8711.2001.04548.x. 
  12. ^ Tang, Su Min; Zhang, Shuang Nan (2005). „Critical Examinations of QSO Redshift Periodicities and Associations with Galaxies in Sloan Digital Sky Survey Data”. The Astrophysical Journal. 633 (1): 41—51. Bibcode:2005ApJ...633...41T. S2CID 119052857. arXiv:astro-ph/0506366 Slobodan pristup. doi:10.1086/432754. 
  13. ^ „H.C. Arp official website:articles”. Arhivirano iz originala 16. 05. 2011. g. Pristupljeno 16. 01. 2015. 
  14. ^ Falton, K. K.; Arp, H. K. (18. 7. 2012). „Istraživanje 2dF crvenog pomaka. I. Fizička asocijacija i periodičnost u porodicama kvazara”. ApJ. 754 (2): 134. Bibcode:2012ApJ...754..134F. S2CID 120250681. doi:10.1088/0004-637X/754/2/134. 
  15. ^ „Smitsonijan/NASA ADS formular”. Rezltati za "Arp, H". Pristupljeno 3. 9. 2006. 
  16. ^ „Helen B. Vorner nagrada za astronomiju”. Arhivirano iz originala 4. 4. 2007. g. Pristupljeno 16. 1. 2015. 
  17. ^ Huan Migel Kampanario i Brajan Martin, "Ispitivanje dominantnih fizičkih paradigmi Arhivirano na sajtu Wayback Machine (9. april 2009)" (2004) Žurnal za naučna istraživanja, izd. 18, br. 3, jesen (2004). str. 421–438.


Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Халтон_Арп&oldid=27753443”