Pređi na sadržaj

Čeng (dinastija Han)

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
U kineskoj tradiciji prezime (Liju) prethodi imenu.[1]
Car Čeng iz dinastije Han
Car Čeng iz dinastije Han, detalj sa slike Razbijanje balustrade, nastale u vreme dinastije Sung. Danas se nalazi u Nacionalnom muzeju palate u Tajpeju.
Lični podaci
Puno imeCar Sjao-čeng iz dinastije Han
Datum rođenja51. p. n. e.
Mesto rođenjaČangan, Carstvo Han
Datum smrti17. april 7. p. n. e. (43/44 god.)
Mesto smrtiČangan, Carstvo Han
Grobmauzolej Janling
Religijakonfučijanstvo
Porodica
SupružnikSju,
Džao Feijan,
Džao Hede
RoditeljiJuan
Vang Džengđun
DinastijaZapadni Han (grana dinastije Han)
car Kine
Period33—7. p. n. e.
PrethodnikJuan
NaslednikAi

Čeng Di, Čeng ili car Sjao-čeng[a] (kin: 孝成皇帝; pin: Xiàochéng huángdì; 51. p. n. e. Čangan — 17. april 7. p. n. e. Čangan) bio je car Kine iz dinastije Zapadni Han (33—7. p. n. e.).[2]

Ime po rođenju cara Čenga bilo je Liju Ao (kin: 刘骜; pin: Liú Ào). Shodno kineskoj tradiciji, za njega se koristi posthumno ime, dok je sam vladar koristio brojna vladarska imena.[b] Posthumno ime mu je upravo bilo car Sjao-čeng, dodeljivano uspešnim vladarima, po kome se u istoriji i navodi. Car Čeng je tokom svoje vladavine koristio sedam vladarskih imena, tj. imena ere: Đijen-ši (kin: 建始; pin: Jìanshĭ; 32—28. p. n. e.), He-ping (kin: 河平; pin: Hépíng; 28—25. p. n. e.), Jang-šuo (kin: 阳朔; pin: Yángshùo; 25—21. p. n. e.), Hung-đija (kin: 鸿嘉; pin: Hóngjīa; 21—17. p. n. e.), Jung-ši (kin: 永始; pin: Yŏngshĭ; 17—13. p. n. e.), Juan-jen (kin: 元延; pin: Yúanyán; 13—9. p. n. e.) i Sui-he (kin: 绥和; pin: Sūihé; 9—7. p. n. e.).

Liju Ao je bio sin Liju Šija, tada krunskog princa kasnije cara Juana, i Vang Džengđun. Godine 33. p. n. e. došao je na vlast posle očeve smrti. Pod vlašću cara Čenga vlast dinastije Han je počela da slabi uz istovremeno jačanje klana Vang, kome je pripadala careva majka koja je imala presudan uticaj. To je dovelo do širenja korupcije u carskoj upravi i niza pobuna širom zemlje. Uprkos tome, administracija je još uvek bila vrlo efikasna i na lokalnom nivou još bila malog obima.[2] Čeng je upamćen kao vladar koji se više zanimao za žene nego za državne poslove. Sam vladar bio je velikodušan prema podanicima, čemu svedoči Han šu, koji kaže da je car „ljudima dodeljivao privatnu zemlju”.[3]

Uprkos ličnoj nezainteresovanosti, tokom vladavine cara Čenga sprovedeno je nekoliko reformi. Car je naredio carskom glasniku Čen Nungu (na vrhuncu 26. nove ere) da traga za izgubljenim knjigama širom hanske države. Takođe je naložio brojnim stručnjacima i učenim ljudima da urede, prikupe i srede stare knjige i da ih organizuju po različitim kategorijama. Liju Sijang (77—6. p. n. e.) imao je zadatak da sažeto opiše svaku staru knjigu. Njegov sin Liju Sin (oko 50. p. n. e.—23. n. e.) kasnije je od ovih sažetih opisa napravio katalog pod naslovom Ći ljue (Sedam rezimea).[4]

Čeng je izvršio i veliku reformu sistema prinošenja žrtava u predgrađima. Dvor je zadržao obrede obavljane u južnim i severnim predgrađima prestonice Čangana, ali je ukinuo one koji su se izvodili u Ganćuenu i Fenjinu. On je takođe ukinuo 475 svetilišta u vojnim zapovedništvima, kraljevinama i prestonom gradu, i tako broj žrtvenih ceremonija smanjio za 70%. Mada su ove mere povoljno uticale na smanjenje državnih rashoda, njima ipak nisu ukinute privilegije i interesi caričinog klana, moćnih evnuha i glavnih ministara. Nisu npr. realizovani predlozi da se visokim dvorskim činovnicima zabrani postavljanje sinova na visoke državne položaje, da im se zabrani trgovinom ublažavanjem kazni za prestupe, i da se porodicama omiljenih carevih ministara zabrani da sprovode nezakonite transakcije.[5]

Prema Han šuu tokom Čengove vladavine napravljeni su važni koraci u otkriću papira.[6] Džao Ji (briljantna pratilja Džao), careva supruga, jednom napisala „heti pismo”.[7] Prema raznim komentarima i tumačenjima, ovo što se naziva heti bila je, u stvari, hartija napravljena od odbačenih vlakana svile.[6] Drugačija od hartije danas poznate, koju je izumeo Caj Lun za vreme dinastije Istočni Han.[8]

Dvor je tokom Čengove vladavine bio središte spletki među njegovim suprugama. Car je imao veliki broj konkubina iz kojih se izdvajaju carice Sju i Džao Feijan i supruga Džao Hede, poznata kao Džao Ji. Sju je bila prvobitna carica, ali je izgubila Čengovu naklonost posledicom intriga sestara Džao Feijan i Džao Hede. Naime, dve sestre, koje su bile poznate po svojoj lepoti, car je 19. p. n. e. doveo u svoju palatu i učinio suprugama. Sledeće godine one su optužile za veštičarenje protiv cara caricu Sju, koja je zbog toga bila oterana sa dvora, a Džao Feijan uzdignuta u rang carice. Vremenom je došlo do suparništva između dve sestre, ali su se kasnije pomirile. Posle više godina, 8. p. n. e. Sju je pokušala da vrati čast i dostojanstvo skovavši zaveru protiv cara sa njegovim rođakom Čunju Džangom. Zavera je bila otkrivena i Sju prisiljena na samoubistvo.

Car Čeng je umro 17. aprila 7. p. n. e. u Čanganu. Uprkos svojim bezbrojnom konkubinama, Čeng nije uspeo da dobije naslednika. Na prestolu ga je nasledio sinovac Liju Sjin, kasnije poznat kao car Ai.

Napomene[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Posthumna imena većine vladara dinastije Han, sadrže karakter sjao (kin: 孝; pin: xiào) koji znači sinovljeva odanost. U navođenju imena vladara ovaj karakter se obično izostavlja.
  2. ^ Kineski carevi su obično tokom različitih perioda svoje vladavine koristili brojna vladarska imena. Ta praksa se zadržala sve do dinastije Ming, kada je praksa postala da se koristi jedno.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Jerković, Jovan; Pižurica, Mato; Pešikan, Mitar (2010). Pravopis srpskoga jezika. Novi Sad: Matica srpska. str. 201. t. 220. ISBN 978-86-7946-079-0. COBISS.SR 256189191. 
  2. ^ a b Grupa autora 2017, str. 120.
  3. ^ Grupa autora 2017, str. 160-161.
  4. ^ Grupa autora 2017, str. 52.
  5. ^ Grupa autora 2017, str. 243.
  6. ^ a b Grupa autora 2017, str. 524-525.
  7. ^ Grupa autora 2017, str. 524.
  8. ^ Grupa autora 2017, str. 525.

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Grupa autora, Istorija kineske civilizacije (tom II), 2017. Beograd

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Čeng na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ченг_(династија_Хан)&oldid=27049254”