Cenzor

Cenzor (lat. censor) bio je magistrat u Rimskoj republici. Bila su ih dvojica i birala ih je centurijska skupština obično iz redova bivših konzula.

Ova magistratura je osnovana 443. p. n. e., kada su iz nadležnosti konzula izdvojeni poslovi koji se odnose na cenzus.

Funkcija

Funkcija cenzora spadala je u najviše i najuglednije položaje u Rimskoj republici. Zaduženja cenzora bila su sledeća:

• popis građana i njihove imovine
• razvrstavanje građana u klase
• nadgledanje javnog morala
• kontrola liste senatora

Od 336. godine p. n. e. i plebejci su stekli pravo da se kandiduju za cenzore. Princip kolegijalnosti važio je strože no u drugim magistraturama. U slučaju smrti ili povlačenja jednog od cenzora, drugom je prestajala služba. Izbor je vršen svake pete godine, a cenzori su imali vlast 18 meseci. Cenzori su birani iz redova najuglednijih građana jer su samo oni mogli vršiti nadgledanje javnog morala. U moral se računao i skromni život, bez rasipanja i razmetanja. Cenzori su za nemoralno ponašanje mogli kazniti opomenom, izbacivanjem iz konjaničkog staleža, premeštanjem u lošiju tribu, beleženjem kazne u spisak građana. Ova poslednja sankcija smatrala se najtežom jer je donosila javnu sramotu. Od 312. godine cenzori su kontrolisali i listu senatora sa pravom da izbace nedostojne. Popis građana i procena njihove imovine vršena je na Marsovom polju. Spiskovi su vođeni po tribama. Cenzore je birala centurijatska komicija. Nisu imali imperijum, ali im je vlast bila strogo diktatorska. Narodni tribuni nisu mogli osporiti odluke cenzora.

Literatura

• Rimska država pod kraljevima i u doba republike (753-27. pre Hr.) - istorija i institucije - Miroslava Mirković; Dosije, 2002. godina
• Melьničuk Я. V. Roždenie Rimskoй cenzurы: Issledovanie antičnoй tradicii v oblasti graždanskogo upravleniя Drevnego Rima. — M., 2010