Čo oju
| Čo oju | |
|---|---|
 Čo oju | |
| Ndm. visina | 8201m m |
| Geografija | |
| Lokacija |   |
| Masiv | Himalaji |
| Prvi uspon | 19. avgust 1954.  Herbert Tiči Jozef Ječler Pasang Pajk |
| Najlakši put | snežno/ledeni uspon |
Čo oju (ili Qowowuyag; u Nepalu चोयु, Tibetanski: jo bo dbu yag; Kineski jezik: 卓奧有山, Pinjin: Zhuó'àoyǒu Shān) je planina na granici Nepala i Kine. Jedna od ukupno četrnaest planina viših od 8000 metara, i s 8201 metara nadmorske visine, šesti najviši planinski vrh na svetu.
Opis[uredi | uredi izvor]
Ime planine Čo oju, locirane oko 20 km zapadno od Mont Everesta, s tibetanskog se prevodi kao "Tirkizna boginja". Nekoliko kilometara zapadno od same planine, nalazi se Nangpa La (5716 m), zaleđeni planinski prelaz koji se koristi kao glavni trgovački put između Tibetanaca i Šerpa iz Kumbua. Radi svoje blizine prelazu i generalno blagih obronaka na standardnom putu severozapadnog grebena, smatra se najlakšom planinom za alpinističke uspone među planinama iznad 8000 metara visine,[1] i zato je popularna destinacija za profesionalno vođene grupe.
Usponi[uredi | uredi izvor]
Prvi pokušaj osvajanja desio se 1952. kao priprema britanske ekspedicije finansirane od "Udruženog himalajskog odbora" (Džoint Himalajan Komit) za uspon na Mont Everest iduće godine.[2] Ekspediciju koju je predvodio Erik Šipton tada su zaustavile tehničke teškoće i ledeni klif na 6650 m. Prvi uspešan uspon 19. oktobra 1954. postigli su na severozapadnom grebenu Austrijanci Herbert Tiči i Jozef Ječler, zajedno s Šerpom Pasang Dava Lamom.[3] Čo oju bio je peti osvojeni vrh među planinama iznad 8000 metara, nakon Anapurne jula 1950., Everesta maja 1953., Nanga Parbata jula 1953., i K2 jula 1954. Drugi uspešan uspon obavljen je 1958., kada je kao član indijske ekspedicije Pasang Dava Lama drugi put osvojio vrh. 1978., Austrijanci Edi Koblmiler i Alojs Furtner penju se na vrh preko izuzetno zahtevne jugoistočne strane.[4] 1983., u svom četvrtom pokušaju, zajedno s Hansom Kamerlanderom i Mičelom Dačerom, Čo oju osvaja čuveni Rejnold Mesner, dok se iduće godine kao prve žene na tu planinu penju Dina Šterbova i Vera Komarkova. 12. februara 1985., Matej Berbeka i Matej Pavlikovski postižu prvi uspon zimi, dok je prvi samostalni uspon 1994. ostvario Japanac Jasuši Jamano.
Izvori[uredi | uredi izvor]
- ^ Cho Oyu Arhivirano na sajtu Wayback Machine (17. mart 2006) on Peakware
- ^ http://www.k2news.com/co5.htm%7Cautor=Everest[mrtva veza] News.com
- ^ http://www.k2news.com/co5.htm%7Cautor=Everest[mrtva veza] News.com|preuzeto=2008-04-12
- ^ naslov=Cho Oyu History| url=http://www.k2news.com/co5.htm%7Cautor=Everest[mrtva veza] News.com
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
- Fotografije prvog uspona
- Cho Oyu - peakware.com Arhivirano na sajtu Wayback Machine (17. mart 2006)
- Cho Oyu - 8000ers.com
| Međunarodne | |
|---|---|
| Državne | |
| Ostale | |
