Шерлок Млађи

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Šerlok Mlađi
Filmski poster
Izvorni naslovSherlock Jr.
RežijaBaster Kiton
ScenarioKlajd Brukman
Džin Havez
Džozef A. Mičel
ProducentDžozef M. Šenk
Baster Kiton
Glavne ulogeBaster Kiton
MuzikaBet Kaster, Majls Boazen, Stiv Kirk, Nik Felps, Šeldon Braun
MontažaBaster Kiton
Producentska
kuća		Metro Pictures Corporation
StudioMetro-Goldwyn Pictures
Godina1924.
Trajanje45 minuta
Zemlja SAD
Jeziknemi (engleski titlovi)
Zarada448.337 dolara
IMDb veza

Šerlok Mlađi (engl. Sherlock Jr.) je američki nemi humoristički film iz 1924. godine, režisera i glavnog glumca Bastera Kitona, prema scenariju koji su napisali Klajd Brukman, Džin Havez i Džozef A. Mičel. Sporedne uloge tumače Ketrin Megvajer, Džo Kiton i Vord Krejn.

Godine 1991, Kongresna biblioteka je izabrala film za čuvanje u Nacionalnom registru filmova Sjedinjenih Država zbog „kulturnog, istorijskog ili estetskog značaja”. Američki filmski institut ga je 2000. godine, kao deo svoje serije 100 godina AFI-ja..., rangirao na 62. mesto na listi najsmešnijih filmova svih vremena (100 godina AFI-ja... 100 komedija).

Radnja[uredi | uredi izvor]

Šerlok Mlađi

Basterov lik je domar i filmski operater u jednom bioskopu. Kada je bioskop prazan, on čita knjigu o tome kako biti detektiv. On je zaljubljen u prelepu simpatičnu devojku, ali, ima rivala, „lokalnog šeika”. Ni jedan ni drugi nemaju mnogo novca. On pronalazi novčanicu od jednog dolara u smeću koje je pomeo u predvorju. Uzima je i dodaje na 2 dolara koje ima. Međutim, dolazi jedna devojka i kaže mu da je izgubila dolar, te joj ga on vraća. Zatim, tužna starica takođe tvrdi da je izgubila dolar, pa joj ga on daje, pri čemu mu ostaje samo 1 dolar. Jedan čovek dolazi, pretražuje đubre i nalazi novčanik pun novca.

Operater kupuje kutiju čokolade od 1 dolara, sve što može da priušti, i ispravlja cenu na 4 dolara pre nego što je odnese devojci. Kasnije joj daje prsten.

Šeik dolazi u kuću i krade džepni sat devojčinog oca i zalaže ga za 4 dolara. Sa tim novcem kupuje devojci kutiju čokolade od 3 dolara. Kada njen otac primeti da mu sat nedostaje, šeik krišom ubacuje potvrdu o zalogu u operaterov džep. Operater, koji želi da bude detektiv, nudi da razreši zločin, ali kada mu u džepu nađu potvrdu o zalogu, proteruju ga iz devojčinog doma.

Međutim, kada šeik ode, operater ide usko iza njega i prati svaki njegov pokret. Devojka nosi potvrdu o zalogu u zalagaonicu i traži od vlasnika da opiše ko ju je založio. On joj pokazuje na šeika napolju.

Dok prikazuje film (reklamiran u predvorju kao Srca i biseri) o krađi biserne ogrlice, operater zaspi i sanja da ulazi u film kao detektiv Šerlok Mlađi. Ostale glumce zamenjuju operaterovi „pravi” poznanici. San počinje krađom koju je počinio zlikovac uz pomoć batlera. Devojčin otac poziva najvećeg detektiva na svetu i dolazi Šerlok Mlađi.

U strahu da će biti uhvaćeni, zlikovac i batler pokušavaju da ubiju Šerloka kroz nekoliko zamki, otrov i složenu partiju bilijara sa eksplozivnom kuglom. Kada ništa od ovoga ne uspe, zlikovac i batler pokušavaju da pobegnu. Šerlok Mlađi ih prati do skladišta, ali je brojčano nadjačan od strane bande kojoj je zlikovac prodao ogrlicu. Tokom sukoba, Šerlok otkriva da su kidnapovali devojku. Uz pomoć svog asistenta, Džileta, Šerlok Mlađi uspeva da spase devojku, a posle potere automobilom uspeva i da pobedi bandu.

Kada se probudi, pojavljuje se devojka da mu kaže da su ona i njen otac saznali identitet pravog lopova nakon što je otišla u zalagaonicu da vidi ko je zapravo založio džepni sat. Dok se na filmskom platnu odigrava scena pomirenja, operater oponaša romantično ponašanje glavnog glumca.

Uloge[uredi | uredi izvor]

  • Baster Kiton kao operater / Šerlok Mlađi — siromašni, mladi bioskopski operater koji želi da se oženi devojkom. Želi da bude detektiv i kada zaspi, sanja da je Šerlok Mlađi, najbolji detektiv na svetu.
  • Ketrin Magvajer kao devojka — ćerka bogatog čoveka u koju je operater zaljubljen. U snu je mora spasiti Šerlok Mlađi.
  • Džo Kiton kao devojčin otac — bogati čovek, koji ne želi da se njegova ćerka uda za lopova. U snu je takođe veoma bogat.
  • Ervin Koneli kao najamnik / batler — najamnik devojčinog oca. U snu je saučesnik u krađi ogrlice.
  • Vord Krejn kao lokalni šeik / zlikovac — nitkov kome se sviđa devojka. On krade džepni sat, a u snu je zlikovac koji krade ogrlicu.
  • Ford Vest kao upravnik bioskopa / Džilet — operaterov šef u stvarnom svetu. U snu je Šerlokov pomoćnik. (nepotpisan)
  • Džejn Koneli kao majka (nepotpisana)
  • Džordž Dejvis kao zaverenik (nepotpisan)
  • Doris Din kao devojka koja je izgubila dolar ispred bioskopa (nepotpisana)
  • Kristin Frensis kao prodavačica slatkiša (nepotpisana)
  • Betsi En Hajl kao devojčica (nepotpisana)
  • Kjupi Morgan kao zaverenik (nepotpisan)
  • Stiv Marfi kao zaverenik (nepotpisan)
  • Džon Patrik kao zaverenik (nepotpisan)

Produkcija[uredi | uredi izvor]

Film je prvobitno nazvan The Misfit, a produkcija je počela januara 1924. u Los Anđelesu. Kiton je kasnije izjavio da je scena gde njegov lik ušeta na ekran i u film bila „razlog za stvaranje celog filma... Samo ta jedna situacija.”[1] Nakon što ju je prethodno angažovao u filmu Tri epohe, Kiton je za glavnu glumicu odabrao Merion Harlan, ali se ona razbolela i zamenila ju je glumica u usponu Ketrin Magvajer iz studija Keystone, koja je prethodno glumila u filmu Tihi poziv i bila je WAMPAS mlada zvezda 1923. godine.[2]

Kiton je prvobitno angažovao Roskoa Arbakla kao svog koreditelja za film. Arbakl je otkrio Kitona, čija je karijera bila u zastoju, nakon što je optužen za silovanje Virdžinije Rape 1921. godine. Tokom skandala i sudskog spora, Arbakl je izgubio svoju vilu i automobile i bio je u dugovima od 750.000 dolara. Kiton je želeo da pomogne svom starom prijatelju i angažovao je Arbakla pod pseudonimom „Vilijam Gudrič”. Veruje se da je ideja za film bila omaž Oskaru Hajnrihu, forenzičaru koji je učestvovao u suđenju Arbaklu. Snimanje je počelo dobro i Arbakl je bio srećan što se vratio na set, ali nakon što je Kiton ispravio grešku koju je napravio Arbakl, njegov stav se dramatično promenio.[2]

Arbakl je postao ljut i napadan na snimanju, vikao je na glumce i prema Kitonu je postao „zacrveneo i besan... [skandal] je samo promenio njegovo raspoloženje”.[3] U svojoj autobiografiji, Kiton je tvrdio da je sa Arbaklom bilo teško raditi i on je sredio da umesto njega režira Crveni mlin kako bi Kiton mogao sam da završi ovaj film. Crveni mlin je počeo sa produkcijom tek 1927. godine. Arbaklova druga supruga Doris Din je kasnije tvrdila da je Arbakl režirao ceo film i da ga je sam osmislio.[4]

Produkcija je uključivala jednu od Kitonovih najpoznatijih nezgoda na setu. U sceni u kojoj je Kiton zgrabio cev za vodu dok je hodao na pokretnom vagonu voza, voda se neočekivano obrušila na Kitona mnogo jače nego što se očekivalo, bacivši ga na zemlju. Kitonov potiljak je udario o čeličnu šinu na tlu i naterao ga da se onesvesti. Bol je bio toliko intenzivan da je Kiton morao da prestane da snima kasnije tog dana i imao je „zaslepljujuće glavobolje” nedeljama nakon toga, ali je nastavio da radi, zbog svog dobro poznatog visokog praga fizičkog bola.[5]

Tek 1935. doktor je na rendgenskom snimku primetio žulj preko preloma Kitonovog gornjeg pršljena.[5] Doktor je obavestio Kitona da je slomio vrat tokom nesreće devet godina ranije i da to nije shvatio. Bilo je poznato da je Kiton uvek lično izvodio svoje vratolomije, a ovo nije bila jedina nesreća na setu. U drugoj sceni, motocikl koji je Kiton vozio je proklizao i zabio se u dve kamere, oborivši Edija Klajna i bacivši Kitona na obližnji automobil.[6]

Šerlok Mlađi je takođe bio Kitonov najkomplikovaniji film za specijalne optičke efekte i trikove sa kamerom. Najpoznatiji trik u filmu uključuje Kitona koji skače u mali kofer i nestaje. Kiton je kasnije rekao da je to bio stari vodviljski trik koji je izmislio njegov otac, a kasnije ga je izveo u emisiji Eda Salivana 1957. godine, ali nikada nije javno otkrio kako je to uradio.[6] Trik je izveden sa skrivenim vratima iza kofera i glumcem koji je ležao horizontalno sa dugom odećom koja je skrivala njegov odsutni donji torzo, što je potom omogućilo glumcu da glatko padne napred i hoda kao da je oduvek stajao okomito.[7]

Kiton je kasnije rekao da su „potrošili mnogo vremena na dobijanje tih scena”. Snimanje je trajalo četiri meseca, dok je Kitonu obično trebalo dva meseca da završi igrani film. Montaža je takođe bila komplikovana i trajala je duže nego inače.[7] Kiton je kasnije otkrio filmskom istoričaru Kevinu Braunlou da je „svaki kamerman u poslu otišao da vidi taj film više puta, pokušavajući da shvati kako smo, dođavola, uradili nešto od toga”.[8]

Kiton je prikazao rani primer filma unutar filma u sekvenci sna. Njegov lik napušta operatersku prostoriju i odlazi pred platno, a zatim ulazi u film koji se prikazuje. Kiton je kasnije objasnio da je ovaj štos postignut korišćenjem osvetljenja: „Napravili smo binu sa velikim crnim izrezanim ekranom. Zatim smo napravili sedišta u prvom redu i rupu za orkestar... Osvetlili smo binu tako da je izgledalo kao da se film prikazuje na platnu”.[9]

Kitonov lik je nekoliko puta izbačen iz filma, ali je na kraju uspeo da ostane, a zatim je prikazan u nizu različitih scena, uključujući park, jezero i pustinju, kroz seriju rezova.[10] Ovo je bilo jedinstveno u to vreme jer je postojao kontinuitet u scenama i ovu strategiju su filmski stvaraoci ranije retko koristili. Kiton i njegov kamerman su to uspeli da urade koristeći geodetske instrumente da pozicioniraju Kitona i kameru na preciznim rastojanjima i pozicijama da podrže iluziju kontinuiteta.[9][11]

Prijem[uredi | uredi izvor]

Objavljivanje i kritike[uredi | uredi izvor]

Kiton je prvi put prikazao film u Long Biču u Kaliforniji. Iako je publika bila zapanjena zbog nekih specijalnih efekata, bilo je vrlo malo smeha, a Kiton je počeo da remontuje film kako bi ga učinio smešnijim. Međutim, druga pretpregledna projekcija bila je više razočaravajuća od prve, a Kiton je nastavio da skraćuje film. Producent Džozef Šenk je želeo da Kiton doda još 1.000 stopa filma (otprilike 11 minuta), ali je Kiton odbio.[7]

Film je preimenovan u Šerlok Mlađi i objavljen je 21. aprila 1924. godine. Zaradio je 448.337 dolara, nešto manje od Tri epohe. Kiton je smatrao da je film „u redu [ali] nije jedan od velikih”, verovatno zbog činjenice da je to bio njegov prvi pravi neuspeh nakon 25-godišnje karijere na sceni i platnu.[7]

Pored osrednje zarade, Šerlok Mlađi je dobio pomešane kritike. The New York Times je pohvalio film, tvrdeći da ima „neke od najboljih trikova na platnu ikada ugrađene u komediju”,[12] kao i Photoplay, koji ga je nazvao „retkim i osvežavajućim”.[7] Druge pohvale stigle su od listova The Los Angeles Times, The Washington Post i The Atlanta Constitution.[13][14][15] Picture Play je kritikovao film, pisavši da je lišen „genijalnosti i originalnosti”. Variety je tvrdio da je smešan koliko i „operaciona sala u bolnici”. Edmund Vilson iz časopisa The New Republic kritikovao je Kitonov nastup zato što nije imao dovoljno razvoja likova, kao i film uopšte zbog previše „mašinerije i vratolomije”.[7]

Nasleđe[uredi | uredi izvor]

Godine 2005, časopis Time je proglasio Šerloka Mlađeg za jednog od 100 najboljih filmova svih vremena. Časopis je naveo: „Besprekorni komičar režira sebe u besprekornoj nemoj komediji... Da li je ovo, kao što su neki kritičari tvrdili, primer primitivnog američkog nadrealizma? Naravno. Ali hajde da se ne zamaramo. Više je primer američkog minimalizma — jednostavnim predmetima i pokretima manipuliše se na neozbiljno složene načine kako bi izazvala stalna rastuća bura smeha. Cela stvar traje samo 45 minuta, od kojih ni sekunda nije izgubljena. U doba kad većina komedija uzima zamah ali ne udara, ovo je najdragocenija od vrlina.”[16]

Filmski kritičar Denis Švarc napisao je da je Šerlok Mlađi „jedna od Basterovih superiornih nemih komedija koja je poznata po svom uobičajenom bezobzirnom humoru, šaljivom slepstiku, broju veoma smešnih gegova, brojnim inovativnim tehničkim dostignućima i tome da je on lično izvodio svoje vratolomije (uključujući onu opasnu gde je visio sa cevi povezanim sa ogromnim rezervoarom za vodu dok se voda izlila i bacila ga na železničku prugu, lomeći mu vrat skoro do tačke da ga je slomila. Kiton je godinama patio od teških migrena nakon što je napravio ovo film).”[17]

Na sajtu Rotten Tomatoes film drži rejting odobravanja od 94%, na osnovu 17 kritičara, sa prosečnom ocenom od 9,7/10.[18]

Godine 2012, film je bio rangiran na 61. mestu na listi najbolje montiranih filmova svih vremena po izboru članova Udruženja filmskih montažera.[19] Imao je veliki uticaj na film Vudija Alena iz 1985. godine, Purpurna ruža Kaira.[1] U istraživanju časopisa Sight & Sound iz 2012. godine, u anketi kritičara je rangiran kao 59. najbolji film ikada snimljen.[20] Godine 2015. Šerlok Mlađi je zauzeo 44. mesto na BBC-jevoj listi 100 najboljih američkih filmova, za koju su glasali filmski kritičari iz celog sveta.[21]

U četrdesetom minutu filma, Baster pritiska kočnice automobila koji vozi, zbog čega se šasija zaustavlja, a karoserija nastavlja da ide. Ovaj geg je upotrebljen u filmu o Džejmsu Bondu iz 1987. godine, Dah smrti.

Dana 1. januara 2020. film je ušao u javno vlasništvo u Sjedinjenim Državama.[22][23]

Nagrade[uredi | uredi izvor]

Godine 1991. Kongresna biblioteka je izabrala ovaj film za čuvanje u Nacionalnom registru filmova Sjedinjenih Država zbog „kulturnog, istorijskog ili estetskog značaja”.

Film se našao na 62. mestu liste 100 godina AFI-ja... 100 komedija Američkog filmskog instituta.[24]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b Meade, str. 142.
  2. ^ a b Meade, str. 143.
  3. ^ Meade, str. 144.
  4. ^ Meade, str. 325–326.
  5. ^ a b Meade, str. 145.
  6. ^ a b Meade, str. 146.
  7. ^ a b v g d đ Meade, str. 147.
  8. ^ Wakeman, John (1987). World Film Directors, Volume 1. New York, New York: The H. W. Wilson Company. ISBN 978-0-8242-0757-1. p. 526.
  9. ^ a b Knopf 1999, str. 104.
  10. ^ Knopf 1999, str. 103.
  11. ^ Fay, Jennifer (januar 2014). „Buster Keaton's Climate Change”. Modernism/Modernity. 21 (1): 25—49. S2CID 145240584. doi:10.1353/mod.2014.0006. 
  12. ^ The New York Times. Film review, May 26, 1924.
  13. ^ The Los Angeles Times. Film review, April 28, 1924.
  14. ^ The Washington Post. Film review, May 12, 1924.
  15. ^ The Atlanta Constitution. Film review, April 27, 1924.
  16. ^ Schickel, Richard (12. 2. 2005). „Sherlock, Jr. (1924)”. Time. Arhivirano iz originala 25. 5. 2005. g. Pristupljeno 11. 11. 2018. 
  17. ^ Schwartz, Dennis. Ozus' World Movie Reviews, film review, November 20, 2006. Last accessed: February 21, 2008.
  18. ^ „Sherlock Jr. (1924)”. Rotten Tomatoes. Pristupljeno 1. 10. 2019. 
  19. ^ The 75 Best Edited Films. Last accessed: January 5, 2013.
  20. ^ Christie, Ian, ur. (1. 8. 2012). „The Top 50 Greatest Films of All Time”. Sight & Sound. British Film Institute (September 2012). Arhivirano iz originala 1. 3. 2017. g. Pristupljeno 6. 6. 2013. 
  21. ^ „100 Greatest American Films”. BBC. 20. 7. 2015. Arhivirano iz originala 16. 9. 2016. g. Pristupljeno 21. 7. 2015. 
  22. ^ „1924 Copyrighted Works To Become Part Of The Public Domain” (na jeziku: engleski). NPR. 30. 12. 2019. Pristupljeno 1. 1. 2020. 
  23. ^ „Public Domain Day 2020” (na jeziku: engleski). Duke Law School's Center for the Study of the Public Domain. Pristupljeno 1. 1. 2020. 
  24. ^ „AFI's 100 Years...100 Laughs” (PDF). American Film Institute. Arhivirano iz originala (PDF) 24. 6. 2016. g. Pristupljeno 7. 8. 2016. 
Bibliografija

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Šerlok Mlađi na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Шерлок_Млађи&oldid=26230878”