Hiperkinetički poremećaj

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Hiperaktivni poremećaj
PET sken: upoređenje neurotipičnog i ADHD mozga
Klasifikacija i spoljašnji resursi
Specijalnostpsihijatrija, child and adolescent psychiatry
MKB-10F90
MKB-9-CM314.00, 314.01
OMIM143465
DiseasesDB6158
MedlinePlus001551
eMedicinemed/3103 ped/177
Patient UK[https://patient.info/doctor/attention-deficit-hyperactivity-disorder-pro attention-deficit-hyperactivity-disorder-pro Hiperkinetički poremećaj]
MeSHD001289

Hiperkinetički poremećaj (hiperaktivni poremećaj (nedostatka pažnje), engl. attention deficit hyperactivity disorder; ADHD, AD/HD, ADD) stanje je za koje je karakterističan vrlo visok stepen motoričke aktivnosti kao manifestacija vrlo visoke aktivnosti uma. ADHD se smatra poremećajem. Mnogi ljudi s ADHD-om su vrlo inteligentni i izrazito maštoviti.

Neuklapanje u uobičajena pravila društva oko njih ih čini na neki način nepogodnima, te postoje lekovi koji mogu delimično umanjiti simptome. Ti lekovi deluju na mozak ostalih ljudi kao stimulansi. Jedan primer leka za ADHD je Ritalin. Primena Ritalina u SAD je vrlo raširena.

ADHD retko nestaje posle puberteta i kod većine ljudi ostaje celi život. Za njih se može reći da su „pravi“ hiperaktivni ljudi.

Veliki broj poznatih naučnika, umetnika i glumaca imao je ADHD. Albert Ajnštajn, Tomas Edison, Bil Gejts, Volfgang Amadeus Mocart, Leonardo da Vinči, Van Gog, Salvador Dali, Alfred Hičkok, Stiven Spilberg, Tom Kruz, Džim Keri i Vil Smit samo su neki od njih.

Iz svega navedenog proizlazi činjenica da su mnogi hiperaktivni ljudi korisni članovi zajednice, ali im je i dalje potrebna podrška, terapija i ponekad lekovi koji će im pomoći da regulišu simptome.

Poremećaj hiperaktivnosti deficita pažnje je povezan sa drugim neurorazvojnim i mentalnim poremećajima, kao i nekim nepsihijatrijskim poremećajima, koji mogu izazvati dodatne probleme, posebno u savremenom društvu. Iako se ljudi sa ovim poremećajem bore da se usredsrede na zadatke za koje nisu posebno zainteresovani da završe, oni su često u stanju da održe neuobičajeno produžen i intenzivan nivo pažnje na zadatke koje smatraju zanimljivim; ovo se često naziva hiperfokus.[1]

Simptomi poremećaja pažnje i hiperaktivnosti je podeljen u tri tipa u zavisnosti od simptoma:[2]

1. Pretežno nepažljiv tip uključuje simptome:

- poteškoće u održavanju pažnje na zadacima koji ne pružaju visok nivo stimulacije ili zahtevaju trajni mentalni napor;

- nedostatak pažnje na detalje;

- nepažljive greške u školskim ili radnim zadacima;

- teškoće u planiranju i organizovanju vremena i aktivnosti;

- često se čini da ne sluša kada mu se direktno govori i da mašta;

- gubljenje stvari; - zaborav u svakodnevnim aktivnostima;

- ima poteškoća da se seti da završi predstojeće dnevne zadatke.[3]

2. Pretežno hiperaktivni/impulsivni tip, uključuje simptome:

- prekomerna motorna aktivnost koja ne odgovara uzrastu;

- često trči okolo, ima poteškoća da mirno sedi bez kretanja (deca);

- osećaj fizičkog nemira, osećaj nelagodnosti usled tišine ili mirnog sedenja (odrasli);

- vrpoljenje ili tapkanje rukama ili nogama; - sklonost ka reagovanju bez razmišljanja ili razmatranja rizika i posledica (impulzivne odluke);

- preterano pričanje; teškoće sa čekanjem na red u razgovoru i prekidanjem sagovornika.[4]

3. Kombinovani tip uključuje simptome oba prethodna tipa, pri čemu nijedan od njih jasno ne preovlađuje. Ova vrsta hiperkinetičkog poremećaja se smatra najčešćim.

Simptomi se mogu menjati tokom vremena, tako da se mogu menjati i tipovi. Kada odrastu, većina ljudi pokazuje manje simptoma ili nauči da se nosi sa njima, ali većina ljudi i dalje ima bar neke od simptoma.[5]

Dijagnoza i terapija

Poremećaj pažnje može dijagnostikovati psiholog, psihijatar ili pedijatar. Ne postoji lek za ADHD jer nije bolest, ali se osobi može pružiti medicinska i psihološka pomoć. Najčešće se starijoj deci i odraslima propisuju stimulativni lekovi, ali postoje i nestimulativne opcije koje se ređe propisuju.[6][7]

Izvori[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „ADHD and Hyperfocus”. www.understood.org (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-02-04. 
  2. ^ „The 3 types of ADHD”. www.understood.org (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-02-04. 
  3. ^ „What is ADHD?”. www.psychiatry.org (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-02-04. 
  4. ^ „ICD-11 for Mortality and Morbidity Statistics”. icd.who.int. Pristupljeno 2023-02-04. 
  5. ^ „Does ADHD Go Away?”. www.understood.org (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-02-04. 
  6. ^ „Treatment of ADHD”. CHADD (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-02-04. 
  7. ^ „ADHD Medication Options: Stimulants, Nonstimulants & More”. ADDitude (na jeziku: engleski). 2011-04-18. Pristupljeno 2023-02-04. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Barkley, Russell A. (2005). Take Charge of ADHD: The Complete Authoritative Guide for Parents. New York: Guilford Publications. 
  • Conrad, Peter (2006). Identifying Hyperactive Children. Ashgate. 
  • Crawford, Teresa. I'm Not Stupid! I'm ADHD!. 
  • Faraone, Stephen V. (2005). The scientific foundation for understanding attention-deficit/hyperactivity disorder as a valid psychiatric disorder. Eur Child Adolesc Psychiatry. 14. str. 1—10. 
  • Faraone, Stephen, V. (2003). Straight Talk about Your Child's Mental Health: What to Do When Something Seems Wrong. New York: Guilford Press. 
  • Green, Christopher, Kit Chee (1994). Understanding ADD. Doubleday. ISBN 978-0-86824-587-4. 
  • Hanna, Mohab. (2006). Making the Connection: A Parent's Guide to Medication in ADHD. Washington D.C.: Ladner-Drysdale. 
  • Hartmann, Thom (2003). The Edison gene: ADHD and the gift of the hunter child. Rochester, Vt: Park Street Press. ISBN 978-0-89281-128-1. 
  • Matlen, Terry. (2005). Survival Tips for Women with AD/HD. ISBN 978-1-886941-59-5. 
  • Mellor, Nigel (2008). ADHD or Attention Seeking? Ways of Distinguishing Two Common Childhood Problems (PDF). 
  • Attention Deficit Hyperactivity Disorder Handbook: A Physician's Guide to ADHD. Berlin: Springer. 2009. ISBN 978-1-4419-1396-8. 
  • Ninivaggi, F.J. (septembar 1999). „Attention-Deficit/Hyperactivity Disorder in Children and Adolescents: Rethinking Diagnosis and Treatment Implications for Complicated Cases”. 63 (9). Connecticut Medicine: 515—521. PMID 10531701. 
  • Southall, Angela (2007). The Other Side of ADHD:Attention Deficit Hyperactivity Disorder Exposed and Explained. Radcliffe Publishing Ltd. ISBN 978-1846190681. Pristupljeno 2. 5. 2009. 
  • Alqahtani, Mohammed M. (2009 Oct 22). „The Comorbidity of ADHD in the General Population of Saudi Arabian School-Age Children.”. J Atten Disord. doi:10.1177/1087054709347195.  Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |date= (pomoć)
  • Mohammed M.J. Alqahtani (2010 Mar 27). „Attention-deficit hyperactive disorder in school-aged children in Saudi Arabia.”. Eur J Pediatr. doi:10.1007/s00431-010-1190-y.  Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |date= (pomoć)
  • „CG72 Attention deficit hyperactivity disorder (ADHD): full guideline” (PDF). NHS. 9. 3. 2009. Arhivirano iz originala (PDF) 31. 3. 2010. g. Pristupljeno 8. 1. 2009. 

ADHD kod odraslih

  • Kelly, Kate, Peggy Ramundo (1993). You Mean I'm Not Lazy, Stupid or Crazy?! A Self-Help Book for Adults with Attention deficit Disorder. ISBN 978-0-684-81531-2. 
  • Ratey, Nancy (2008). The Disorganized Mind: Coaching Your ADHD Brain to Take Control of Your Time, Tasks, and Talents. ISBN 978-0-312-35533-3. 
  • Sarkis, Stephanie (2006). 10 Simple Solutions to Adult ADD: How to Overcome Chronic Distraction & Accomplish Your Goals. ISBN 978-1-57224-434-4. 
  • Weiss, Lynn (2005). Attention Deficit Disorder in Adults (4th Edition: A Different Way of Thinking izd.). ISBN 978-1-58979-237-1. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]


Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Ikona za klice

Ovaj članak vezan za medicinu je klica. Možete doprineti Vikipediji tako što ćete ga proširiti.

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Хиперкинетички_поремећај&oldid=27440696”