Чо оју

Из Википедије, слободне енциклопедије
Чо оју
ChoOyu-fromGokyo.jpg
Чо оју
Надморска висина 8201м m
Географија
Локација Непал
Кина
Масив Хималаји
Први успон 19. август 1954.
Аустрија Херберт Тичи
Аустрија Јозеф Јечлер
Непал Пасанг Пајк
Најлакши пут снежно/ледени успон

Чо оју (или Qowowuyag; у Непалу चोयु, Тибетански: jo bo dbu yag; Кинески језик: 卓奧有山, Пињин: Zhuó'àoyǒu Shān) је планина на граници Непала и Кине. Једна од укупно четрнаест планина виших од 8000 метара, и с 8201 метара надморске висине, шести највиши планински врх на свету.

Опис[уреди]

Име планине Чо оју, лоциране око 20 км западно од Монт Евереста, с тибетанског се преводи као "Тиркизна богиња". Неколико километара западно од саме планине, налази се Нангпа Ла (5716 м), залеђени планински прелаз који се користи као главни трговачки пут између Тибетанаца и Шерпа из Кумбуа. Ради своје близине прелазу и генерално благих обронака на стандардном путу северозападног гребена, сматра се најлакшом планином за алпинистичке успоне међу планинама изнад 8000 метара висине,[1] и зато је популарна дестинација за професионално вођене групе.

Успони[уреди]

Први покушај освајања десио се 1952. као припрема британске експедиције финансиране од "Удруженог хималајског одбора" (Џоинт Хималајан Комит) за успон на Монт Еверест идуће године.[2] Експедицију коју је предводио Ерик Шиптон тада су зауставиле техничке тешкоће и ледени клиф на 6650 м. Први успешан успон 19. октобра 1954. постигли су на северозападном гребену Аустријанци Херберт Тичи и Јозеф Јечлер, заједно с Шерпом Пасанг Дава Ламом.[3] Чо оју био је пети освојени врх међу планинама изнад 8000 метара, након Анапурне јула 1950., Евереста маја 1953., Нанга Парбата јула 1953., и К2 јула 1954. Други успешан успон обављен је 1958., када је као члан индијске експедиције Пасанг Дава Лама други пут освојио врх. 1978., Аустријанци Еди Коблмилер и Алојс Фуртнер пењу се на врх преко изузетно захтевне југоисточне стране.[4] 1983., у свом четвртом покушају, заједно с Хансом Камерландером и Мичелом Дачером, Чо оју осваја чувени Рејнолд Меснер, док се идуће године као прве жене на ту планину пењу Дина Штербова и Вера Комаркова. 12. фебруара 1985., Матеј Бербека и Матеј Павликовски постижу први успон зими, док је први самостални успон 1994. остварио Јапанац Јасуши Јамано.

Извори[уреди]

Спољашње везе[уреди]