Pređi na sadržaj

Hogmanaj

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Hogmanaj (eng. Hogmanay) je škotska reč za poslednji dan stare godine i sinonim je za proslavu Nove godine na škotski način. Obično ga prati dalja proslava ujutru na Novu godinu (1. januara) i, u nekim slučajevima, 2. januara, kada je neradni dan. U nekoliko konteksta, reč Hogmanaj se šire koristi da opiše ceo period koji se sastoji od poslednjih nekoliko dana stare i prvih nekoliko dana nove godine. Na primer, svi događaji koji se održavaju pod zastavom Hogmanaja u Edinburgu ne održavaju se 31. decembra.

Poreklo Hogmanaja je nejasno, ali može biti izvedeno iz nordijskih i galskih obeležavanja zimske kratkodnevnice. Običaji se razlikuju širom Škotske i obično uključuju davanje poklona i posete domovima prijatelja i komšija, sa posebnom pažnjom koja se poklanja prvom nogom, prvom gostu u novoj godini.

Etimologija[uredi | uredi izvor]

Etimologija reči je nejasna. Najranija predložena etimologija reči potiče iz dela Scotch Presbyterian Eloquenc iz 1693. godine, u kojoj se smatralo da je izraz iskrivljen od pretpostavljenog stgrč. ἁγία μήνη(hagíā mḗnē) i da je ovo značilo „sveti mesec“.[1] Tri glavne moderne teorije izvode ga iz francuskog, nordijskog ili galskog korena.

Reč je prvi put zabeležena u latinskom zapisu 1443. godine u zapadnom Rajdingu Jorkšira kao hagnonayse.[2] Prvo spominjanje same reči na škotskom jeziku bilo je 1604. u zapisima Elgina, kao hagmonay.[3] Kasniji pravopisi iz 17. veka uključuju varijante Hagmena (1677),[4] Hogmynae night (1681),[4] Hagmane (1693) u navodu u Scotch Presbyterian Eloquence.[1][5]

Iako je Hogmanay trenutno dominantan pravopis i izgovor, zabeleženo je nekoliko varijanti pravopisa i izgovora, uključujući:[6]

  Termin je možda uveden preko francuskog jezika. Najčešće citirano objašnjenje je izvedeno od severnofrancuske dijalekatske reči hoguinané, ili varijante kao što je hoginane, hoginono i hoguinettes, koji potiču od srednjofrancuskog aguillanneuf iz 16. veka a znači ili poklon za Novu godinu, dečji plač za takvim poklonom ili samu Novu godinu.[6] Oksfordski rečnik engleskog jezika prenosi ovu teoriju, rekavši da je termin pozajmljen od aguillanneuf, srednjovekovnog francuski poklič koji se koristio za doček Nove godine koji se sastojao od nepoznatog prvog elementa plus l'an neuf („nova godina“).[7]

Druga teorija sugeriše da je reč možda došla iz gojdelskih jezika. Frejzer i Keli izveštavaju o novogodišnjoj pesmi sa Manksa koja počinje stihom To-night is New Year's Night, Hogunnaa, ali nisu zabeležili ceo tekst na Manksu.[8][9] Sam Keli koristi pravopis Og-u-naa... Tro-la-la Og-u-naa... Tro-la-la[10] dok drugi izvori ovo analiziraju kao hog-un-naa i daju modernom manskom obliku kao Hob dy naa.[11] Manski rečnici ipak navode Hop-tu-Naa i prevode ga kao „Noć veštica“,[12][13] isto kao i mnoge folklorne zbirke specifičnih za Manks.[14]

Drugi autori odbacuju i francusku i gojdelsku teoriju i umesto toga sugerišu da krajnji izvor za normanske francuske, škotske i gojdelske varijante ove reči imaju zajednički nordijski koren.[15]

Poreklo[uredi | uredi izvor]

Nagađa se da koreni Hogmanaja mogu da sežu do proslave zimskog kratkodnevnice među Nordijcima,[16] kao i da uključuju običaje iz galske proslave Samhain. Vikinzi su slavili Božić,[16] koji je kasnije doprineo dvanaest dana Božića, ili „Danima gluposti“ kako su ih ponekad nazivali u Škotskoj. Božić se nije slavio kao festival, a Hogmanaj je bio tradicionalna proslava u Škotskoj.[17] Ovo je možda bio rezultat protestantske reformacije nakon koje se Božić smatrao „previše papističkim“.[18]

Hogmanaj se takođe slavio na krajnjem severu Engleske, sve do i uključujući Ričmond u Severnom Jorkširu.[19]

Običaji[uredi | uredi izvor]

Postoji mnogo običaja, kako nacionalnih tako i lokalnih, povezanih sa Hogmanajem. Najrasprostranjeniji nacionalni običaj je praksa first-footing, koja počinje odmah posle ponoći. Ovo podrazumeva da budete prva osoba koja je prešla prag prijatelja ili komšije i često uključuje davanje simboličnih poklona kao što su so (danas manje uobičajena), ugalj, pecivo, viski i voćni kolač, koji, po verovanju, donosi različite vrste sreće domaćinu. Hrana i piće (kao pokloni) se zatim služe gostima. Ovo može trajati do ranih jutarnjih časova i do sledećeg dana (iako se u savremenom dobu ljudi idu u goste sve do sredine januara). Prva stopa bi trebalo da odredi sreću za ostatak godine. Tradicionalno, visoki, tamnokosi muškarci se preferiraju kao prvi.[20]

Većina Škota slavi Novu godinu posebnom večerom, uobičajeno sa tradicionalnom pitom od mesa.[21][22]

Mesni običaji[uredi | uredi izvor]

Ceremonija vatrenih kugli u Stounhejvenu 2003
boginja sunca sa zabave u ulici Hogmanaj, Edinburg 2005

Primer lokalnog Hogmanai običaja je mahanjem vatrene lopte koji se dešava u Stounhejvenu, Aberdinšir, na severoistoku Škotske. Ovo uključuje lokalno stanovništvo koje pravi „loptice“ od žice napunjene starim novinama, štapovima, krpama i drugim suvim zapaljivim materijalom prečnika do 2 ft (0,61 m), svaki pričvršćen za oko 3 ft (0,91 m) od žice, lanca ili nezapaljivog užeta. Dok zvono Stare gradske kuće označava obeležavanja nove godine, lopte se pale, a ljudi se kreću po određenoj ruti dok vitlaju zapaljenim loptama tokom rute.[23]

Na kraju ceremonije, vatrene kugle koje još uvek gore bacaju se u luku. Mnogi ljudi uživaju u ovom prikazu, a veliki broj ljudi se okuplja da vidi događaj.[24]

U Foklandu u Fajfu, lokalni muškarci su marširali u povorci sa bakljama do vrha Lomond Hilsa kako se bližila ponoć.

Pekari u Sent Endruzu su pekli posebne kolače za su proslavu (poznatu kao „Dan torte“) i delili ih lokalnoj deci.[25]

Institucije su takođe imale svoje tradicije. Na primer, među škotskim vojnim jedinicama, oficiri su čekali ljude na posebnim večerama, dok se na zvonima Stara godina ispraćala iz kapije kasarne. Stražar tada verbalno izaziva novu stražu ispred kapije: - Ko ide tamo? Odgovor je - Nova godina, sve je u redu.[26]

Stari običaj u Gorju je da se Hogmanaj slavi sainingom (škotski za 'zaštitu, blagoslov') domaćinstva i stoke. Rano ujutru na Novu godinu, ukućani piju, a zatim prskaju „čarobnu vodu“ iz „mrtvog i živog broda“ po kući. Nakon prskanja vodom po svakoj prostoriji, po krevetima i svim ljudima, kuća se čvrsto zapečati, a grane kleke zapale i raznose po kući i po kući. Dozvoljeno je da se dim kleke proširi po prostorijama sve dok ne izazove kijanje i kašalj među stanovnicima. Zatim se sva vrata i prozori širom otvaraju da uđu hladan, svež vazduh nove godine. Žena u kući tada daje „restorative“ iz boce viskija, a članovi domaćinstva sedaju za novogodišnji doručak.[27]

Hogmanajski običaj pevanja „Auld Lang Syne"“ postao je uobičajen u mnogim zemljama. To je škotska pesma Roberta Bernsa, zasnovana na tradicionalnim i drugim ranijim izvorima. Uobičajeno je da se ovo peva u krugu povezanih ruku prekrštenih jedna preko druge dok sat otkucava ponoć za Novu godinu.[28]

Glavne proslave[uredi | uredi izvor]

Kao i u većem delu sveta, najveći škotski gradovi – Glazgov, Edinburg i Aberdin – održavaju cele noći proslave, kao i Stirling i Invernes. Proslave Hogmanaja u Edinburgu su među najvećim na svetu. Proslave u Edinburgu iz 1996–97. je Ginisova knjiga rekorda prepoznala kao najveću svetsku novogodišnju zabavu, sa oko 400.000 prisutnih ljudi. Maksimalan broj je tada bio ograničeni iz bezbednosnih razloga.[29]

Mnoge proslave su otkazane 2020–21. i 2021–22. zbog pandemije kovida 19 u Škotskoj.[30]

Handsel Day[uredi | uredi izvor]

Istorijski gledano, pokloni su davani u Škotskoj prvog ponedeljka u Novoj godini. Za proslavu praznika jela bi se pečena večera. Handsel je bila reč za poklon i otuda Handsel Day.[31] U savremenoj Škotskoj ova praksa je zamrla.

Period svečanosti koje traju od Božića do Handsel ponedeljka poznat je kao Daft Dejs (en. Daft Days).[32][33][34]  

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b Crokatt, Gilbert; Monroe, John (1738) [First published 1693]. Scotch Presbyterian eloquence display'd. Rotterdam: J. Johnson. str. 120. „It is ordinary among some plebeians in the South of Scotland to go about from door to door upon New-years Eve, crying Hagmane, a corrupted Word from the Greek αγια μηνη, which signifies the Holy Month.” 
  2. ^ "hogmanay, n.". OED Online. December 2014. Oxford University Press. (accessed 22 December 2014).
  3. ^ William Cramond, The records of Elgin, 2 (Aberdeen, 1903), p. 119 "delatit to haue been singand hagmonayis on Satirday".
  4. ^ a b "hogmanay, n.". OED Online. December 2014. Oxford University Press. (accessed 22 December 2014).
  5. ^ a b v g d đ e ž „Hagmane”. Dictionary of the Scots Language. Pristupljeno 21. 12. 2011. 
  6. ^ a b v g d đ Robinson, Mairi (ed) The Concise Scots Dictionary (1985) The Scottish National Dictionary Association ISBN 0-08-028491-4
  7. ^ Murray, James A. (1933). The Oxford English Dictionary. v (H-k). Oxford University Press. 
  8. ^ Frazer, Sir James George The Golden Bough 1922
  9. ^ Kelley, Ruth The Book of Hallowe'en (1919)
  10. ^ Y Kelley, Yuan Fockleyr Gailckagh as Baarlagh (1866) The Manx Society
  11. ^ Folk-lore – A Quarterly Review of Myth, Tradition, Institution and Custom Vol II (1891) The Folk-lore Society
  12. ^ Broderick, G. A Handbook of Late Spoken Manx Niemeyer (1984) ISBN 3-484-42904-6
  13. ^ Fargher, Douglas Fockleyr Baarle-Gaelg (1979) Shearwater Press ISBN 0-904980-23-5
  14. ^ Moore, A.W. Manx Ballads & Music (1896) G R Johnson
  15. ^ Harrison, W. Mona Miscellany (1869) Manx Society
  16. ^ a b „The History of Hogmanay”. Historic UK. 
  17. ^ "Hogmanay", Scotland.org. Retrieved 14 May 2009.
  18. ^ Bogle, Lara Suziedelis. "Scots Mark New Year With Fiery Ancient Rites", National Geographic News, 31 December 2002
  19. ^ Hutton, Ronald (2001). The Stations of the Sun: A History of the Ritual Year in Britain. Oxford University. str. 65. ISBN 0192854488. 
  20. ^ „Hogmanay traditions, old and new”. BBC. 30. 12. 2015. 
  21. ^ 'Scottish Hogmanay Customs and Traditions at New Year' at About Aberdeen Arhivirano 11 januar 2012 na sajtu Wayback Machine. Retrieved 21 December 2007.
  22. ^ „Our humble pie man”. www.scotsman.com. 
  23. ^ „Stonehaven Fireballs | Stonehaven's way to greet the new year”. stonehavenfireballs.co.uk. Pristupljeno 2020-12-14. 
  24. ^ Stonehaven Fireball Association Arhivirano 2 oktobar 2011 na sajtu Wayback Machine photos and videos of festivities. Retrieved 31 December 2017.
  25. ^ „Dictionaries of the Scots Language:: SND :: cake”. Pristupljeno 2021-05-17. 
  26. ^ 'Hogmanay Traditions Arhivirano 17 decembar 2007 na sajtu Wayback Machine' at Scotland's Tourism Board. Retrieved 21 December 2007.
  27. ^ McNeill, F. Marian (1961). „X Hogmany Rites and Superstitions”. The Silver Bough, Vol.3: A Calendar of Scottish National Festivals, Halloween to Yule. Glasgow: William MacLellan. str. 113. ISBN 0-948474-04-1. 
  28. ^ „Auld Lang Syne could be lost as only 3 percent know the words”. www.scotsman.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2019-01-17. 
  29. ^ „Numbers cut for Hogmanay party”. HeraldScotland (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2019-01-17. 
  30. ^ „Hogmanay events cancelled as Covid rules tightened”. BBC News (na jeziku: engleski). 2021-12-21. Pristupljeno 2021-12-21. 
  31. ^ „Handsel”. Oxford English Dictionary (3rd izd.). Oxford University Press. septembar 2005.  (Potrebna je pretplata ili članska kartica javne biblioteke UK.) "A gift or present (expressive of good wishes)".
  32. ^ „Scotslanguage.com - Fergusson's Daft Days”. www.scotslanguage.com. 
  33. ^ „Dictionary of the Scots Language:: SND :: feast”. 
  34. ^ „Dictionary of the Scots Language:: SND :: daft”. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Observations on the Popular Antiquities of Great Britain, Brand, London, 1859
  • Dictiounnaire Angllais-Guernesiais, de Garis, Chichester, 1982
  • Dictionnaire Jersiais-Français, Le Maistre, Jersey, 1966
  • Dictionary of the Scots Language, Edinburgh
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Хогманај&oldid=27679042”