Hatidža Beriša
| Hatidža Beriša | |
|---|---|
 Beriša 2020. | |
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | 1961. |
| Mesto rođenja | Klina, FNRJ |
| Obrazovanje | Fakultet političkih nauka Univerziteta u Beogradu |
| Univerzitet | Univerzitet u Beogradu |
| Zanimanje | profesor naučnik oficir |
Hatidža Beriša (alb. Hatixhe Berisha; Klina, 1961)[1] srpski je univerzitetski profesor, naučnik i oficir albanskog porekla.
Biografija
[uredi | uredi izvor]Rođena je u porodici Halila i Rabije, kao jedna od šestoro dece. Otac joj je bio pripadnik Jugoslovenske vojske.
Doktorirala je na Fakultetu političkih nauka sa tezom Političko nasilje na Kosovu i Metohiji od 1945. do 2003. godine.[2]
Brat Izet je poginuo u borbama za Vukovar kao pripadnik Jugoslovenske narodne armije, poslednjeg dana borbe.[3] Porodičnu kuću Beriša spalili su pripadnici Oslobodilačke vojske Kosova, pošto porodica Beriša nije sarađivala sa njima. Napustila je Kosovo i Metohiju 1999. i više nije odlazila u pokrajinu.[3]
Profesorka je na Vojnoj akademiji Univerziteta odbrane u Beogradu.[4]
Ona je istaknuti srpski rodoljub i smatra da je Kosovo i Metohija isključivo teritorija Srbije.[3]
Dela
[uredi | uredi izvor]- Knjige
- Posledice političkog nasilja na Kosovu i Metohiji, 2013.[5]
- Koncept Velike Albanije kao pretnja nacionalnoj bezbednosti Republike Srbije, 2014.[6]
- Odabrani naučni radovi
- Hatidža Beriša, Jovanka Šaranović, Rade Slavković, Bezbednosne implikacije globalizacije, IX međunarodni naučni skup Dani bezbjednosti na temu „Savremeni bezbjednosni rizici i prijetnje i njihov uticaj na bezbjednost država regiona”, Banja Luka, 2016.
- PREEMPECTIVE AND PREVENTIVE USE OF MILITARY FORCE IN INTERNATIONAL RELATIONS, 2018.[7]
- Serbia between NATO and CSTO, 2019.[8]
- Development of national logistics in support of the Serbian Air Force: Long-term prospects, 2020.[9]
Reference
[uredi | uredi izvor]- ^ Berisa, Hatidza (2015). „Zajednička bezbednosna odbrambena politika Evropske unije i NATO”. Megatrend revija (na jeziku: srpski). 12 (3): 291—310. ISSN 1820-3159. doi:10.5937/MegRev1503291B. Pristupljeno 26. 6. 2025.
- ^ Beriša, Hatidža (2012). „Političko nasilje na Kosovu i Metohiji od 1945. do 2003. godine” (na jeziku: srpski). Univerzitet u Beogradu, Fakultet političkih nauka. Pristupljeno 26. 6. 2025.
- ^ a b v „Za jedne „Škinja”, za druge „Šiptarka”, za Vojsku Srbije PROFESORKA”. KoSSev. 2016.
- ^ „Opština Palilula”. www.palilula.org.rs (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-06-14.
- ^ Maribor, IZUM-Institut informacijskih znanosti. „Posledice političkog nasilja na Kosovu i Metohiji :: COBISS+”. plus.cobiss.net (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2023-06-14.
- ^ Maribor, IZUM-Institut informacijskih znanosti. „Koncept Velike Albanije kao pretnja nacionalnoj bezbednosti Republike Srbije :: COBISS+”. plus.cobiss.net (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2023-06-14.
- ^ Beriša, Hatidža; Cvetićanin, Neven (2018-06-30). „PREEMPECTIVE AND PREVENTIVE USE OF MILITARY FORCE IN INTERNATIONAL RELATIONS”. KULTURA POLISA (na jeziku: engleski). 15 (36): 39—52. ISSN 2812-9466.
- ^ „Serbia between NATO and CSTO”.
- ^ „Development of national logistics in support of the Serbian Air Force”.
