Arktički vuk

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Polarni vuk
Naučna klasifikacija e
Domen: Eukaryota
Carstvo: Animalia
Tip: Chordata
Klasa: Mammalia
Red: Carnivora
Porodica: Canidae
Rod: Canis
Vrsta:
C. lupus
Podvrsta:
C. l. arctos
Trinomijalno ime
Canis lupus arctos
Pocock, 1935
Rasprostranjenost polarnog vuka

Arktički vuk (Canis lupus arctos), poznat i kao beli vuk ili polarni vuk, je podvrsta sivog vuka poreklom iz Kanade sa Kanadskog arktičkog arhipelaga, od ostrva Melvil, Severozapadne teritorije i Nunavut do ostrva Elsmir.[1] To je podvrsta srednje veličine, koja se razlikuje od sivog vuka po beloj boji, manjim dimenzijama i užoj lobanji.[2]

Taksonomija[uredi | uredi izvor]

Godine 1935. britanski zoolog Reginald Pocock pripisuje ime podvrste Canis lupus arctos (arktički vuk) uzorku iz Melvilskog ostrva u grupi Kanadskog arktičkog arhipelaga. On je napisao da se slični vukovi mogu naći na ostrvu Elsmir. Takođe je pripisao ime Canis lupus orion uzorku Grenlandski vuk iz Cape Iork, severozapadni Grenland.[3] Oba vuka su prepoznata kao odvojene podvrste Canis lupus u taksonomskom autoritetu Mammal Species of the Vorld (2005) .[4]

Jedna studija koja koristi autosomalni mikrosatelitni DNK i mitohondrijska DNK (mtDNK) podaci ukazuju da Arktički vuk nema jedinstven [haplotip] koji sugeriše da je njegova kolonizacija Arktičkog arhipelaga sa kontinenta Severne Amerike bilo relativno nedavno, i stoga nedovoljno da garantuje status podvrste.[5]

Ponašanje[uredi | uredi izvor]

Arktički vuk se relativno ne boji ljudi i može se nagovoriti da pristupi ljudima u nekim oblastima.[6] Vukovi na ostrvu Elsmir ne boje se ljudi, za koje se smatra da je to zbog toga što malo viđaju ljude, i oni će pristupati ljudima oprezno, znatiželjno i blisko.[7][8][9][10] Vrlo malo se zna o kretanju arktičkih vukova, uglavnom zbog klime. Jedini period u kojem vuk migrira je tokom zime kada je potpuna tama 24 sata. Zbog toga je kretanje arktičkog vuka teško istraživati. Oko 2,250 km (1,398 mi) južno od Visokog Arktika, studija kretanja vuka se odvijala zimi u potpunom mraku, kada je temperatura bila niska kao −53 °C (−63 °F) . Istraživači su otkrili da je vukovima plen uglavnom mošusno goveče.[11]

Opstanak i ugroženost[uredi | uredi izvor]

Arktički vuk je najmanje zabrinut kada je u pitanju ugroženost, ali se suočava sa pretnjama ugroženosti. Godine 1997. došlo je do opadanja populacije vukova u Arktiku i njenog plena, mošusnog govečeta ( Ovibos moschatus ) i arktičkog zeca ( Lepus arcticus ). To je bilo zbog štetnih vremenskih uslova tokom četiri godine. Oporavak populacije vuka iz Arktika došao je kada su se letnji vremenski uslovi vratili u normalu.[12]

Ishrana[uredi | uredi izvor]

Polarni vuk se hrani mošusnim govečetom (ostrvo Elsmir)

U divljini, Arktički vukovi prvenstveno love mošusno goveče i arktičkog zeca. Otkriveno je i da love leminge, irvase, arktičke lisice i ptice.[13] Ponekad se raspravlja o tome da li je mošusno goveče ili arktički zec primarni plen za sistem predatora-plena vuka. Istraživanja pružaju dokaze da su mošusna govečad zaista njihov primarni plen, jer se čini da je prisutnost i reprodukcija vuka veća kada je veća dostupnost govečeta nego kad je veća dostupnost zečeva.[14] Više potkrepljujućih dokaza sugeriše da mošusno goveče pruža dugoročnu održivost, a drugi kopitari se ne pojavljuju puno u ishrani vukova.[15] Dokazi koji upućuju na to da arktički vukovi više zavise od zečeva tvrde da je zrela populacija vuka paralelno sa povećanjem broja zečeva, a ne sa raspoloživošću muskaraca.[16] Studija dalje govori o stepenu zavisnosti između dva izvora hrane je neizvesna i da količina potrošnje između ove dve vrste zavisi od sezone i godine.[16] Debata se nastavlja kada se raspravlja o sezonskim i dijetalnim aktivnostima mladih vukova. Prema jednim istraživanjima, mladunci mošusnog govečeta služe kao primarni izvor hrane jer su potrebe štenaca veće [17], drugo istraživanje sugeriše da "kada su zečevi bili mnogo obilniji (Mart, 2000), vukovi su ih obično hranili svojim mladuncima tokom leta".[16] Ove razlike mogu se pripisati i lokaciji. Polarni medvedi se retko susreću sa vukovima, iako postoje dva zapisa o vukovima koje ubijaju mladunčad polarnog medveda. [18]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Mech, L. David (1981), The Wolf: The Ecology and Behaviour of an Endangered Species, University of Minnesota Press. ISBN 978-0-8166-1026-6. стр. 352.
  2. ^ Goldman, E. A. (1964). Classification of wolves. In The Wolves of North America Part 2. Young, S. P. & Goldman, E. A. (Eds.) New York: Dover Publs. p. 430.
  3. ^ Pocock, R. I (1935). „The Races of Canis lupus”. Proceedings of the Zoological Society of London. 105 (3): 647—686. doi:10.1111/j.1096-3642.1935.tb01687.x. 
  4. ^ Wozencraft, W.C. (2005). „Order Carnivora”. Ур.: Wilson, D.E.; Reeder, D.M. Mammal Species of the World: A Taxonomic and Geographic Reference (3rd изд.). Johns Hopkins University Press. стр. 575—577. ISBN 978-0-8018-8221-0. OCLC 62265494.  url=https://books.google.com/books?id=JgAMbNSt8ikC&pg=PA576
  5. ^ Chambers SM, Fain SR, Fazio B, Amaral M (2012). „An account of the taxonomy of North American wolves from morphological and genetic analyses”. North American Fauna. 77: 1—67. doi:10.3996/nafa.77.0001. 
  6. ^ Mech, L. D., Arctic Wolves and Their Prey, National Oceanic and Atmospheric Administration, May 30, 2007
  7. ^ Arctic Wolf: The High Arctic by Laura DeLallo. Bearport Publishing, New York 2011
  8. ^ Arctic wildlife in a warming world by Michael Becker. BBC Two, 2014.
  9. ^ Ellesmere Island Journal & Field Notes by Henry Beston 2006. International Wolf Centre.
  10. ^ Arctic Wolves and Their Prey by L. David Mech. National Ocean and Atmospheric Administration, Pacific Marine Environment Laboratory, Actic Zone. 2004
  11. ^ Mech, David (2011). „Movements Of Wolves At The Northern Extreme Of The Species' Range, Including During Four Months Of Darkness”. PLoS ONE. 6 (10): e25328. Bibcode:2011PLoSO.625328M Проверите вредност параметра |bibcode= length (помоћ). PMC 3186767 Слободан приступ. PMID 21991308. doi:10.1371/journal.pone.0025328. 
  12. ^ Mech, David. L (2005). „Decline and Recovery of a High Arctic Wolf-Prey System”. Arctic. 58 (3): 305—307. JSTOR 40512716. doi:10.14430/arctic432. 
  13. ^ Marquard, Peterson (1998). „Food Habits of Arctic Wolves in Greenland”. Journal of Mammalogy. 79 (1): 236—244. JSTOR 1382859. doi:10.2307/1382859. 
  14. ^ Mech, David (1. 9. 2005). „Decline and Recovery of a High Arctic Wolf-Prey System”. Arctic. 58 (3). doi:10.14430/arctic432. Приступљено 30. 10. 2015. [мртва веза]
  15. ^ Marquard-Petersen, Ulf (2012). „Decline and Extermination of an Arctic Wolf Population in East Greenland”. Arctic. 65 (2). doi:10.14430/arctic4197. 
  16. ^ а б в Mech, David (1. 9. 2007). „Annual Arctic Wolf Pack Size Related to Arctic Hare Numbers”. Arctic. 60 (3). doi:10.14430/arctic222. 
  17. ^ Marquard, Peterson (oktobar 2009). „Abundance, social organization, and population trend of the arctic wolf in north and east greenland during 1978–1998”. Canadian Journal of Zoology. 87 (10): 895—901. doi:10.1139/z09-078. 
  18. ^ Richardson, E.S; Andriashek, D (2006). „Wolf (Canis lupus) Predation of a Polar Bear (Ursus maritimus) Cub on the Sea Ice off Northwestern Banks Island, Northwest Territories, Canada” (PDF). Arctic. 59 (3): 322—324. doi:10.14430/arctic318. Архивирано из оригинала (PDF) 08. 08. 2017. г. Приступљено 16. 3. 2010. 
Arktički vuk на Викимедијиној остави.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Arktički_vuk&oldid=26728567”