Hramovna gora

Hramovna gora
Hramovna gora
	Hramovna gora
Geografske karakteristike
Ndm. visina	743 m
Koordinate	31° 46′ 41″ S; 35° 14′ 07″ I / 31.778015° S; 35.235413° I 31° 46′ 41″ S; 35° 14′ 07″ I / 31.778015° S; 35.235413° I
Geografija
	Hramovna gora

Hramska gora (hebrejski: הר הבית [Har haBáyit] / הר המוריה [Har haMoria]) je verska lokacija u Starom gradu u Jerusalimu.

Prema jevrejskoj tradiciji se s tog mesta svet proširio u svoj današnji oblik, odnosno odatle je Bog pokupio prah da stvori prvog čoveka Adama, gde je Adam napravio žrtvenik za Boga, gde su Kain i Avelj ponudili žrtve, i gde je Avram ponudio Isaka kao žrtvu. Na tom je mestu Bog odlučio „obitavati“, zbog čega su tamo sagrađena prva dva jerusalimska hrama. Prema tradiciji se veruje kako će treći i poslednji Hram takođe biti sagrađen na tom mestu. Hram se smatra najsvetijim mestom judaizma i zbog toga mnogi Jevreji nikada neće tamo kročiti nogom.

Među muslimanima se Hramska gora smatra trećim najsvetijim mestom islama. Poštovano kao Plemenito svetište i mesto Muhamedovog putovanja u Jerusalim i uzdizanja u nebo, Gora se takođe povezuje s jevrejskim biblijskim prorocima koji se poštuju u islamu. Džamija El Aksa i Kupola na steni, najstarija očuvana islamska građevina na svetu, trenutno se nalaze na Gori.

S obzirom na međusobno suprotstavljena prisvajanja Jevreja i muslimana, smatra se jednim od najspornijih verskih lokaliteta na svijetu. Pod upravom Izraela se nalazi od 1967. godine, a i Izrael i Palestinska samouprava tvrde da nad njom imaju suverenitet, što je jedno od glavnih tačaka Arapsko-izraelskog sukoba. Muslimansko veće, poznato kao muslimanski Vakuf, upravlja lokalitetom. Izraelska vlada takođe na njemu sprovodi kontroverznu zabranu molitve za ne-muslimanske posetioce.^[1]