Пређи на садржај

Хатиџа Бериша

С Википедије, слободне енциклопедије
Бериша 2020.

Хатиџа Бериша (алб. Hatixhe Berisha; Клина, 1961)[1] српски је универзитетски професор, научник и официр.

Биографија

[уреди | уреди извор]

Рођена је у породици Халила и Рабије, као једна од шесторо деце. Отац јој се борио као војник Краљевине Југославије.

Докторирала је на Факултету политичких наука са тезом Политичко насиље на Косову и Метохији од 1945. до 2003. године.[2]

Брат Изет јој је погинуо борећи се за југословенску војску у Вуковару, на последњи дан борби.[3]

Породичну кућу Бериша спалили су припадници терористичке ОВК, пошто породица Бериша није сарађивала са њима. Године 1999. је напустила Косово и Метохију и више није одлазила у покрајину.[3]

Професорка је на Војној академији у Београду.[4]

Она је истакнути српски родољуб и сматра да је Косово Метохија искључиво територија Србије.[3]

Књиге
  • Последице политичког насиља на Косову и Метохији, 2013.[5]
  • Концепт Велике Албаније као претња националној безбедности Републике Србије, 2014.[6]
Одабрани научни радови
  • Хатиџа Бериша, Јованка Шарановић, Раде Славковић, Безбедносне импликације глобализације, IX међународни научни скуп Дани безбједности на тему „Савремени безбједносни ризици и пријетње и њихов утицај на безбједност држава региона“, Бања Лука, 2016.
  • PREEMPECTIVE AND PREVENTIVE USE OF MILITARY FORCE IN INTERNATIONAL RELATIONS, 2018.[7]
  • Serbia between NATO and CSTO, 2019.[8]
  • Development of national logistics in support of the Serbian Air Force: Long-term prospects, 2020.[9]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Марибор, IZUM-Институт информацијских знаности. „Zajednička bezbednosna odbrambena politika Evropske Unije i NATO :: COBISS+”. plus.cobiss.net (на језику: српски). Приступљено 2023-06-29. 
  2. ^ „Prof. dr Hatidža Beriša – fim”. fim.edu.rs. Приступљено 2023-06-14. 
  3. ^ а б в „Za jedne "Škinja", za druge "Šiptarka", za Vojsku Srbije PROFESORKA”. KoSSev. 2016. Приступљено 2023.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |access-date= (помоћ)
  4. ^ „Oпштинa Палилула”. www.palilula.org.rs (на језику: енглески). Приступљено 2023-06-14. 
  5. ^ Марибор, IZUM-Институт информацијских знаности. „Последице политичког насиља на Косову и Метохији :: COBISS+”. plus.cobiss.net (на језику: српски). Приступљено 2023-06-14. 
  6. ^ Марибор, IZUM-Институт информацијских знаности. „Концепт Велике Албаније као претња националној безбедности Републике Србије :: COBISS+”. plus.cobiss.net (на језику: српски). Приступљено 2023-06-14. 
  7. ^ Beriša, Hatidža; Cvetićanin, Neven (2018-06-30). „PREEMPECTIVE AND PREVENTIVE USE OF MILITARY FORCE IN INTERNATIONAL RELATIONS”. KULTURA POLISA (на језику: енглески). 15 (36): 39—52. ISSN 2812-9466. 
  8. ^ https://www.researchgate.net/publication/336993201_Serbia_between_NATO_and_CSTO.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  9. ^ https://www.researchgate.net/publication/338989311_Development_of_national_logistics_in_support_of_the_Serbian_Air_Force_Long-term_prospects.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]