Heliofobija

Heliofobija (od starogrčkog ηλιος „sunce“ + grčkog φοβια ← starogrčkog φοβος „strah“) - je pojam koji označava:

• Opsesivni strah od sunca i sunčeve svetlosti.
• Svaki strah od insolacije drugog porekla sa hipohondrijom, delirijumom itd.

Uzroci

Heliofobija se može razviti iz drugih mentalnih poremećaja, kao što su hipohondrija ili nozofobija. Zbog medijskog izveštavanja o slučajevima raka kože, ljudi koji boluju od navedenih bolesti počeli su da izbegavaju sunce, ignorišući informacije o pozitivnim efektima sunčevih zraka. Ljudi koji boluju od fotodermatitisa i porfirije izbegavaju sunce jer se plaše ispoljavanja simptoma bolesti. Postoji legenda da je Vlad Cepeš, poznat kao prototip grofa Drakule, patio od nedostatka gvožđa. Pacijentima sa porfirijom nije kontraindikovano izlaganje suncu u ograničenim količinama, ali zbog mogućnosti neestetskih simptoma ili bolova radije izbegavaju sunčevu svetlost u potpunosti. Jedan od simptoma keratokonusa (degenerativne bolesti oka) je fotofobija. Oni koji više vole noćni način života, ne pate od heliofobije, ali su u opasnosti. Izbegavanje kontakta sa suncem iz medicinskih razloga nije heliofobija u punom smislu.

Simptomi

Glavni simptom straha od svetlosti je izrazit i stalno nastajajući strah od izlaganja suncu i izraženo izbegavanje izlaganja suncu. Kada je primoran da naiđe na objekat straha, primećuje se kompleks simptoma (i vegetativnih i povezanih sa mentalnim stanjem).

Sekundarni simptomi i znaci fobije uključuju:

• bleda koža (zbog nedostatka vitamina D);
• hiperhidroza;
• povećana nervoza i razdražljivost;
• opšta slabost;
• smanjene performanse;
• mršavost, nedostatak mišićne mase;
• grčevi u mišićima.

Tokom napada panike primećuje se sledeće:

• aritmija i problemi sa disanjem;
• vrtoglavica;
• mučnina;
• bol i peckanje na koži (psihosomatski simptom);
• želja da se brzo sakriju od sunca.

U uznapredovalim stadijumima fobije ili pri dužem izlaganju suncu mogući su nesvestica i srčani udar. Tokom napada panike, osoba ima neodgovarajuće reakcije: može vrištati, plakati, odgurnuti ljude, pokušavajući da se sakrije u senci ili u zatvorenom prostoru. Još jedna razlika između heliofoba je njihov izgled. Osoba se trudi da nosi što zatvoreniju odeću, nosi naočare za sunce i šešir. Često postoji komorbidni poremećaj spavanja i budnosti: osoba spava tokom dana, a radi i budna je noću. U nastojanju da dodatno zaštite svoje živote, heliofobi stvaraju sumrak u stanu zavesama na prozorima.

Tretman

Heliofobima se propisuju lekovi koji nadoknađuju nedostatak kalciferola. Ovo pomaže u sprečavanju komplikacija koje se razvijaju kao rezultat hipovitaminoze. Da bi se sprečili problemi u društvenom životu koji su posledica heliofobije, neophodno je da se podvrgnete lečenju kod psihijatra. Otklanjanje problema se vrši postepenim navikavanjem na pojavu koja plaši pacijenta i postepenim ulaskom na dnevnu svetlost. Psihoterapijske metode:

• hipnoza – pacijent se stavlja u trans, a zatim mu se usađuje ideja da razumno izlaganje suncu ne predstavlja opasnost za njega;
• kognitivna bihejvioralna psihoterapija - u ovom slučaju lekar identifikuje bolne stavove kod osobe, a zatim ih koriguje pomoću tehnika podsticanja. Kao rezultat toga, pacijent razvija drugačiji, pozitivan stav prema zracima sunca i njihovom uticaju na telo;
• postupak neurolingvističkog programiranja - ovaj metod se zasniva na kopiranju modela ponašanja bilo koje zdrave osobe, tokom kojeg pacijent počinje da se navikava na ispravne reakcije ponašanja;
• auto-trening - procedure samohipnoze sa mislima da su sunce i njegovi zraci bezbedni.

Lečenje lekovima se sastoji od trankvilizatora, beta-blokatora i antidepresiva.