Berza

Dvorište Amsterdamske berze, prve zvanične svetske berze. Prva zvanična berza u današnjem smislu je prvo osmišljena od strane menadžera i akcionara Holandske istočnoindijske kompanije rane 1600. godine.

Njujorška berza na Vol stritu u Njujorku je najveća svetska berza po ukupnom tržišnoj kapitalizaciji upisanih kompanija.

Berza, tržište hartija od vrednosti ili organizovano tržište, je fizički i poslovno organizovan prostor, na kome se po strogo utvrđenim pravilima trguje hartijama od vrednosti, novcem i stranim sredstvima plaćanja. Berza je institucija finansijskog tržišta, ali je i sama po sebi finansijsko tržište. Berze kao institucije organizovanog finansijskog tržišta kapitala, predstavljaju samostalne organizacije koje poseduju sopstveni poslovni prostor (zgradu), članstvo i poslovna pravila. Iako berze u promet ne unose svoje hartije od vrednosti, niti same kupuju i prodaju hartije od vrednosti, one spadaju u finansijske institucije, ali nisu intermedijarne finansijske institucije.

Da bi se prodavala na određenoj berzi, hartija od vrednosti na njoj mora biti registrovana. Obično postoji glavna lokacija, barem za registraciju, dok je sama trgovina hartijama od vrednosti znatno manje vezana za fizičko mesto, kako savremena tržišta koriste elektronske komunikacione mreže, koje im omogućavaju veću brzinu i smanjenje troškova transakcija. Trgovina na berzi je ograničena na brokere koji su članovi berze. Poslednjih godina značajan deo trgovačkih aktivnosti se prebacio sa tradicionalne berze na brojne druge pristupe trgovanju, kao što su elektronske komunikacione mreže, alternativni sistemi trgovanja i privatni forumi. Početna javna ponuda akcija i obveznica se obavlja na primarnom tržištu, a dalja trgovina na sekundarnom. Berza je često najvažniji deo tržišta akcijama. Ponuda i tražnja na tržištima akcija su pod uticajem brojnih faktora koji, kao i na svim slobodnim tržištima, utiču na cenu akcija. Obično nije obavezno da akcija bude emitovana na berzi, niti da se dalja trgovina mora obavljati na njoj. Ovakva trgovina mogu biti vanberzanska ili privatna, i na ovakav način se obično trguje izvedenim hartijama od vrednosti i obveznicama. Berze su sve više deo svetskog tržišta hartija od vrednosti.

U svetu su standardni finansijski instrumenti na novčanim tržištima: kratkoročne obveznice trezora SAD, obveznice federalne agencije Vlade Sjedinjenih Država, bankarski akcepti, komercijalne hartije od vrednosti, u Srbiji su to: obveznice Narodne banke Srbije, obveznice komercijalnih banaka i slični finansijski instrumenti.

Istorija

Rana istorija

U Hamurabijevom zakoniku je, pored ostalog, zabeleženo postojanje kamatnih zajmova.

Ideja o zaduživanju datira još iz starog sveta, o čemu svedoče mesopotamske glinene ploče na kojima su ovekovečeni kamatni zajmovi. Postoje neslaganja među naučnicima o tome kada je obavljena prva trgovina akcijama. Jedni kao ključan događaj navode osnivanje Holandske istočnoindijske kompanije 1602. godine, dok drugi usmeravaju ka ranijim dešavanjima. Ulrike Malmendier, profesor na Kalifornijskom univerzitetu u Berkliju, navodi da je tržište akcijama postojalo čak nazad u starom Rimu. Jedna od najstarijih evropskih berzi je Frankfurtska berza, osnovana 1585. godine u Frankfurtu na Majni.

U Rimskoj republici koja je postojala vekovima pre nego što je uspostavljena Rimska imperija, postojali su societates publicanorum, udruženja preduzimača i zakupaca, koji su sprovodili izgradnju hramova i obavljali druge usluge za upravu. Jedna od usluga koju su pružali bilo je hranjenje gusaka na Kapitolu, kao vid nagrade za guske, nakon što je njihovo gakanje upozorilo Rimljane na Galsku invaziju 390. godine pre nove ere. Poznati državnik i govornik Ciceron je više puta napominjao da su članovi takvih udruženja su imali partes tj. akcije, a u jednom od svojih govora je rekao: ‘’Akcije su imale visoku cenu u to vreme”. Ovakav dokaz, po mišljenju profesora Malmendiera, ukazuje da se instrumentima moglo trgovati po fluktuirajućim cenama, koje su zavisile od uspeha udruženja. Societas su izgubila značaj u vreme imperatora, kako su izvršenje većine njihovih usluga na sebe preuzeli direktni državni izvršioci.

Obveznice su kasnije uvedena novina koju su proširili italijanski gradovi-države tokom kasnog srednjeg veka i u ranom renesansnom periodu.

Uspostavljanje zvanične berze

Berza je svoje ime dobila po gostionici „Haus ter burze” (u sredini) u Brižu. Iz gradova holandskog govornog područja u Holandiji, izraz „burš” se proširio na ostale evropske države, gde je dobio oblike „burza”, „bolsa” i sl. U Engleskoj se izraz koristio između 1550. i 1775, vremenom dobivši naziv „Kraljevska berza“.

„Berza, svakodnevna avanturistička serija bogatih, ne bi bila to što jeste kada ne bi imala svoje uspone i padove. Berza takođe ima i mnoge druge osobobenosti koje je izdvajaju. Ono što je zaista zapanjujuće je brzina kojom je ovaj pristup dostigao procvat nakon što je 1611 godine uspostavljena prva značajna berza hartija od vrednosti - otkriveno dvorište u Amsterdamu – i kako i dalje postoji, istina uz promene, na Njujorškoj Berzi 60-ih godina. Savremeno trgovanje HOV – zbunjujuće opsežan posao, koji uključuje milione kilometra privatnih telegramskih kablova, računara koji mogu da čitaju i kopiraju ceo telefonski imenik Menhetna za 3 minuta i preko 20 miliona vlasnika HOV, deluju dosta različito od nekolicine Holanđana iz XVII veka koji se cenkaju na kiši. Ali pravila igre su ista. Prva berza HOV je nenamerno bila laboratorija u kojoj su se pojavljivala nova ponašanja ljudi. Analogno tome, Njujorška berza je takođe društveni eksperiment koji zauvek doprinosi boljem samorazumevanju ljudskog roda. Ponašanje pionira Holandske berze HOV je verodostojno prikazana u knjizi „Konfuzija konfuzije“ napisana od strane trgovca HOV na Amsterdamskoj berzi Jozefa de la Vege, prvi put objavljene 1688. godine.”

Dok su italijanski gradovi države izdali prve prenosive državne obveznice, oni nisu razvili drugu sastojak potreban za pravo tržište kapitala: tržište HOV u modernom smislu. Početkom XVI veka Holandska istočnoindijska kompanija (skraćeno V. O. C. odnosno VOC) je postala prva kompanija u istoriji koje je izdala obveznice i deonice javnosti. Kako je primetio Edvard Stringham (2015): „Kompanije sa prenosivim akcijama datiraju još iz vremena klasičnog Rima, ali to nije bilo dugoročno i nije postojalo sekundarno tržište za njih.“ VOC kompanija, formirana da ubrza trgovinu začinima, radila je kao kolonijalni upravnik na današnjoj teritoriji Indonezije i onolikih zemalja i to je podrazumevalo sprovođenje vojnih operacija protiv volje izrobljavanih starosedelaca i protiv suparničkih kolonijalnih sila. Upravljanje kompanijom je bilo pod kontrolom njenih direktora, dok obični vlasnici nisu imali mnogo uticaja na upravu niti pristup računovodstvenim izvodima kompanije.

Replika istočnog Indijca holandske kompanije Istočne Indije / Ujedinjeni Istok Indijska Kompanija (VOC). Holandska kompanija Istočna Indija bila je prva korporacija koja je ikada bila uključena berzu u modernom smislu. Drugim rečima, VOC je bila prva formalno uključena javna kompanija na svetu.

Ipak, vlasnici akcija su dobijali lepu nagradu za njihovo ulaganje. Kompanija je plaćala prosečnu dividendu u iznosu od 16% godišnje u periodu od 1602. do 1650. Inovacije u finansijama u Amsterdamu imale su mnoge oblike. Godine 1609. investitori predvođeni Ajzakom La Merom formirali su prvi sindikat „tržišta opadajućih cena“(eng. Bear Market), ali njihovo trgovanje je imalo skroman uticaj na opadanje cena akcija, koje se imale tendenciju da ostanu stabilne tokom celog XVII veka. Od 20-ih godina XVII veka, kompanija je počela da izdaje i prve korporativne obveznice. Jezef de la Vega, poznat i kao Jozef Penso de la Vega i pod drugim varijacijama imena, bio je Amsterdamski trgovac iz španske jevrejske porodice i plodan pisac kao i uspešan biznismen u Amsterdamu XVII veka. Njegova knjiga iz 1688 „Konfuzija konfuzije“ objasnila je funkcionisanje amsterdamske gradske berze. To je najstarija knjiga o trgovanju HOV i unutrašnjem funkcionisanju berze, koja je uzela oblik dijaloga između trgovca, vlasnika akcije i filozofa. Knjiga je opisala tržište koje je sofisticirano ali sklone ispadima i De la Vega je ponudio savet svojim čitaocima na teme poput nepredvidivosti promena na tržištu i značaju strpljenja kod investiranja.

U Engleskoj, kralj Vilijam Treći je nastojao da modernizuje finansije Kraljevine kako bi platio svoje ratove, tako da su prve državne obveznice emitovane 1693. godine i Banka Engleske je osnovana naredne godine. Ubrzo nakon toga, engleska akcionarska društva su postajala javna.

Londonskim prvim brokerima je, međutim, bio zabranjen pristup starom trgovačkom centru poznatom kao Rojalska razmena, navodno zbog njihovih nepristojnih manira.  Umesto toga, nova razmena je sprovedena iz kafića u ulici Razmene. Broker Džon Kastaing je do 1698. godine, radeći u Džonatonovom kafiću, postavljao regularne liste akcija i robnih cena. Ti spiskovi su označili početak Londonske berze.

Jedan od najvećih finansijskih mehura u istoriji se dogodio oko 1720. godine. U centru toga je bila kompanija Južno more, osnovana 1711. godine kako bi sprovela englesku trgovinu sa Južnom Amerikom i kompanijom Misisipi, fokusiranom na trgovinu sa francuskom kolonijom Luizijana, i reklamirao ga je škotski finansijer Džon Lov, koji je bio angažovan kao francuski centralni bankar. Investitori su prepolovili akcije, kao i sve ostalo što je bilo moguće. Na vrhuncu manije, 1720. godine, bila je čak i ponuda ’’kompanije za izvođenje poduhvata velike prednosti, ali da niko ne zna šta je to ’’.

Gravura iz 17. veka koja prikazuje Amsterdamsku berzu (Amsterdamska stara berza, poznata kao Beurs van Hendrik de Keiser na holandskom), koju je izgradio Hendrik de Keiser (oko 1612. godine). Amsterdamska berza (sada Euronekt Amsterdam) bila je prva zvanična (formalna) berza na svetu kada je počela da trguje slobodno prenosivim hartijama VOC-a, uključujući obveznice i akcije.

Do kraja iste godine, cene akcija su počele da opadaju, kako je postalo jasno da su očekivanja o neminovnom američkom bogatstvu preterana. U Londonu, Parlament je usvojio Mehur akt, koji je značio da samo kraljevski ovlašćene kompanije mogu izdavati javne deonice. U Parizu, Džon Lov je dobio otkaz i napustio zemlju. Razmena akcija je postala još više ograničena i slabija u narednim decenijama. Ipak, tržište je opstalo, i do 1790-ih godina akcijama se trgovalo u mladim Sjedinjenim Državama. Njujorška berza se otvorila 17. maja 1792. godine, pod platanus occidentalis (batnvud drvo) u  Njujorku, kako su 24 brokera potpisali Batnvudški sporazum, pristajući da trguju sa pet hartija od vrednosti ispod tog batnvud drveta.

Uloga berze

Berza ima više uloga u ekonomiji. Neke od njih su:

Prikupljanje kapitala za poslovanje

Pored kreditnog potencijala koji se pruža pojedincu ili firmi od strane bankarskog sistema, u obliku kredita ili zajma, berza pruža kompanijama koje poseduju zgradu da prikupe kapital za proširenje prodajom akcija investicionoj javnosti.

Kompanije koje se bave kapitalom, posebno visokotehnološke kompanije, uvek moraju da prikupe velike količine kapitala u svojim ranim fazama. Iz tog razloga, javno tržište na berzama bilo je jedan od najvažnijih izvora finansiranja za mnoge kapitalno intenzivne startapove. Posle devedesetih i ranih 2000-ih visokotehnološke kompanije su eksplodirale na najvećim svetskim berzama, mnogo je zahtevnije za visokotehnološkog preduzetnika da preuzme svoju javnu kompaniju, osim ako kompanija već generiše prodaju i zarade, ili je kompanija pokazala kredibilitet i potencijal od uspešnih rezultata: klinička ispitivanja, istraživanje tržišta, patent registracije, itd. Ovo se prilično razlikuje od situacije iz 1990-ih do perioda ranih 2000-ih, kada je određeni broj kompanija (posebno kompanije koje se bave internetom i biotehnologijom) izašao u javnost na najistaknutijim berzama širom sveta u potpunom odsustvu prodaje, zarade ili bilo kog tipa dobro dokumentovanog obećavajućeg ishoda. Iako to nije tako uobičajeno, još uvek se dešava da su visoko spekulativni i finansijski nepredvidivi visokotehnološki startapovi prvi put uključeni u glavnu berzu. Pored toga, postoje i manja, specijalizovana tržišta ulaza za ove vrste kompanija sa berzanskim indeksima koji prate njihove performanse (primeri uključuju Alternekt, CAC Small, SDAKS, TecDAKS).

Ograničena partnerstva za istraživanje i razvoj

Kompanije su takođe prikupile značajne iznose kapitala kroz ograničena partnerstva za istraživanje i razvoj. Promene poreskog zakona koje su usvojene 1987. godine u Sjedinjenim Državama promenile su poresku odbitnost ulaganja u ograničena partnerstva za istraživanje i razvoj. Da bi partnerstvo bilo u interesu za današnje investitore, gotovina na povrat novca mora biti dovoljno visoka da privuče investitore.

Preduzetnički kapital

Uobičajeni izvor kapitala za startap kompanije je bio preduzetnički kapital. Ovaj izvor je i danas dostupan u velikoj meri, ali najveći iznos koji će preduzetnički kapital investirati u neku kompaniju nije neograničen (bilo je približno 15$ miliona 2001. za biotehnološku kompaniju).

Korporativni partneri

Još jedan alternativni izbor novca za privatne kompanije je korporativni partner, obično za već osnovanu multinacionalnu kompaniju, koja pruža kapital za manje kompanije u zamenu za prava na marketing, prava na patente ili kapital. Korporativno partnerstvo je bilo uspešno u velikom broju slučajeva.

Mobilizacija štednje za investiranje

Kada ljudi podignu svoju štednju i investicije u akcije to obično vodi ka racionalnoj alokaciji resursa, jer novčana sredstva, koja su već bila iskorišćena, ili su bila čuvana u neaktivnim depozitima u bankama su mobilizovana i preusmerena da pomognu menadžmentu kompanije da finansiraju svoju organizaciju. Ovo može da promoviše poslovne aktivnosti sa beneficijama u nekoliko ekonomskih sektora kao što su agrokultura, komercijala i industrija, rezultujući u bolji ekonomski napredak i veći nivo produktivnosti firmi.

Olakšavanje akvizicija

Kompanije vide akvizicije kao šansu da prošire svoju liniju proizvoda, povećaju kanale distribucije, zaštite od rizika, povećaju svoj tržišni udeo ili da prikupe ostalu neophodnu poslovnu imovinu. Ponuda za preuzimanje ili merdžeri i akvizicije preko berze je jedan od najjednostavnijih i najčešćih načina za kompanije da rastu preko akvizicija ili spajanjem.

Udeo u profitu

I profesionalni i povremeni investitori, koji su veliki kao institucionalni investitori ili mali kao prosečna porodica srednje klase, preko rasta dividendi i cene akcije rezultuju u kapitalnim dobitima i udelima u bogatstvu profitabilnog biznisa. Neprofitni biznisi ili biznisi u krizi mogu rezultovati u kapitalnim gubicima za akcionare.

Korporativno upravljanje

Imajući širok i različit krug vlasnika, kompanije generalno teže da uznapreduju standarde menadžmenta i povećaju efikasnost kako bi zadovoljile zahteve akcionara i stroža pravila za javna preduzeća nametnuta od strane javnih berzi i vlade. Stoga, se tvrdi da javna preduzeća(preduzeća koja su u vlasništvu akcionara koji su članovi javnosti i trgovci akcija na javnim razmenama) teže da imaju bolje zapise o upravljanju od privatnih kompanija (kompanije gde se akcije ne razmenjuju javno, često su u vlasništvu osnivača kompanija, njihovih porodica i naslednika ili male grupe investitora).

Uprkos ovoj tvrdnji, neka od zabeleženih slučajeva su poznata gde se tvrdi da je došlo do značajnog odstupanja i korporativnom upravljanju od strane nekih javnih preduzeća, posebno u slučajevima računovodstvenih skandala. Politike koje su vodile ka dotkom mehuriću krajem 1990-ih i kriza hipotekarnih kredita od 2007-2008 su takođe primeri lošeg upravljanja preduzećem. Loša upravljanja preduzećem kao što su Pets.com (2000), Enron (2001), One.Tel (2001), Sunbeam Products (2001), Webvan (2001), Adelphia Communications Corporation (2002), MCI WorldCom (2002), Parmalat (2003), American International Group (2008), Bear Stearns (2008), Lehman Brothers (2008), General Motors (2009) i Satyam Computer Services (2009) su dobila dosta medijske pažnje.

Mnogo banaka i kompanija širom sveta koriste identifikacione brojeve hartija od vrednosti (ISIN) kako bi jedinstveno identifikovali svoje akcije, obveznice i druge hartije od vrednosti. Dodavanje ISIN koda pomaže da se jasno identifikuju hartije od vrednosti, a ISIN sistem se koristi širom sveta od strane fondova, kompanija i vlada. Međutim, kada loši finansijski, etički ili menadžerski zapisi postanu javni, investitori na berzi imaju tendenciju da gube novac jer akcije i kompanije gube vrednost. Na berzama, akcionari firmi koje loše posluju se često kažnjavaju značajnim padom cena akcija i imaju tendenciju i da odbace menadžerske timove. Stvaranje investicionih mogućnosti za male investitore za razliku od drugih biznisa koji zahtevaju velike kapitalne izdatke, ulaganje u akcije je otvoreno i za velike i za male investitore jer su minimalni iznosi investicija mali. Zbog toga, berza pruža mogućnost malim investitorima da poseduju akcije istih kompanija kao i veliki investitori.

Stvaranje investicionih mogućnosti za male investitore

Za razliku od drugih preduzeća koja zahtevaju velike kapitalne izdatke, ulaganje u akcije je otvoreno i za velike i za male investitore jer su minimalni iznosi investicija mali. Zbog toga, berza pruža mogućnost malim investitorima da poseduju akcije istih kompanija kao i veliki investitori.

Vladino prikupljanje kapitala za razvojne projekte

Vlade na različitim nivoima mogu doneti odluku da pozajme novac za finansiranje infrastrukturnih projekata kao što su izgradnje vodovoda i prečišćavanja voda ili izgradnja stambenih zgrada, prodajom vrste hartija od vrednosti koje su poznate kao obaveznice. Obveznice se mogu plasirati na berzi gde ih kupuju građani, pozajmivši time novac vladi. Izdavanje takvih obveznica može na kraći period ukinuti direktno oporezivanje građana za finansiranje razvoja; iako su ove obveznice garantovane punim poverenjem u vladu, umesto zalogom, vlada ipak mora na kraju oporezivati građane ili na drugi način prikupiti dodatna sredstva za redovno plaćanje kupona i refundiranje glavnice pri dospeću obveznice.

Ekonomski barometar

Pad ili rast cene akcija na berzi najvećim delom zavisi od delovanja ekonomskih sila. Cene akcija, po pravilu, rastu ili ostaju stabilne kada su kompanije i ekonomija u globalu stabilne ili u porastu. Dok recesija, depresija ili finansijska kriza mogu dovesti tržište akcija do kraha. Dakle, kretanje cena akcija i osnovnih berzanskih indeksa može biti pokazatelj opšteg trenda u privredi.

Članstvo na berzi

Svaka berza nameće sopstvene uslove za kompanije koje žele da učestvuju na toj berzi. Uslovi se postavljaju preko minimalnog broja akcija, minimalne tržišne kapitalizacije i minimalnog godišnjeg prihoda.

Primeri uslova članstva

Uslovi za sticanje članstva koje su postavile neke berze uključuju:

• Njujorška berza: Njujorška berza (NjB) zahteva da kompanija izda najmanje milion akcija u vrednosti od 100 miliona dolara i da je zaradila više od 10 miliona dolara u poslednje tri godine.
• Nazdak berza: Nazdak zahteva da kompanija izda najmanje 1,25 miliona akcija u vrednosti od najmanje 70 miliona dolara i da je zaradila više od 11 miliona dolara u poslednje tri godine.
• Londonska berza: glavno tržište Londonske berze zahteva minimalnu tržišnu kapitalizaciju (£ 700,000), tri godine revidiranih finansijskih izveštaja, minimalni javni promet (25%) i dovoljno obrtnog kapitala za najmanje 12 meseci od datuma pristupanja.
• Bombajska berza: Bombajska berza (BB) zahteva minimalnu tržišnu kapitalizaciju od 250 miliona evra (3,6 miliona dolara) i minimalni javni promet u iznosu od 100 miliona evra (1,4 miliona dolara).

Vlasništvo

Berze su nastale kao zajedničke organizacije, u vlasništvu brokera, samih članova berze. Međutim, najveće berze su promenile vlasništvo, odnosno članovi su prodali svoje akcije u inicijalnoj javnoj ponudi. Na taj način zajednička organizacija postaje korporacija, čije su akcije ponuđene na berzi. Neki primeri ove pojave su: Austrijska berza hartija od vrednosti (1998), Evronekst (spojen sa Njujorškom berzom), NAZDAK (2002), Burza Malezije (2004), Njujorška berza (2005), Bulsas i Merkados Espanjoles, i Berza Sao Paola (2007).

Šenženska i Šangajska berza se mogu smatrati kvazidržavnim institucijama, pošto su ih stvorili državni organi u Kini, i pošto njihovo vodeće osoblje direktno imenuje Kineska regulatorna komisija za hartije od vrednosti.

Drugi primer je Taškentska berza osnovana 1994. godine, tri godine nakon raspada Sovjetskog Saveza, koja je većinskim delom u vlasništvu države, a pritom ima oblik javne korporacije (akcionarskog društva). Korejska berza (KB) poseduje 25% minus jednu akciju Taškentske berze. U 2018. bilo je 15 licenciranih berzi u Sjedinjenim Američkim Državama, od kojih je 13 aktivno trgovalo hartijama od vrednosti. Sve te berze bile su u vlasništvu tri javno objavljenje multinacionalne kompanije, Interkontinentalne berze, Nasdak, Inc., i Cboe Global Markets, izuzev IEKS-a. Godine 2019. grupa finansijskih korporacija objavila je planove za otvaranje berze u vlasništvu članova, MEMKS, vlasničke strukturu sličnu zajedničkim organizacijama ranijih berzi.

Druge vrste berzi

U 19. veku otvorene su berze za trgovinu forvard ugovora o robi. Forvard ugovori kojima se trguje na berzi se nazivaju terminski ugovori ili fjučersi. Ova tržišta roba kasnije su počela da nude terminske ugovore o drugim proizvodima, poput kamatna i akcija, ugovora o opcijama. Ovi su sada opšte poznati kao berze fjučersa.

Predmet trgovanja

Predmet trgovanja na berzi mora da bude tipiziran i standardizovan kako bi bio lako zamenljiv, i time trgovina njime jednostavna, brza i efikasna. Ovo omogućava odsustvo predmeta trgovanja sa mesta na kom se trguje.

Članovi berze

Članovi berze su brokersko-dilerska društva i ovlašćene banke. Prijem u članstvo berze vrši se na osnovu podnetog zahteva i dokumentacije propisane aktima berze.

Berza je dužna da primi u članstvo brokersko-dilersko društvo, odnosno ovlašćenu banku ako ispunjavaju uslove za sticanje svojstva člana berze utvrđene statutom berze.

Berza ne sme povrediti princip ravnopravnosti članova berze. Član berze je posebno dužan:

• da se pridržava svih akata berze,
• da savesno obavlja poslove na berzi,
• da ne zloupotrebljava informacije koje nisu dostupne svim učesnicima na berzi,
• da o prispelom nalogu klijenta ili o sopstvenom nalogu odmah obavesti berzu,
• da izvršenje naloga odloži do isteka roka koji berza propisuje svojim pravilima poslovanja,
• da pismeno obaveštava berzu o svakoj promeni svojih ovlašćenja, prava, obaveza i odgovornosti u pravnom prometu, a naročito o promenama koje se odnose na uslove na osnovu kojih je stekao članstvo na berzi, i
• da plaća članarinu, proviziju od zaključenih poslova trgovine hartijama od vrednosti na berzi i druge naknade utvrđene tarifnikom berze.

Pravila trgovanja

Trgovina se odvija po posebnim pravilima berze, obično potvrđenim od strane državne vlasti. Na berzi se samo zaključuju poslovi, dok se isporuke i plaćanja odvijaju van berze.

Pravila trgovanja na berzi izrasla su iz običajnog trgovinskog prava i uobličavala su se zajedno sa postepenim nastankom berze tokom razvoja tržišta i tržišnih odnosa. Ova pravila imaju dvostruku funkciju:

• da obezbede standardizaciju predmeta trgovine i samih pravila trgovanja, i
• da pruže zaštitu učesnicima u trgovanju.

Pravila uređuju način rada berzanskih službi. Ona su kodifikovana u zbornike pod različitim nazivima.

Frankfurška berza, Nemačka

Vrste berzi

Polazeći od vrste berzanskog materijala, berze se mogu podeliti na robne berze i finansijske berze.

• Na robnim berzama se trguje različitim vrstama roba (žito, krompir, meso, kafa, nafta, obojeni metali, nemetali, pamuk, šećer, vuna, zlato, kalaj, itd.)
• Finansijske berze mogu biti univerzalne i specijalizovane.

Univerzalne berze su one berze na kojima se trguje hartijama od vrednosti, najčešće onima koje predstavljaju finansijske instrumente na tržištu kapitala (vlasničkim i dugoročnim dužničkim hartijama), ali nije isključeno ni trgovanje kratkoročnim hartijama, zatim novcem, devizama, finansijskim derivatima (fjučersima i opcijama) i zlatom.

Na specijalizovanim berzama se trguje samo određenim berzanskim materijalom. One mogu biti berze efekata – ako se sa njima kupuju i prodaju samo dugoročne hartije od vrednosti, devizne berze, berze zlata i plemenitih metala, itd.

Značaj berze

Postojanje berze, odnosno berzanske trgovine na nekom tržištu, ukazuje da je to tržište sigurno i da nije pod uticajem netržišnih rizika u poslovanju. Jačanje berzanskog poslovanja ukazuje na porast sigurnosti u određenoj privredi.

Bombajska berza u Indiji.

Funkcija berze

Ključna funkcija berze je da obezbedi kontinuirano tržište hartija od vrednosti po cenama koje ne odstupaju bitno od onih po kojima su prethodno prodate.

Kontinuitet tržišta

Kontinuitet tržišta smatra se neophodnim za očuvanje likvidnosti hartija od vrednosti bez kojih bi se teško mogla privući sredstva investitora koji u njih ulažu. Kontinuitet tržišta smanjuje kolebanje cena hartija od vrednosti što dalje povećava njihovu likvidnost, odnosno sposobnost konverzije u gotovinu putem prodaje.

Objavljivanje cene hartija od vrednosti

Berza utvrđuje i publikuje cene hartija od vrednosti. Cene pojedinih hartija od vrednosti utvrđuju se na bazi efektivne kupovine i prodaje, odnosno ponude i tražnje konkretne hartije od vrednosti. Objavljujući pregled cena različitih hartija od vrednosti i zahtevajući da se finansijski izveštaji preduzeća koja ih emituju učine dostupnim javnosti, berze omogućavaju postojećim i perspektivnim ulagačima da procene rizik i rentabilnost svojih ulaganja i usmere ih u skladu sa svojim preferencijama prema riziku i rentabilnosti.

Dužnosti berze

Berza je dužna da u svom poslovanju obezbedi:

• zakonito obavljanje trgovine na berzi,
• zaštitu interesa učesnika na berzi,
• poštovanje pravila i standarda berze koji se odnose na ponašanje učesnika na berzi, i
• informacije za javnost o svim činjenicama značajnim za rad berze.

Berze širom sveta

Danas su retka tržišta na kojima ne deluje bar jedna berza. Najvažniji berzanski centri su Njujork, London, Tokio, Frankfurt i Čikago. Najveća je Njujorška berza hartija od vrednosti.

Na prostoru jugoistočne Evrope rade Beogradska berza, Sarajevska, Banjalučka, Zagrebačka, Varaždinska, Ljubljanska, Budimpeštanska, Atinska, Bugarska, Makedonska i Crnogorska berza.

Finansijski derivati

Finansijske inovacije su donele mnogo novih finansijskih instrumenata, među kojima su opcije, fjučersi, itd.

Vidi još

• Tržište stranih valuta
• Algoritamsko trgovanje
• Visoko frekventna trgovina

Literatura

• De la Vega, Joseph (1957). Confusion de Confusiones (1688), Portions Descriptive of the Amsterdam Stock Exchange. ntroduction by Hermann Kellenbenz, Baker Library, Harvard Graduate School of Business Administration. 
• Stringham, Edward Peter (2015). Private Governance: Creating Order in Economic and Social Life. Oxford University Press. ISBN 9780199365166. 

Spoljašnje veze

• Knjiga Berze i berzansko poslovanje, Pero B. Petrović
• Knjiga “Automatsko trgovanje na tržištu stranih valuta – izrada softvera za automatsko trgovanje i analizu finansijskih podataka” Arhivirano na sajtu Wayback Machine (16. jun 2012), Velibor Ilić. 2011. ISBN 978-86-914311-0-5..