Pređi na sadržaj

Herpetiformni dermatitis

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Herpetiformni dermatitis
SinonimiDuhring's disease[1][2]
Karakterističan osim kod herpetiformnog dermatitisa
Specijalnostidermatologija

Herpetiformni dermatitis (Dermatitis herpetiformis (DH)) je hronična rekurentna bolest iz grupe poremećaja izazvanih unosom i preosetljivošću na gluten.[3] Njena glavna klinička manifestacija je pojava papulovezikularne ospe sa pratećim svrabom.[4] Zlatni standard za dijagnozu bolesti je direktna imunofluorescencija kože u okolini lezija.[5] Primarni način lečenja je bezglutenska dijeta.

Etiologija[uredi | uredi izvor]

Herpetiformni dermatitis je retka bolest od koje boluju uglavnom mlađe odrasle osobe. Bolest je učestalija kod muškaraca u u odnosu na žene, sa muško : ženskim odnosom 1,5 — 1.9 : 1.[3]

Kao i kod celijakije, i kod bolesnika s herpetiformnim dermatitisom uočena je visoka prevalencija HLA-DQ2 (90%) i HLA-DQ8 (5%) haplotipova.[6][7][8]

Hipoteza unakrsne reaktivnosti odgovorne za početak herpetiformnog dermatitisa kod ljudi sa celijakijom

Klinička slika[uredi | uredi izvor]

Kliničkom slikom dominiraju kožne promene u obliku eritematoznih papula i urtikarijalnih plakova

Kliničkom slikom dominiraju kožne promene u obliku:[9][10][3]

  • Eritematoznih papula i urtikarijalnih plakova, koji su grupisani u vezikule i napete mehurići s centrifugalnim rastom, seroznoga ili hemoragijskog sadržaja, sa simetričnom distribucijom.
  • Snažnog osećaja žarenja i svrbeža.
  • Ogoljenih područja egzulcerisane kože i krusta, koje nastaju nakon pucanja bula
  • Hipopigmentacije ili hiperpigmentacije, kože na mestima nakon povlačnja krusta.[11]

Promenama su najčešće zahvaćene ekstenzorne regije tela: prednji deo bedara, kolena, laktovi, zadnjica i sakralna regija, s tim da područje ramena, lopatice i skalpa takođe može biti zahvaćeno.[12]

Iako samo 10% pacijenata ima tegobe od strane digestivnog sistema, oštećenje sluzokože tankoga creva može se dijagnostikovati kod 65 — 75% bolesnika.[13] Čak se i u pacijenata s prividno normalnim nalazom biopsije mogu naći suptilne promene sluzokože poput povećanog broja intraepitelnih limfocita koje idu u prilog glutenskoj preosjetljivosti. Ovi pacijenti po pravilu imaju pozitivnu CD-specifičnu serologiju, a takođe su pod povećanim rizikom za nastanak komplikacija povezanih s celijakijom poput autoimunih bolesti, anemije, osteoporoze i sl.[8]

Dijagnoza[uredi | uredi izvor]

Dijagnoza se najpouzanije postavlja imunofluorescencijom kože na osnovu nalaza karakterističnih IgA zrnastih depozita

Dijagnoza se najpouzanije postavlja na osnovu nalaza karakterističnih IgA zrnastih depozita na vrhu dermalne papile u području sublamine dense bazalne membrane, a prisutni su i u bolesnoj i u zdravoj koži.[14][15][12]

Zlatni standard za dijagnozu DH je direktna imunofluorescencija kože u okolini lezija. Anti-tTg se koriste za dijagnozu, ali i za procenu pacijentovog poštovanja bezglutenske ishrane i za procenu oštećenja crevne sluzokože.[16] Otkrivena su antitela protiv epidermalne transglutaminaze (anti-eTg), enzima za koji se smatra da je glavni autoantigen kod DH jer ima 64%-tnu homolognost s tkivnom transglutaminazom. Pojedini autoori smatraju da je 20% anti-tTg negativnih pacijenata po svojoj suštini anti-eTg pozitivno.[5][15]

Mikrografija dermatitisa herpetiformisa: subepidermalni vezikuli, sa mikroapcesom papilarnih neutrofila, sa neutrofilnim, eozinofilnim i limfocitnim infiltratima u površinskom dermisu.

Kako je ova bolest kožna manifestacija celijakije, dokazanu dijagnozu DH-a bi trebalo uzeti kao indirektan dokaz oštećenja sluzokože i smatrati da nije potrebna duodenalna biopsija.[17]

Terapija[uredi | uredi izvor]

Dijeta

Bolesnicima sa postavljanom dijagnozom herpetiformnim dermatitisom savetuje se bezglutenska ishran, čak i kada nije dokazana enteropatija, s obzirom na to da se radi o ospi koja je osjetljiv na gluten. time se izbegavaju moguće komplikacije.[18] Izbegavanje unosa glutenskih proizvoda tokom ishrane smanjuje se osećaj žarenja i pečenja veziko-eritematoznih papula, i time dovodi do poboljšanja patohistološkog nalaza, koji se utvrđuje biopsijom duodenuma.[5]

Simptomatska terapija

Za simptomatsko lečenje svrbeža i regresiju kožnih promena može se propisati dapson, ali pri njegovoj primeni treba uzeti u obzir teške nuspojave poput hemolitičke anemije, agranulocitoze, methemoglobinemije i periferne neuropatije.[19]

Važno je napomenuti da farmakoterapija nema rezultata na enteropatiju, već se oporavak sluzokože tankoga creva može postići samo uvođenjem bezglutenske ishrane.[4]

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Izvori[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Fitzpatrick's Dermatology in General Medicine (6th izd.). McGraw-Hill. 2003. ISBN 978-0-07-138076-8. .
  2. ^ Rapini, Ronald P.; Bolognia, Jean L.; Jorizzo, Joseph L. (2007). Dermatology: 2-Volume Set. St. Louis: Mosby. ISBN 978-1-4160-2999-1. 
  3. ^ a b v „Dermatitis herpetiformis | DermNet NZ”. dermnetnz.org (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-02-04. 
  4. ^ a b Clarindo, M. V.; Possebon, A. T.; Soligo, E. M.; Uyeda, H.; Ruaro, R. T.; Empinotti, J. C. (2014). „Dermatitis herpetiformis: Pathophysiology, clinical presentation, diagnosis and treatment”. An Bras Dermatol. 89 (6): 865—75. PMC 4230654 Slobodan pristup. PMID 25387490. doi:10.1590/abd1806-4841.20142966. ; quiz 876-7.
  5. ^ a b v „Dermatitis Herpetiformis”. Celiac Disease Foundation (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-02-04. 
  6. ^ Al-Toma, Abdulbaqi; Volta, Umberto; Auricchio, Renata; Castillejo, Gemma; Sanders, David S.; Cellier, Christophe; Mulder, Chris J.; Lundin, Knut E A. (2019). „European Society for the Study of Coeliac Disease (ESsCD) guideline for coeliac disease and other gluten‐related disorders”. United European Gastroenterology Journal. 7 (5): 583—613. PMC 6545713 Slobodan pristup. PMID 31210940. doi:10.1177/2050640619844125. .
  7. ^ Paek, S. Y.; Steinberg, S. M.; Katz, S. I. (2011). „Remission in dermatitis herpetiformis: A cohort study”. Archives of Dermatology. 147 (3): 301—305. PMC 6953381 Slobodan pristup. PMID 21079050. doi:10.1001/archdermatol.2010.336. .
  8. ^ a b Sapone, Anna; Bai, Julio C.; Ciacci, Carolina; Dolinsek, Jernej; Green, Peter HR; Hadjivassiliou, Marios; Kaukinen, Katri; Rostami, Kamran; Sanders, David S.; Schumann, Michael; Ullrich, Reiner; Villalta, Danilo; Volta, Umberto; Catassi, Carlo; Fasano, Alessio (2012). „Spectrum of gluten-related disorders: Consensus on new nomenclature and classification”. BMC Medicine. 10: 13. PMC 3292448 Slobodan pristup. PMID 22313950. doi:10.1186/1741-7015-10-13 Slobodan pristup. .
  9. ^ „Dermatitis Herpetiformis (DH): Definition, Causes & Treatment”. Cleveland Clinic. Pristupljeno 2021-02-04. 
  10. ^ Alonso-Llamazares, J.; Gibson, L. E.; Rogers Rs, 3rd (2007). „Clinical, pathologic, and immunopathologic features of dermatitis herpetiformis: Review of the Mayo Clinic experience”. International Journal of Dermatology. 46 (9): 910—919. PMID 17822491. S2CID 22889775. doi:10.1111/j.1365-4632.2007.03214.x. .
  11. ^ Bolotin, D.; Petronic-Rosic, V. (2011). „Dermatitis herpetiformis. Part II. Diagnosis, management, and prognosis”. Journal of the American Academy of Dermatology. 64 (6): 1027—1033. PMID 21571168. doi:10.1016/j.jaad.2010.09.776. .
  12. ^ a b Mendes, Fernanda Berti Rocha; Hissa-Elian, Adaucto; Abreu, Marilda Aparecida Milanez Morgado de; Gonçalves, Virgínica Scaff (2013). „Review: Dermatitis herpetiformis”. Anais Brasileiros de Dermatologia. 88 (4): 594—599. PMC 3760935 Slobodan pristup. PMID 24068131. doi:10.1590/abd1806-4841.20131775. .
  13. ^ „Do I Have Eczema? Does It Normally Blister?”. WebMD (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-02-04. 
  14. ^ „Dermatitis Herpetiformis - Dermatologic Disorders”. Merck Manuals Professional Edition (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-02-04. 
  15. ^ a b Jaskowski, Troy D.; Hamblin, Tracy; Wilson, Andrew R.; Hill, Harry R.; Book, Linda S.; Meyer, Laurence J.; Zone, John J.; Hull, Christopher M. (2009). „IgA Anti-Epidermal Transglutaminase Antibodies in Dermatitis Herpetiformis and Pediatric Celiac Disease”. Journal of Investigative Dermatology. 129 (11): 2728—2730. PMID 19516268. doi:10.1038/jid.2009.142. .
  16. ^ Rose, C.; Armbruster, F. P.; Ruppert, J.; Igl, B. W.; Zillikens, D.; Shimanovich, I. (2009). „Autoantibodies against epidermal transglutaminase are a sensitive diagnostic marker in patients with dermatitis herpetiformis on a normal or gluten-free diet”. Journal of the American Academy of Dermatology. 61 (1): 39—43. PMID 19344979. doi:10.1016/j.jaad.2008.12.037. .
  17. ^ Caproni, M.; Antiga, E.; Melani, L.; Fabbri, P. (2009). „Guidelines for the diagnosis and treatment of dermatitis herpetiformis”. Journal of the European Academy of Dermatology and Venereology. 23 (6): 633—638. PMID 19470076. S2CID 7906559. doi:10.1111/j.1468-3083.2009.03188.x. .
  18. ^ „Dermatitis herpetiformis Duhring”. Stetoskop.info (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2021-02-04. 
  19. ^ Reunala, Timo; Salmi, Teea T.; Hervonen, Kaisa; Kaukinen, Katri; Collin, Pekka (2018). „Dermatitis Herpetiformis: A Common Extraintestinal Manifestation of Coeliac Disease”. Nutrients (na jeziku: engleski). 10 (5): 602. PMC 5986482 Slobodan pristup. PMID 29757210. doi:10.3390/nu10050602 Slobodan pristup. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Klasifikacija
Spoljašnji resursi


Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Херпетиформни_дерматитис&oldid=27441899”