Čudesni jelen

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Prikaz Čudesnog jelena u Ilustrovanoj hronici
Zlatni jelen Skita
Prikazi Čudesnog jelena: Tertel i Zbelovska gora

Čudotvorni jelen (mađ. Csodaszarvas predstavlja mitsku figuru vođe životinja, poslatu od Boga, koja je poznata u hunsko-mađarskom folkloru i mađarskoj narodnoj tradiciji.[1] Arnold Ipolji, biskup Nađvara (Oradea), kolekcionar umetnosti, etnograf i istoričar umetnosti, navodi da se u mađarskim mitovima neka božanstva pojavljuju kao ptice i jeleni, a ne kao ljudi. Mađarski istraživači smatraju da ovi motivi imaju i istočne i zapadne paralele. Pretpostavlja se da su Mađari, kao osvajači, doneli legendu o „Čudesnom jelenu” sa istoka, koja se kasnije spojila sa legendama o hrišćanskim svetcima Eustahiju i Svetom Hubertu, zaštitnicima lovaca i šumara. Jelen je takođe dugo bio simbol zvezdanog neba za mnoge evroazijske narode i neka severnoamerička indijanska plemena. Zlatni jelen iz kneževske grobnice u Zeldhalopusti mogao bi predstavljati simbol moći skitskog poglavice.[2][3]

Čudesni jelen takođe simbolizuje preporod i obnovu, kao i Sunce.

U hunsko-mađarskom zborniku izraza[uredi | uredi izvor]

Jelen je jedno od najznačajnijih bića u turkijskoj mitologiji, uz totemsku pticu Turul i vučicu Asenu. U Kazahstanu je prikaz jelena poznat još iz 4. veka.[4] Zlatne statue jelena, pronađene u grobnici Kokturk Bilge kagana iz 8. veka, predstavljaju mitski jelen koji se zove Puura. Susedi Kokturka se ne nazivaju samo tokuz oguz (devet oguza), već i tokuz boinuzlu (devet jelena), koji simbolizuju carstvo Tengri i nebo, a njihovi granasti rogovi simbolizuju vezu među turkijskim narodima.[5]

U delu Šimona iz Keze pod nazivom Gesta Hunorum et Hungarorum (Dela Huna i Mađara)[6] sačuvana je legenda o braći Hunoru i Magoru, od kojih, prema predanju, potiču Huni i Mađari. Legenda kaže da ih je u potragu za novim naseljem u to područje poveo Čudesni jelen tokom lova. Ista priča o čudesnom jelenu može se naći i u Kepeš hronici.[7]

Verovatno je postojao zapis o mađarskoj praistoriji u 11. veku, ali nije sačuvan. Prema mišljenju Ivana Balaše i Đule Ortutaja, poreklo legende o Čudesnom jelenu mogao bi da bude ovaj drevni zapis iz 11. veka.[8]

Ravenski episkop Jordanes, koji je živeo u 6. veku, napisao je legendu o Čudesnom jelenu u svom delu „Poreklo i dela Gota” (De origine actibusque Getarum röviden Getica), koje su od njega preuzeli srednjovekovni mađarski hroničari[9] i takođe Antonio Bonfini u svom delu „Deseci mađarske istorije“.[10]

Prema Đuli Laslu: „(...)i Onogursko-avarsko-mađarski narod i Arpadovi Mađari imaju sloj skitske tradicije. Imali smo i jelena kao našu drevnu boginju, našu vodeću životinju, baš kao i Skiti.“[11] U našoj legendi o čudotvornom jelenu, s jedne strane, on je kontrolna životinja, a s druge, simbol plodnosti, jer upravo kroz njega Hunor i Magor pronalaze princeze i njihovu mnogobrojnu pratnju, od kojih su brojni Huni a Mađari se rađaju.

Sličnost i uloga u mađarskoj paganskoj veri i hrišćanstvu[uredi | uredi izvor]

Ištvan Dienes navodi da je legenda o Čudesnom jelenu imala centralnu ulogu u drevnim mađarskim verovanjima, slično kao u hrišćanstvu. „Kako su se ljudi nove domovine ujedinili u jeziku, običajima i veri, tako su i mogli tvrditi da je njihova izvorna tradicija jedinstvena, i da su ih predci, legendarna braća, odveli u plodnu zemlju koja se pojavila kao čarolija, pomognuti od žena, te tako i umnoženi. Simbolično, vekovima kasnije, na početku nove godine, u vreme zimskog solsticija i magičnih narodnih igara, u jednoj od verzija pevane pesme, u vreme solsticija, kralju Stefanu se pojavljuje jelen. Ovaj jelen, pored sličnosti sa figurom iz hrišćanske legende, nosi na čelu sjajno sunce, na strani mesec, na telu zvezde, na razgranatim rogovima negorene sveće, i božanski kamen koji vodi ka novim stazama. On se spušta da preobrati blagorodnog vladara, i kao drevni čudesni jelen menja sudbinu svog naroda, donoseći svima blagodat hrišćanskog Boga i učestvujući u Njegovom izobilju.“[12]

Uloga jelena u narodnoj tradiciji ostaje značajna i u hrišćanskom kontekstu: onako kako je vodio Hunora i Magora ka osnivanju mađarske nacije, tako sada vodi kralja Stefana ka hrišćanstvu. Sa prihvatanjem hrišćanstva, motiv čudesnog jelena u mađarskoj tradiciji obogaćen je hrišćanskom simbolikom.

Analogije[uredi | uredi izvor]

Legenda o Čudesnom jelenu i dvojici ljudi koji ga love postoji i kod drugih naroda, svakako kod starih Grka. Priložena slika pronađena je na podnoj pločici u drevnom grčkom gradu Pela.

Pločica koja prikazuje lov na jelene pronađena u drevnom grčkom gradu Pela je pribl. Napravljen je 300. godine pre nove ere. DesnoAleksandar Veliki, levo Hefaestion

U srednjovekovnim basnama[uredi | uredi izvor]

Predivan jelen se pojavio u Anonimus Gesta Hungarorumu (Stvari koje su nosili Mađari) u poglavlju o vođi Barša i osnivanju zamka Barš.[13]

Za tu svrhu, odlukom zajednice, Bongerov sin Borš je poslat sa svojim hrabrim vojnicima. Dok su kretali pored reke Garam, jelen je iznenada istrčao pred njih i pobegao ka planinskim visinama. Borš je brzo zgrabio jelena za rogove i srušio ga na zemlju. Zatim, gledajući planine koje su se prostirale oko njega, rodila mu se ideja da na tom mestu podigne zamak. Odmah je okupio mnoge dvorjane i izgradio čvrst zamak na vrhu najviše planine. Zamku je dao svoje ime, tako da se zove Borški dvorac.

U mađarskim (i poljskim) srednjovekovnim hronikama često se pojavljuje motiv jelena koji ukazuje gde treba izgraditi crkvu ili manastir: jelen otkriva Svetom Gelertu mesto za manastir u Bakonjibelu, Svetom Laslu pokazuje gde da se podigne Vacka katedrala, a poljskim hroničarima, jelen ukazuje Svetom Emeriku gde Poljaci treba da izgrade manastir.

U narodnoj tradiciji[uredi | uredi izvor]

Čudesni jelen, koji se pojavljuje u pesmama, uvek je mužjak i poznat je kao čudotvorni jelen. U verziji zabeleženoj na prelazu vekova u okrugu Vaš, Buču, on ima hiljadu rogova, hiljadu zapaljenih sveća na vrhovima rogova i dva zlatna krsta na svojim bubrezima. U verziji iz Dozmata, na čelu nosi sjajno izlazeće sunce, na boku prelepi mesec, a na desnom bubregu zvezdano nebo. Prema drugim verzijama sa područja preko Dunava, on ima hiljadu grana i hiljadu sveća na sebi, opisan kao „nezapaljena vatra, neugašena žeravica“. Čudotvorni jelen se pase na malom okruglom travnjaku ili se pojavljuje u crnom oblaku.

U astronomiji[uredi | uredi izvor]

Prema legendi, Čudesni jelen na čelu ima jutarnju zvezdu, odnosno Veneru, Mesec na boku, a Sunce između dva roga. Na osnovu studija Marsela Jankoviča, jelena na nebu čine sledeća sazvežđa: Blizanci, Auriga, Orion, Plejade, Persej i Kasiopeja.[14]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Ipolyi Arnold: Magyar mythologia
  2. ^ Fodor István: Čemu su služili skitski zlatni jeleni??, Csodaszarvas III, 2009, 7-18.
  3. ^ Kemenczei Tibor: Čudesni jelen iz Zeldhalompuste (HOM Évkönyv 37.)
  4. ^ Resim kaynağı, Arheologiya Kazahstana, Alma Ata 2006. Kumsal Coruhlu
  5. ^ Ahmet Ali Arslan: Ka izvoru turskog šamanizma
  6. ^ Kézai Simon mester Magyar Krónikája Fordította: Szabó Károly - "A dešavalo se da bi, kada bi jednom izašli u lov, naišli na jednog jelena, kojeg su, dok je trčao pred njima, gonili u močvare Meotisa."
  7. ^ „Elektronska verzija Ilustrovane hronike” (PDF). Arhivirano iz originala (PDF) 2012-03-04. g. Pristupljeno 2016-03-25. 
  8. ^ Ivana Balaša – Đula Ortutaj: mađarska etnografija
  9. ^ „Laslo Klima: Jordanes: Getika”. Arhivirano iz originala 2010-07-04. g. Pristupljeno 2010-09-23. 
  10. ^ Antonio Bonfini: A magyar történelem tizedei - "Huni su živeli od lova, a božansko čudo ih je podstaklo da se isele. Jer kada su neki od stanovnika Meotide krenuli u lov, pred njima se pojavio jelen, za kojim su nestrpljivo jurili u močvari, a želja da ubiju jelena toliko ih je odnela da su, po mom mišljenju, prešli preko smrznute Maeotis nedaleko od Kimerijskog Bosfora, ali kako su se evropski Sarmati zaustavili, jelen je nestao"
  11. ^ Đula Laslo: Arpadov narod. Helikon Kiadó, Budapest, 1988. 133. old
  12. ^ Ištvan Deneš: Mađarski osvajači. Corvina kiadó, 1974, Budapest, "Hereditas"-sorozat, 56. old.
  13. ^ Anonymus:Gesta Hungarorum Fordította: Pais Dezső - "Dok su jahali pored reke Garam, jelen je trčao ispred njih i jurio prema planinskim vrhovima. Borš ga je brzo uhvatio za rogove i oborio na greben. Onda, kada je pogledao te planine svuda unaokolo, pao mu je na ideju da tamo sagradi zamak." Arhivirano na sajtu Wayback Machine (29. april 2009)
  14. ^ „Čudesni jelen na zvezdanom nebu (po Marselu Jankoviču)”. Arhivirano iz originala 2012-04-13. g. Pristupljeno 2010-09-23. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Čudesni jelen na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Чудесни_јелен&oldid=27795022”