Herman Vendel

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Herman Vendel
Herman Vendel
Lični podaci
Puno ime(1912)
Datum rođenja(1884-03-08)8. mart 1884.
Mesto rođenjaMec, Nemačko carstvo
Datum smrti3. oktobar 1936.(1936-10-03) (52 god.)
Mesto smrtiSen Klu, Francuska

Herman Vendel (nem. Hermann Wendel; Mec, 8. mart 1884 — Sen Klu, 3. oktobar 1936) bio je nemački političar, publicista, istoričar, pisac, urednik i saradnik socijalističkih listova, veliki poznavalac moderne istorije južnoslovenskih naroda, počasni član Matice srpske (1923[1]) i počasni doktor nauka Beogradskog univerziteta (1929).[2]

Biografija[uredi | uredi izvor]

Rođen je kao sin pruskog činovnika. Nakon završene gimnazije u rodnom gradu, studirao je istoriju i filozofiju na univerzitetu u Minhenu. Kao student je postao član književnog-kulturnog saveza „Mladi Alzas” (nem. Das jüngste Elsaß), podržavao je radnički pokret i bio zagovornik francusko-nemačkog pomirenja.[3] Postao je urednik socijalističkih listova „Folkštime” (nem. Volksstimme), u Čamnicu, kao i „Lajpciger folkscajtung” (nem. Leipziger Volkszeitung). Godine 1905. je postao član Socijaldemokratske partije Nemačke. U periodu između 1910. i 1918. je bio član gradskog veća u Frankfurtu na Majni i sa 27 godina postao poslanik Socijaldemokratske partije u skupštini u Rajhstagu.[4] Mada je u skupštini bio najmlađi poslanik, tokom Prvog svetskog rata osudio je postupke okupatorske uprave u Srbiji.[5]

Bio je jedan od najznačajnijih posrednika Južnih Slovena, a posebno Srba u Nemačkoj.[6] Tokom Balkaskih ratova je boravio kao ratni dopisnik u Beogradu.[7] Godine 1920. kao dobrom poznavaocu jugoslovenskih i balkanskih prilika, ponuđeno mu je mesto nemačkog poslanika u Beogradu. Ponudu je odbio u želji da ostane nezavistan.[8] Nakon Prvog svetskog rata je napustio politiku[4] i potpuno se posvetio pisanju. Pokazao je izuzetnu naklonost i interesovanje za jugoslovenski pokret i probleme Jugoistočne Evrope.[1] Za pisanje je iscrpno koristio građu i literaturu, ali i lično poznavanje južnoslovenskih oblasti, u koje je često putovao. Godine 1921. je u Frankfurtu na Majni osnovao Nemačko-jugoslovensko društvo za približavanje ova dva naroda.[5] Zbog svojih političkih stavova prema Balkanu i publicističke delatnosti s ciljem približavanja južnoslovenskih pitanja nemačkoj i evropskoj javnosti, veoma je dobro prihvaćen u Srbiji, kasnije u Jugoslaviji.[4]

Počasni član Matice srpske postao je 1923. godine. Bio je i dopisni član jednog od najuglednijih slavističkih centara (School of Slavonic studies na Univerzitetu u Londonu). Beogradski Univerzitet ga je za naučni rad o Južnim Slovenima izabrao 1929. godine za počasnog doktora.[1] Nakon što su nacisti 1933. godine došli na vlast, na čelu sa Hitlerom, emigrirao je u Pariz, gde je živeo sve do svoje smrti.[4]

Pred kraj života, povodom dvadesetogodišnjice nemačke ofanzive na Srbiju, u Parizu je objavio feljton o tragičnim posledicama Prvog svetskog rata (1935).[5]

Nakon njegove smrti, gotovo sve novine, kulturna, književna i naučna glasila u Jugoslaviji su objavile njegove nekrologe i priloge o njegovom delu.[4]

Dela[uredi | uredi izvor]

Ispred svoje kuće u Hamburgu, na dan kada je primio vest da je izabran za počasnog doktora Beogradskog univerziteta

Glavno polje njegovih interesovanja je kulturnoistorijska problematika tri rase: germanske, romanske i slovenske.[4]

Dva njegova najobimnija dela su posvećena Hajnrihu Hajneu i Žoržu Dantonu.[4] Napisao je više knjiga iz nemačke književne i političke istorije, pruskoj politici prema Poljskoj,[9] a kao frankofil takođe je pisao i o Francuskoj revoluciji.[10]

Ipak, najveći broj radova posvetio Južnim Slovenima, bio je zastupnik njihovog ujedinjenja.[4] U nameri da nemačkoj javnosti približi i prestavi sliku o ovim narodima posebnog kulturnog razvoja, u velikoj meri zapostavanjenim, ali koji čine sastavni deo evropske kulture, objavio je putopise „Od Marburga do Monastira. Južnoslovensko putovanje”, „Putovanje po Crnoj Gori, Zapadnoj Srbiji, Bosni, Hercegovini i Dalmaciji”, koje je kasnije objedinio u knjizi „Uzduž i popreko slovenskog Juga”.[4] Posebnu odliku njegovih putopisa čini njegova neposrednost u pripovedanju, jer jer je opisivao samo ono što je lično imao prilike da vidi i doživi, pri čemu je istakao ono što je karakteristično za određene predele i krajeve i njihove žitelje, vešto prepličući sadašnjost i prošlost. Osim opisa on je zapisivao i pesme, koje je prevodio na nemački jezik.[7]

Bavio se i kulturnim vezama između nemačkog i južnoslovenskog sveta u delu pod nazivom „Gete i jugoslovenski svet”.[4] Među delima iz istorije južnoslovenskih naroda izdvaja se obimna sinteza o stvaranju Jugoslavije, kao i Studija o Bizmarku u Srbiji 1866. godine.[1]

U svom „Stručnom mišljenju“, koje je i danas aktuelno, podnesenom 11. i 12. maja 1923. parlamentarnom istražnom odboru njemačkog Rajhstaga za ispitivanje uzroka Prvog svjetskog rata, izmišljanje bošnjačkog jezika doživljava kao politikantski apsurd, objasnivši da je „Beč načinio pokušaj da jezik u Bosni, najčistiji srpski jezik, prikaže kao poseban jezik“. Smatrao je da je „veština Beča da učini da se jedni izigraju protiv drugih (Hrvati protiv Srba, katolici protiv pravoslavaca i obrnuto), bila razvijena do prave umetnosti”.[2][a]

Njegovi članci i knjige i danas su aktuelni.[5]

  • nem. Die preußische Polenpolitik in ihren Ursachen und Wirkungen — „Pruska politika prema Poljskoj uzroci i posledice”, članak u listu Socijal-demokratske partije Nemačke (Vorwärts), Berlin (1906)
  • nem. Frankfurt a. M. von der großen Revolution bis zur Revolution von oben (1789–1866) — „Frankfurt na Majni od Velike revolucije do Revolucije odozgo (1789–1866)”, Frankfurt na Majni (1910)
  • nem. August Bebel. Ein Lebensbild für deutsche Arbeiter — „Avgust Bebel. Slika života za nemačkog radnika”, članak (Vorwärts, list Socijal-demokratske partije Nemačke), Berlin (1913)
  • nem. Weltkrieg und Sozialdemokratie — „Svetski rat i socijaldemokratija”, Rede, Kaden, Drezden (1915)
  • nem. Elsaß-Lothringen und die Sozialdemokratie — „Alzas-Lorena i Socijaldemokratija”, Singer, Berlin (1916)
  • nem. Heinrich Heine: ein Lebens- und Zeitbild — „Heinrik Hajne: slika života i vremena Kaden”, Drezden (1916)
  • nem. Aus und über Südslawien članak u Vorwärts, Berlin (1920)
  • nem. Südslawischen Sillhuetten — „Južnoslovenske siluete”, Frankfurt (1921)
  • nem. Aus dem südslawischen Risorgimento — „Iz južnoslovenskog rizorđimenta”, Gota (1921)
  • „O Jugoslaviji, Italiji i Albaniji”, rasprave ranije objavljene u raznim časopisima, Beograd (1921)
  • nem. Von Marburg bis Monastir. Eine südslawische Reise, Frankfurt na Majni (1921) — „Od Marburga do Monastira. Južnoslovensko putovanje” (1921)
  • nem. Aus drei Kulturen — „Iz tri kulture”, Berlin (1922)
  • nem. Von Belgrad bis Buccari. Eine unphilosophische Reise durch Westserbien, Bosnien, Hercegovina, Monte negro und Dalmatien — „Putovanje po Crnoj Gori, Zapadnoj Srbiji, Bosni, Hercegovini i Dalmaciji” (1922)
  • nem. Kreuz und querdurch den slawischen Süden — „Uzduž i popreko slovenskog Juga”, Frankfurt (1922)
  • nem. Die Habsburger und die Südslawenfrage — „Habsburgovci i južnoslavenska pitanja”, Ken, Beograd i Lajpcig (1924)
  • nem. Otto von Corvin. Ein Leben voller Abenteuer — „Oto fon Korvin. Život pun avantura”, Frankfurt na Majni (1924)
  • nem. Der Kampf der Suedslawen um Freiheit und Einheit, Frankfurt na Majni (1925) — „Borba Jugoslovena za Slobodu i Jedinstvo”, Beograd (1925)
  • nem. Das Attentat von Sarajevo — „Atentat u Sarajevu”, istorijsko-kritička analiza (1925)
  • nem. Aus der Welt der Südslawen — „Iz sveta Južnih Slovena”, Berlin (1926)
  • nem. Bismarck und Serbien im Jahre 1866 — „Bizmark i Srbija u godini 1866.”, Berlin (1927)
  • nem. Die Welt der Südslawen im Spiegel Goethes — „Gete i jugoslovenski svet”, Beograd (1932)
  • nem. Zum zwanzigsten Jahrestag der deutschen Offensive gegen Serbien — „Za dvadesetu godišnjicu nemačke ofanzive protiv Srbije”, feljton, Pariz (1935)

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b v g Istraživanja 2003, str. 34.
  2. ^ a b Šijaković 2000.
  3. ^ Abramović 2013, str. 59.
  4. ^ a b v g d đ e ž z i Abramović 2013, str. 60.
  5. ^ a b v g Jović 2017.
  6. ^ Istraživanja 2003, str. 6.
  7. ^ a b Abramović 2013, str. 61.
  8. ^ Sokolski glasnik & 9. 10. 1936, str. 4.
  9. ^ Berić 2006, str. 143.
  10. ^ Berić 2006, str. 144.

Napomene[uredi | uredi izvor]

  1. ^ H. Wendel, in: Schuld und Recht im Weltkrieg, Bd. VI, Berlin : Deutsche Verlagsgesellschaft für Politik und Geschichte 1924, iste godine separatno izdanje: H. Vendel, „Habsburgovci i južnoslovensko pitanje“, itd.

Literatura[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Херман_Вендел&oldid=26603668”