Čitalište jagodinsko
 | |
| Osnivanje | 1851. godine |
|---|---|
| Zatvaranje | januar 1874. godine |
| Lokacija | Jagodina Srbija |
Čitalište u Jagodini ulazi u red najstarijih čitališta u Srbiji. Prvi podatak o postojanju Čitališta nalazimo 1851. u Izveštaju Društva srpske slovesnosti u kome se ono pominje kao korisnik Glasnika Društva. Imalo je u svom razvoju burnu istoriju, prekide u radu, uspone i padove.
Istorijat[uredi | uredi izvor]
O postojanju i eventualnom radu Čitališta nema podataka sve do 1857. kada novine pišu da se održavaju balovi u korist Čitališta, čitalište napreduje pošto je te godine i dalje bilo korisnik knjiga i Glasnika Društva Srpske slovesnosti. [1]
Čitalište je i dalje korisnik Glasnika Društva srpske slovesnosti i u svom fondu ima knjige i to: Glasnik 1-8, Izvodi za novu srpsku istoriju 1, Građa za srpsku gramatiku 1, 2, Ksenofontove znamenitosti, M. T. Cicerona Knjiga o dužnostima, Časovi blagovenija, Astronomija, Kratka istorija Grka i Turaka, Fizika, Astronomija, Logika, Jestestveno zemljopisanije, Razgovori za obrazovanje srca i duše i Zabava za decu. Te godine, tačnije avgusta 1857. potpredsednik Čitališta Kosta Mihailović zahvalio se Društvu srpske slovesnosti za primljene knjige na dar „koje će u svojoj biblioteci hraniti“. [2]
Međutim, godinu dana kasnije, 1858. godine, napredovanje Čitališta je postepeno slabilo. Srbske novine su donele vest da će Čitalište u Jagodini skoro pasti zato što članovi neće da plaćaju članarinu, nezadovoljni su što pretplata za novine nije poslata i što retko odlaze u Čitalište. Zakazana je skupština, od koje se mnogo očekuje, napominjući da čitaoci žele da se Čitalište održi ali je pitanje da li i trgovci to žele. [2]
I pored svih nastojanja i pokušaja da se na Skupštini reši pitanje opstanka Čitališta, ono se nije održalo pošto se ne nalazi u popisu 1860. Ponovo u decembru 1868. godine Opština je rešila da se uvede Čitaonica, „toga radi za tu celj, je sebi i stan nabavila. Uz ovu za nas dragocenu vest još nekoliko kratkih saopštenja: radi se na osnivanju nedeljne škole, učiteljski zborovi već postoje. Pozorišna družina takođe, koja ima pravila. Prvu predstavu će davati za Mali Božić. Kod sviju svesnih građana Družina navodi odziva, pa i kod Opštine”. Potvrđuje se da je Čitalište obnovljeno, da su osnovane nedeljna škola i pozorišna družina. U izveštaju okružnog načelnika kaže se da je „... odbor ove obštine Zaključenije svoje doneo da se čitalište kao obštinsko Ustanovi i po ovom Zaključeniju Čitalište je ovdi već otvoreno”. Prema tome Čitalište je obnovljeno pre 11. januara kada je datiran pomenuti izveštaj. [1]
Družina jagodinske omladine je davala besedu sa igrankom 12. januara u korist svoje čitaonice, bila je dobro posećena, a program se dopao publici. Stiče se utisak da je ovog puta Čitalište dobro napredovalo što se potvrđuje posle mesec i po dana, 18. marta 1869. godine kada se piše između ostalog: „Što se Čitaonice tiče jedva se jedno utvrdi. Broj članova ima preko 80, i to služi na čast Jagodini.” [3]
U ime Čitaonice jagodinske obratio se 22. oktobra 1870. sekretaru Srpskog učenog društva Petar Kojić, član Čitaonice, ovom molbom: „Odbor Čitaonice jagodinske zaključio je na svom pretposlednjem sastanku da se umoli Učeno društvo da Čitaonici ovd. pošalje sva svoja dosadašnja izdanja džabe, a da joj i ubuduće šalje dela koja budu izlazila. Ovu odluku rečenog odbora je u ime istoga saopštavam vama ovim putem kao sekretaru Učenog društva s molbom da istu predstavite Društvu na rešenje, a o rezultatu izvestite ili mene ili odbor Čitaonice naše“. Đura Jakšić, poznati pesnik i slikar, živi i radi u Jagodini u toku 1870-71. godine. On u to vreme piše političke satire i pripovetke, zbog kojih dolazi u sukob sa vlastima. U isto vreme je Čitalište jagodinsko većinom glasova svojih članova izbacilo iz svog fonda omrznuti list Ruža. Iza ove akcije, urednik Ruže smatra se da je stajao Đura Jakšić koji je bio aktivan član Čitališta. [2]
Opština je pomagala Čitalištu samo besplatnim prostorijama, sve ostale izdatke Čitalište je pokrivalo članarinama, prihodima od beseda i balova i dobrovoljnim prilozima. [1]
Poslednji put se pominje u izveštaju iz 1875. godine, kada pomoćnik okružnog načelnika piše da je Čitalište prestalno da radi u januaru 1874. godine. Načelnik je potvrdio da se čitalište ugasilo i da ne radi od januara 1874. godine. U dopisu se takođe nagoveštava mogućnost ponovnog otvaranja Čitališta, ali ne postoje podaci da je to i učinjeno. [1]
Danas je to Narodna biblioteka „Radislav Nikčević“ Jagodina.
Aktivnosti Čitališta[uredi | uredi izvor]
U prvo vreme, održavali su se balovi, koji su organizovani u korist Čitališta. Čitalište je predstavljalo sastavni deo Glasnika Društva srpske slovesnosti. U svom kljiževnom opusu sadržalo je veliki broj knjiga. Godine 1868. otvara se Čitaonica kao i nedeljna škola. Istovremeno, održavaju se učiteljski zborovi, kao i predstave Pozorišne družine. Javna beseda sa igrankom, koju je izvela Družina jagodinske omladine održana je u Čitalištu.[2]
Knjige[uredi | uredi izvor]
- Glasnik I – VIII,
- Izvodi za novu srpsku istoriju 1,
- Građa za srpsku gramatiku I, II,
- Ksenofontove znamenitosti,
- M. T. Cicerona Knjiga o dužnostima,
- Časovi blagovenija,
- Astronomija,
- Kratka istorija Grka i Turaka,
- Fizika,
- Astronomija,
- Logika,
- Jestestveno zemljopisanije,
- Razgovori za obrazovanje srca i duše i
- Zabave za decu.
Periodika[uredi | uredi izvor]
U 1874. godini stizali su sledeći naslovi periodike:
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ a b v g Stamatović, Desanka (2011). Čitališta u Srbiji u XIX veku (2. dopunjeno izd.). Pančevo: Pančevo : Gradska biblioteka.COBISS.SR 182331660
- ^ a b v g Kovijanić, Gavrilo (1986). Tragom čitališta u Srbiji (1. izd.). Beograd: Narodna knjiga.COBISS.SR 41174028
- ^ Kaljević, Ljubomir (1870). „6.februar 1870”. Srbija : politično-ekonomski list (10).