Pređi na sadržaj

Bronhitis

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Bronhitis
Slika A prikazuje lokaciju pluća i bronhijalnih cevi. Slika B uvećani pogled na normalnu bronhijalnu cev. Slika C je uvećani pogled na bronhijalnu cev sa bronhitisom.
Izgovor
  • bron-kye-tis
SpecijalnostiInfekciona bolest, pulmonologija
SimptomiIskašljavanje šlajma, krkljanje, kratkoća daha, bol u grudima[1]
TipoviAkutni, hronični[1]
FrekvencijaAkutni: ~5% ljudi godišnje[2][3]
Hronični: ~5% ljudi[3]

Bronhitis je inflamacija bronhija (velikih i srednjih disajnih puteva) u plućima koja uzrokuje kašalj.[1] [4]Simptomi uključuju iskašljavanje sputuma, krkljanje, otežano disanje i bol u grudima.[1] Bronhitis može biti akutan ili hroničan.[1]

Akutni bronhitis je obično praćen kašljem koji traje oko tri nedelje,[5] a poznat je i kao prehlada grudi.[6] U više od 90% slučajeva uzrok je virusna infekcija.[5] Ovi virusi se mogu širiti vazduhom kada ljudi kašlju ili direktnim kontaktom.[7] Mali broj slučajeva je uzrokovan bakterijskom infekcijom kao što je Mycoplasma pneumoniae ili Bordetella pertussis.[5] Faktori rizika uključuju izloženost duvanskom dimu, prašini i drugom zagađenju vazduha.[7] Tretman akutnog bronhitisa tipično obuhvata odmor, paracetamol (acetaminofen) i nesteroidne antiinflamatorne lekove (NSAID) za pomoć kod groznice.[8][9]

Hronični_bronhitis se definiše kao produktivni kašalj - onaj koji proizvodi ispljuvak - koji traje tri meseca ili duže godišnje najmanje dve godine.[10][11] Većina ljudi sa hroničnim bronhitisom ima hroničnu opstruktivnu plućnu bolest (COPD).[12] Pušenje duvana je najčešći uzrok, dok drugi faktori kao što su zagađenje vazduha i genetika igraju manju ulogu.[13] Tretmani uključuju prestanak pušenja, vakcinacije, rehabilitaciju i često udisanje bronhodilatatora i steroida.[14] Neki ljudi mogu imati koristi od dugotrajne terapije kiseonikom.[14]

Akutni bronhitis je jedna od najčešćih bolesti.[8][15] Oko 5% odraslih je pogođeno, a oko 6% dece ima najmanje jednu epizodu godišnje.[2][16] Akutni bronhitis je najčešći tip bronhitisa.[6] U Sjedinjenim Američkim Državama, u 2016. godini, 8,6 miliona ljudi je bilo dijagnozirano da boluje od hroničnog bronhitisa.[17][18]

Hronični bronhitis

[uredi | uredi izvor]

Hronični bronhitis je bolest donjih disajnih puteva,[19] koju definiše produktivan kašalj koji traje tri meseca ili više godišnje tokom najmanje dve godine.[1][20] Kašalj se ponekad naziva kašalj pušača, jer je često posledica pušenja. Kada se hronični bronhitis javlja zajedno sa smanjenim protokom vazduha, to je poznato kao hronična opstruktivna bolest pluća (HOBP).[21][19] Mnogi ljudi sa hroničnim bronhitisom imaju HOBP, međutim, većina ljudi sa HOBP takođe nema hronični bronhitis.[20][22] Procene broja ljudi sa HOBP koji imaju hronični bronhitis su 7 do 40%.[23][24] Procene broja ljudi koji puše i imaju hronični bronhitis koji takođe imaju HOBP su 60%.[25]

Termin „hronični bronhitis“ je korišćen u prethodnim definicijama HOBP, ali više nije uključen u definiciju.[20][26][27] Termin se još uvek klinički koristi.[28] Dok su hronični bronhitis i emfizem često povezani sa HOBP, nije neophodno ni jedno ni drugo za postavljanje dijagnoze.[28] Kineski konsenzus je komentarisao simptomatske tipove HOBP koji uključuju hronični bronhitis sa čestim egzacerbacijama.[29]

Hronični bronhitis je obeležen hipersekrecijom sluzi i mucinima.[10][30] Višak sluzi se proizvodi povećanim brojem peharastih ćelija i uvećanim submukoznim žlezdama kao odgovorom na dugotrajnu iritaciju.[31] Sluzne žlezde u submukozi luče više od peharastih ćelija.[32] Mucini zgušnjavaju sluz, a utvrđeno je da je njihova koncentracija visoka u slučajevima hroničnog bronhitisa, kao i da je u korelaciji sa težinom bolesti.[33] Višak sluzi može da suzi disajne puteve, čime se ograničava protok vazduha i ubrzava opadanje plućne funkcije, i rezultira sa HOBP.[29][34] Višak sluzi se manifestuje kao hronični produktivni kašalj i njegova težina i zapremina sputuma mogu da variraju u periodima akutnih egzacerbacija. Excess mucus shows itself as a chronic productive cough and its severity and volume of sputum can fluctuate in periods of acute exacerbations.[29] Kod HOBP, oni sa hroničnim bronhitičnim fenotipom sa povezanim hroničnim viškom sluzi, doživljavaju lošiji kvalitet života od onih bez.[29][35]

Povećani sekret se u početku uklanja kašljanjem.[30] Kašalj je često gori ubrzo nakon buđenja, a proizvedeni sputum može imati žutu ili zelenu boju i može biti prošaran mrljama krvi.[36] U ranim fazama, kašalj može održati uklanjanje sluzi. Međutim, uz kontinuirano prekomerno lučenje, uklanjanje sluzi je narušeno, a kada se disajni putevi začepe, kašalj postaje neefikasan.[37] Efikasan mukocilijarni klirens zavisi od hidratacije disajnih puteva, lučenja cilijara i brzine lučenja mucina. Svaki od ovih faktora je oštećen kod hroničnog bronhitisa.[38] Hronični bronhitis može dovesti do većeg broja egzacerbacija i bržeg opadanja plućne funkcije.[34][39] ICD-11 spiskovi navode hronični bronhitis sa emfizemom (emfizematozni bronhitis) kao „određeni specifični HOBP”.[40][41]

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ а б в г д ђ „Bronchitis”. NHLBI. Приступљено 9. 6. 2019. 
  2. ^ а б Wenzel, RP; Fowler AA, 3rd (16. 11. 2006). . „Clinical practice. Acute bronchitis”. The New England Journal of Medicine. 355 (20): 2125—30. PMID 17108344. doi:10.1056/nejmcp061493. 
  3. ^ а б Vos T, Flaxman AD, Naghavi M, Lozano R, Michaud C, Ezzati M, Shibuya K, Salomon JA, Abdalla S, Aboyans V, et al. (decembar 2012). . „Years lived with disability (YLDs) for 1160 sequelae of 289 diseases and injuries 1990–2010: a systematic analysis for the Global Burden of Disease Study 2010”. Lancet. 380 (9859): 2163—96. PMID 23245607. doi:10.1016/S0140-6736(12)61729-2. 
  4. ^ Мишић, Милан, ур. (2005). Енциклопедија Британика. А-Б. Београд: Народна књига : Политика. стр. 182. ISBN 86-331-2075-5. 
  5. ^ а б в Kin2016, S (1. 10. 2016). . „Acute Bronchitis”. American Family Physician. 94 (7): 560—565. PMID 27929206. 
  6. ^ а б „Antibiotics Aren't Always the Answer”. Centers for Disease Control and Prevention (на језику: енглески). 25. 9. 2017. 
  7. ^ а б „What Is Bronchitis?”. 4. 8. 2011. Архивирано из оригинала 2. 4. 2015. г. Приступљено 1. 4. 2015. 
  8. ^ а б Tackett, KL; Atkins, A (decembar 2012). . „Evidence-based acute bronchitis therapy”. Journal of Pharmacy Practice. 25 (6): 586—90. PMID 23076965. doi:10.1177/0897190012460826. 
  9. ^ „How Is Bronchitis Treated?”. 4. 8. 2011. Архивирано из оригинала 2. 4. 2015. г. Приступљено 1. 4. 2015. 
  10. ^ а б „MeSH Browser”. meshb.nlm.nih.gov. 
  11. ^ Global Initiative for Chronic Obstructive Lung Disease (PDF). 2019. стр. 4. Приступљено 1. 5. 2019. 
  12. ^ Reilly, John J.; Silverman, Edwin K.; Shapiro, Steven D. (2011). „Chronic Obstructive Pulmonary Disease”. Ур.: Longo, Dan; Fauci, Anthony; Kasper, Dennis; Hauser, Stephen; Jameson, J.; Loscalzo, Joseph. Harrison's Principles of Internal Medicine (18th изд.). McGraw Hill. стр. 2151—9. ISBN 978-0-07-174889-6. 
  13. ^ Decramer M, Janssens W, Miravitlles M (april 2012). . „Chronic obstructive pulmonary disease”. Lancet. 379 (9823): 1341—51. CiteSeerX 10.1.1.1000.1967 Слободан приступ. PMID 22314182. doi:10.1016/S0140-6736(11)60968-9. 
  14. ^ а б Rabe KF, Hurd S, Anzueto A, Barnes PJ, Buist SA, Calverley P, Fukuchi Y, Jenkins C, Rodriguez-Roisin R, van Weel C, Zielinski J (septembar 2007). . „Global strategy for the diagnosis, management, and prevention of chronic obstructive pulmonary disease: GOLD executive summary”. Am. J. Respir. Crit. Care Med.. 176 (6): 532—55. PMID 17507545. doi:10.1164/rccm.200703-456SO. 
  15. ^ Braman, SS (januar 2006). . „Chronic cough due to acute bronchitis: ACCP evidence-based clinical practice guidelines”. Chest. 129 (1 Suppl): 95S—103S. PMID 16428698. doi:10.1378/chest.129.1_suppl.95S. 
  16. ^ Fleming, DM; Elliot, AJ (mart 2007). . „The management of acute bronchitis in children”. Expert Opinion on Pharmacotherapy. 8 (4): 415—26. PMID 17309336. doi:10.1517/14656566.8.4.415. 
  17. ^ „FastStats”. www.cdc.gov (на језику: енглески). 23. 5. 2019. Приступљено 30. 5. 2019. 
  18. ^ Villarroel, MA; Blackwell, DL; Jen, A (2019), , „Summary Health Statistics: National Health Interview Survey, 2018” (PDF), ftp.cdc.gov (на језику: енглески), Приступљено 22. 3. 2020 
  19. ^ а б „ICD-11 - ICD-11 for Mortality and Morbidity Statistics”. icd.who.int. Архивирано из оригинала 01. 08. 2018. г. Приступљено 15. 8. 2021. 
  20. ^ а б в Global Initiative for Chronic Obstructive Lung Disease - GOLD (PDF). 2018. стр. 4—5, 25. Приступљено 29. 5. 2019. 
  21. ^ „Chronic Obstructive Pulmonary Disease (COPD) - Pulmonary Disorders”. MSD Manual Professional Edition. Приступљено 3. 6. 2019. „Chronic bronchitis becomes chronic obstructive bronchitis if spirometric evidence of airflow obstruction develops.” 
  22. ^ Widysanto, A; Mathew, G (јануар 2019). . „Chronic Bronchitis”. StatPearls [Internet]. PMID 29494044. NBK482437. „Chronic bronchitis ... is very often secondary to chronic obstructive pulmonary disease (COPD).” 
  23. ^ Lee, Sang-Do (2017). COPD: Heterogeneity and Personalized Treatment (на језику: енглески). Springer. стр. 150. ISBN 9783662471784. 
  24. ^ Maselli, DJ (мај 2019). . „Clinical Epidemiology of COPD: Insights From 10 Years of the COPDGene Study”. Chest. 156 (2): 228—238. doi:10.1016/j.chest.2019.04.135. 
  25. ^ Dotan, Y; So, JY; Kim, V (9. 4. 2019). . „Chronic Bronchitis: Where Are We Now?”. Chronic Obstructive Pulmonary Diseases. 6 (2): 178—192. PMC 6596437 Слободан приступ. PMID 31063274. doi:10.15326/jcopdf.6.2.2018.0151. „with CB by symptoms (18.9%), approximately 60% had COPD (i.e., had also airflow obstruction on spirometry)” 
  26. ^ „Chronic obstructive pulmonary disease (COPD)”. www.who.int (на језику: енглески). Приступљено 15. 7. 2019. „The more familiar terms "chronic bronchitis" and "emphysema" have often been used as labels for the condition.” 
  27. ^ „COPD: Definition”. WHO. Приступљено 15. 7. 2019. „The more familiar terms 'chronic bronchitis' and 'emphysema' are no longer used, but are now included within the COPD diagnosis.” 
  28. ^ а б Ferri 2019, стр. 331
  29. ^ а б в г Shen, Y (30. 1. 2018). . „Management of airway mucus hypersecretion in chronic airway inflammatory disease: Chinese expert consensus (English edition)”. International Journal of Chronic Obstructive Pulmonary Disease. 13: 399—407. PMC 5796802 Слободан приступ. PMID 29430174. doi:10.2147/COPD.S144312. 
  30. ^ а б Voynow, J (фебруар 2009). . „Mucins, mucus, and sputum”. Chest. 135 (2): 505—512. PMID 19201713. doi:10.1378/chest.08-0412. 
  31. ^ Vestbo, J.; Hurd, S. S.; Agustí, A. G.; Jones, P. W.; Vogelmeier, C.; Anzueto, A.; Barnes, P. J.; Fabbri, L. M.; Martinez, F. J.; Nishimura, M.; Stockley, R. A.; Sin, D. D.; Rodriguez-Roisin, R. (2013). . „Global strategy for the diagnosis, management, and prevention of chronic obstructive pulmonary disease: GOLD executive summary” (PDF). American Journal of Respiratory and Critical Care Medicine. 187 (4): 347—65. PMID 22878278. doi:10.1164/rccm.201204-0596PP. 
  32. ^ Weinberger 2019, стр. 98
  33. ^ „New Insights on Chronic Bronchitis:Diagnostic Test and Better Treatments on the Horizon”. nhlbi.nih.gov. септембар 2017. Приступљено 3. 8. 2019. 
  34. ^ а б Kim, V; Criner, G (фебруар 2013). . „Chronic bronchitis and chronic obstructive pulmonary disease”. Am J Respir Crit Care Med. 187 (3): 228—237. PMC 4951627 Слободан приступ. PMID 23204254. doi:10.1164/rccm.201210-1843CI. 
  35. ^ Global Strategy for Prevention, Diagnosis and Management of COPD: 2021 Report (PDF). Global Initiative for Chronic Obstructive Lung Disease. 25. 11. 2020. стр. 106. Приступљено 3. 8. 2021. 
  36. ^ Cohen, Jonathan; Powderly, William (2004). Infectious Diseases, (2nd изд.). Mosby (Elsevier). Chapter 33: Bronchitis, Bronchiectasis, and Cystic Fibrosis. ISBN 978-0323025737. 
  37. ^ Foster, W (2002). . „Mucociliary transport and cough in humans”. Pulm Pharmacol Ther. 15 (3): 277—282. PMID 12099778. doi:10.1006/pupt.2002.0351. 
  38. ^ Ghosh, A (октобар 2015). . „Airway hydration and COPD”. Cell Mol Life Sci. 72 (19): 3637—52. PMC 4567929 Слободан приступ. PMID 26068443. doi:10.1007/s00018-015-1946-7. 
  39. ^ Ohar, JA; Donohue, JF; Spangenthal, S (23. 10. 2019). . „The Role of Guaifenesin in the Management of Chronic Mucus Hypersecretion Associated with Stable Chronic Bronchitis: A Comprehensive Review.”. Chronic Obstructive Pulmonary Diseases. 6 (4): 341—349. PMID 31647856. doi:10.15326/jcopdf.6.4.2019.0139 Слободан приступ. 
  40. ^ „ICD-11 - Mortality and Morbidity Statistics”. icd.who.int. Архивирано из оригинала 01. 08. 2018. г. Приступљено 25. 02. 2023. 
  41. ^ „ICD-11 - Mortality and Morbidity Statistics”. icd.who.int. Архивирано из оригинала 01. 08. 2018. г. Приступљено 25. 02. 2023. 

Literatura

[uredi | uredi izvor]
  • Ferri, Fred (2019). Ferri's Clinical Advisor. Elsevier. ISBN 9780323530422. 
  • Weinberger, Steven (2019). Principles of Pulmonary Medicine. Elsevier. ISBN 9780323523714. 

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]
Klasifikacija
Spoljašnji resursi
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Bronhitis&oldid=29983638”