Pređi na sadržaj

Extraordinary Machine

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Extraordinary Machine
Studijski album: Fiona Epl
Izdat4. oktobar 2005.
Žanrart pop
Trajanje50:34
IzdavačEpic Records
ProducentMajk Elizondo, Brajan Keju, Džon Brajon
Diskografija
When the pawn...
(1999) 		Extraordinary Machine
(2005) 		The Idler Wheel...
(2012)

Extraordinary Machine je treći studijski album američke kantautorke Fione Epl, objavljen 4. oktobra 2005. godine u Sjedinjenim Američkim Državama za izdavačku kuću Epic Records. Projekat je bio planiran za 2003. godinu, ali je nekoliko puta odlagan bez objašnjenja, što je dovelo do spekulacije da je verovatno došlo do spora oko njegovog potencijalnog komercijalnog uspeha. Kontroverza oko albuma, zajedno sa kampanjom koju su predvodili fanovi sa željom da ga konačno čuju, bili su predmet značajne pažnje štampe. Album je snimljen ponovo tokom 2004. i 2005. godine i na kraju konačno objavljen tri godine nakon početka snimanja.

Album je nominovan za Gremi nagradu u kategoriji za „Najbolji vokalni pop album” 2006. godine. Roling stoun ga je 2009. godine proglasio za jednog od najboljih albuma 2000-ih[1], a 2020. godine ga je rangirao na 444. mestu među 500 najboljih albuma svih vremena.[2]

Pozadina i reprodukcija[uredi | uredi izvor]

Nakon završene koncertne turneje svog drugog albuma, When the Pawn...(1999), 2000. godine Fiona Epl se preselila u Los Anđeles.Tokom svoje pauze, Epl je razmišljala o povlačenju iz muzike. „Prvih nekoliko godina [posle Pawn], nisam imala više o čemu da pišem... Pomirila sam se sa činjenicom da ako mi inspiracija za nove pesme dođe, onda je došla, a ako ne, pa dobro, bilo je zabavno”, rekla je ona.[3]   U proleće 2002. godine ona i Džon Brajon (engl. Jon Brion), njen dugogodišnji prijatelj i producent na prethodnom albumu, sastali su se na svom nedeljnom sastanku za ručak. Naime, njegova petogodišnja veza sa komičarkom Meri Lin Rajskub iznenada je prekinuta tokom snimanja filma Pola Tomasa Andersona Pijani od ljubavi (2002), za koji je Brajon radio muziku. Nakon što je bio primoran da gleda sate snimaka svoje bivše devojke, dok je radio na filmu, navodno je ,,molio” Epl da napravi još jedan album. Epl je pristala na predlog, a za okvirni, ali ne i obavezujući, datum objavljivanja određen je novembar 2002. godine.[4]

Nakon što je na koncertu Džona Brajona u februaru, izvela tada neimenovanu pesmu Not About Love, Epl je započela studijski rad na albumu, a onda mu u junu odsvirala prvih pet pesama koje je napisala.  U avgustu je prvi put predstavila pesmu A New Version of Me (kasnije preimenovanu u Better, a zatim u Better Version of Me) uživo u klubu Largo, u kojoj je Brajon imao redovnu svirku petkom uveče.[5] Do aprila 2003. godine album je bio je napola završen, a za novi datum objavljivanja izabran 22. jul iste godine. Tim je otputovao u Englesku da snimi instrumental za pesme u Abbey Road Studios u Londonu. Do jeseni 2003. godine vratili su se u studio i radi nekih završnih detalja pomerili datum objavljivanja za početak 2004. godine.

Malo po malo, detalji o pesmama otkrivani su kroz novinske i časopisne članke. Članak iz avgusta 2003. godine o Džonu Brajonu u Njujork tajmsu otkrio je naslov druge pesme na albumu: Oh, Well, za koju je napominje da ga je rasplakala kada ju je prvi put čuo.[4] Časopis Roling stoun u izdanju iz oktobra 2003. godine kaže da je album „definitivno eklektičan” i citira Epl koja je priznaje da je album „posvuda”.[6]  U februaru 2004.godine je članak u časopisu Spin (engl. Spin) potvrdio naslov albuma i novu pesmu, Red, Red, Red, za koju je autorka rekla da je inspirisana knjigom o optičkim iluzijama.[7]

Odlaganja i procureli materijali[uredi | uredi izvor]

Krajem juna 2004. godine, pesma Extraordinary Machine je procurila na internet, a zatim i „gruba verzija“ pesme Better Version of Me. Američke novine Tampa bej tajms (engl. Tampa Bay Times) rekle su sledeće: „Sa razigranošću i sklonošću prema čudnim zvucima i instrumentima, prve pesme Fione Epl od 1999.godine čine da Nora Džouns, Džos Stoun, Ališa Kiz i drugi pretvarači zvuče kao da bili izbačeni sa Američkog idola,[8] dok je časopis Entertainment Weekly pesme nazvao „mamljivim, drsko ekscentričnim art popom... Sa Fionom Epl, što čudnije, to bolje“.[9]

Obožavaoci Fione Epl na demonstracijama ispred sedišta kompanije Sony BMG Music Entertainment u Njujorku 28. januara 2005. godine.

Nakon meseci bez zvaničnih vesti, članak o Džonu Brajonu pojavio se u izdanju Entertainment Weekly oktobra 2004. godine u kojem on navodi da je album odložen kako izdavačka kuća nije čula nijedan siguran singl. Predstavnik izdavačke kuće Epic Records je izjavio da je album planiran za 2005. godinu, kako je Epl izrazila želju da ponovo snimi neke od pesama.[10]  Brajon je kasnije razjasnio status albuma u ​​intervjuu za MTV u januaru 2005. godine i napomenuo da je izdavačka kuća od Fione Epl htela materijal koji je ličio na njen prvi album Tidal (1996), ali da, kada su bili suočeni sa novim projektom, im se on jednostavno nije činio lakim za prodati.[11] Kada je USA Today pitao samu Fionu o vestima izlaženja njenog novog albuma, ona je odgovorila: "Verovatno ćete znati pre mene."[12]

Ubrzo nakon toga, njeni fanovi su organizovali jednonedeljnu kampanju poštom kako bi preplavili Soni podrškom za Epl i za izdavanjem albuma. Kao odgovor na kampanju predsednik izdavačke kuće Stiv Barnet (engl. Steve Barnett) rekao je: „Shvatamo da je Fiona još uvek usred snimanja svog sledećeg albuma, a mi u Epic Records se pridružujemo ljubiteljima muzike svuda u željnom iščekivanju njenog sledećeg izdanja.“[13]  Onda je odjednom, u februaru 2005. godine, radio u Sijetlu počeo da pušta prethodno nepoznate pesme sa lažne kopije albuma, dok su internetom krenule da kruže kopije lošeg kvaliteta pesama: Not About Love, Get Him Back, i Used to Love Him.[14] Endru Harms (engl. Andrew Harms), di-džej tog radia, rekao je sledeće o nastaloj situaciji: „Ovo je prilično posebno... sa već ostvarenim umetnikom kao što je Fiona, da se to desi je prilično ludo, tako da je bilo neverovatno naleteti na kopiju ploče u punoj dužini“;  takođe je primetio da su pesme dobile dosta pozitivan odgovor od strane slušalaca.[15]

Početkom marta 2005. radio snimci pesama Waltz; Please, Please, Please; Oh, Sailor i Window su takođe procurili na internet. Usledili su kvalitetniji albumski rezovi pesama Oh, Well i Red, Red, Red, pa su se ubrzo takve ,,bolje" verzije pesama našle i na ilegalnim BitTorrent sajtovima. Ipak, dobile su pozitivnu recenziju od brojnih izvora. Njujork tajms za album je rekao da je „čudan dragulj” dodajući „Da je objavljen, (Extraordinary Machine) bio bi dobra protivteža savremenom pop trenutku punom monolitne, samopravedne iskrenosti.”[16] Ed Bumgardner (engl. Ed Bumgardner) se složio, rekavši da je album „samouvereno delo smelosti i sofisticiranosti, koliko maštovit toliko i zabavan.”[17]

Ponovno snimanje i zvanično objavljivanje[uredi | uredi izvor]

Entertainment Weekly je u izdanju iz 24. juna 2005. godine obavestio da Epl priprema rad na trećem albumu sa producentom Brajanom Keju (engl. Brian Kehew) iz elektronskog benda The Moog Cookbook , što je dodatno podstaklo spekulacije među fanovima da su procurele numere sklonjene na neodređeno vreme. Jula 2005. godine onlajn ćaskanje, malo primećeno u to vreme, dogodilo se sa hip hop muzičarom Kvestlavom (engl. Questlove, stilizovano kao ?uestlove), na veb lokaciji posvećenoj The Roots.  Rekao je da album "nije otkazan" i da je u koprodukciji sa Majk Elizondom (engl. Mike Elizondo), što je kasnije i potvrđeno.[18]

Posle meseci ćutanja, izdavačka kuća Epic records je 15. avgusta 2005. objavila izjavu u vezi sa budućnošću albuma. Odlučeno je da će Extraordinary Machine, koji su preradili koproducenti Elizondo i Keju, zvanično biti objavljen 4. oktobra 2005. godine, Elizondo je ostvario saradnju sa Fionom još na njenom prethodnom albumu, na kojem je svirao bas na dve pesme, ali postojale su sumnje oko njegove angažovanosti kao producenta, kako je njegov rad u tom domenu bio poznatiji sa popularnim hip-hop umetnicima poput Eminema i 50 Cent, a ne sa onima koji su bili slični Epl.[19]

Od jedanaest numera koje su ranije procurele, samo dve su ostale nepromenjene: Extraordinary Machine i Waltz, a devet numera je bilo potpuno preuređeno.  Na albumu je uvrštena i jedna nova pesma Parting Gift, kao solo vokalni komad sa klavirom. Elizondo je izjavio da oseća da većina pesama zvuče „radikalno drugačije“ i da je, iako je slušao Brajanovu verziju, „Sve urađeno od nule“.  Njujork tajms je sugerisao da Epic Records nije ostao impresioniran interesovanjem fanova za ilegalne i lažne verzije, i da Epl nikada nije smatrala taj album završenim;  ali do trenutka curenja, ona i Elizondo su već neko vreme bili u poslu (od aprila 2004. godine).  U intervjuu za Roling stoun u septembru 2005. godine, Epl je objasnila svoju odluku: „Skupila sam beleške za pesme, a ostalo sam na kraju napisala usput, potpuno novi pristup za mene...[ali] nisam imala  dovoljno vremena da živim sa pesmama pre nego što ih snimim, tako da zaista nisam znala šta želim“[3]

U razgovoru sa Bilbordom, Elizondo je priznao da je bilo „malo obeshrabrujuće“ raditi sa saznanjem da je Brajonova verzija dostupna javnosti, ali je aplaudirao „neverovatnom jezgru obožavatelja“ Fione Epl za njihove napore da album izdaju: „Način na koji su oni to protumačili je bio, izdavačka kuća neće izdati njenu ploču, tako da ćemo mi to učiniti za nju. To je za divljenje".  Međutim, on je branio odluku Fione u tome da nastavi rad sve dok album ne dostigne to „gotovo" stanje koje je ona zamislila.  Na dan objave, izdavačka kuća je Oh, Sailor postavila za strimovanje na Majspejs stranici umetnice[20] (ceo album je bio dostupan za strimovanje 27. septembra), a emitovala ju je, uz pesmu Parting Gift i na zvanični sajt Fione Epl.  Pored toga, ekskluzivni video materijal je objavljivan svake nedelje uoči objavljivanja albuma.

Uprkos glasinama da je proces ponovnog snimanja izazvao razdor između Brajona i Fione Epl, oni su nastupili zajedno u Largu u petak uveče pre objave Epic Records.  Brajon je za MTV rekao: „Ponovo je snimila gomilu stvari, ali kako god, to je njen posao. Ja ostajem obožavatelj i mislim da je sjajna, i ne bi trebalo da nailazi na preveliki otpor"[20];  u međuvremenu, Elizondo je insistirao da je Brajon bio "kul na svim frontovima" u vezi sa predloženim ponovnim snimanjem.[3]  Međutim, Brajon jeste pokazao osudu na lažnu verziju albuma: „To je pogrešno...Ne volim te [procurele] verzije. To su stvari koje ne odražavaju ono što smo snimili, uglavnom".  Krajem 2005. godine MTV je obavestio zainteresovanu publiku da bi Brajon i Epl mogli ponovo da sarađuju kako bi završili originalne sesije snimanja za Extraordinary Machine i zvanično ih objavili u bliskoj budućnosti. Epl je sama rekla: „Stvarno mislim da bi bilo dobro uporediti ih [dve verzije].“[21]

Prijem i promocija[uredi | uredi izvor]

Zvanična verzija Extraordinary Machine je rangirana kao broj jedan na listama najboljih albuma na kraju godine Entertainment Weekly, Njujork tajmsa i Slant časopisa (engl. Slant Magazine);  među prvih pet u The Village Voice, Blender časopisu i Rouling stounu, i u prvih deset u novinamma Los Anđeles tajms i Spin. Neke publikacije gledaju na album manje pozitvno;  Stilus magazin (eng. Stylus Magazine) ga je opisao kao „delo bez kormila“ i „gorko razočaravajuće za slušanje“ , [22] Pičfork (engl. Pitchfork) (koji je procurelu verziju albuma stavio na broj 46 na svojoj listi „50 najboljih albuma 2005.“[23]) je napisao: „Nakon svega je što Epl prošla, posle šest godina ćutanja, krivo je što nije mogla napraviti nešto više definisano i progresivno, umesto nečeg očekivanog, i već viđenog."[24]  Album je 2006. nominovan za nagradu Gremi u kategoriji za „Najbolji pop vokalni album“.[25]

Epl u Sijatlu na turneji sa Koldplejom u januaru 2006. godine


Sredinom avgusta 2005. i uoči objavljivanja albuma u ​​oktobru, Oh, Sailor i Parting Gift su stavljeni na raspolaganje u paketu za preuzimanje u onlajn prodavnici Ajtjuns.  Dok je Oh, Sailor objavljena odvojeno u drugim prodavnicama digitalne muzike, video promocija za Parting Gift počela je kasnije tog meseca. Extraordinary Machine je dobio najbolje kritike u dotadašnjoj karijeri Fione Epl i postavljen je kao album broj jedan godine u Slant časopisu , broj četiri na Roling stounu u i deset na Amazon.com. Sa 94.000 prodatih kopija u prvoj nedelji objavljivanja pojavio se na sedmom mestu na listi Bilbord 200, takođe prvi put u njenoj karijeri.[26] Međutim, ispao je sa prvih deset mesta u drugoj nedelji sa padom prodaje od skoro 50 procenata.[27] Spot za Oh, Sailor je počeo je da se prikazuje na televiziji u novembru, a sledećeg januara je video za pesmu Not About Love imao svoju internet premijeru. Početkom sledećeg meseca je Get Him Back pušten na radio stanice.  Nijedan od singlova nije privukao značajnije emitovanje ili digitalno preuzimanje, pa se stoga nisu pojavili na Billbord hot 100 ili na Bilbordovoj listi modernih rok numera.

Od juna 2012.godine album je prodat u milion kopija u SjedinjenimAmeričkim Državama.[28] Pre nego što je dobio zlatnu sertifikaciju od Američkog udruženja diskografskih kuća u januaru 2006. godine za prodaju 500.000 kopija, bio je nominovana za nagradu New Pantheon, koja je odala počast albumima koji su isporučeni u manje od 500.000 primeraka u SAD.[29]  Epl je otišla na tronedeljnu američku turneju od 22. novembra do 11. decembra 2005. godine radi promocije albuma,[30] a od 25. januara do 5. marta 2006. podržala je britanski bend Koldplej u prvoj polovini njihove severnoameričke X&Y turneje.[31]  Fiona Epl se takođe pojavila na sopstvenoj letnjoj turneji od 10. aprila do 29. oktobra 2006. godine sa Damjen Džordž Rajsom (engl. Damien George Rice ) i Dejvid Garzom (engl. David Garza) kao pratećim muzičarima na ukupno 35 kocerata.[32]

Lista pesama[uredi | uredi izvor]

Redni broj Naslov Trajanje
1. "Extraordinary Machine" 3:44
2. "Get Him Back" 5:26
3. "O' Sailor" 5:37
4. "Better Version of Me" 3:01
5. "Tymps (The Sick in the Head Song)" 4:05
6. "Parting Gift" 3:36
7. "Window" 5:33
8. "Oh Well" 3:42
9. "Please Please Please" 3:35
10. "Red Red Red" 4:08
11. "Not About Love" 4:21
12. "Waltz (Better than Fine)" 3:46
Ukupno traje: 50:34

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „100 Best Albums of the Decade : Rolling Stone”. web.archive.org. 2010-03-30. Arhivirano iz originala 30. 03. 2010. g. Pristupljeno 2023-12-18. 
  2. ^ Stone, Rolling (2020-09-22). „The 500 Greatest Albums of All Time”. Rolling Stone (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-12-18. 
  3. ^ a b v „Rolling Stone : Fiona Talks "Machine": The Roots”. web.archive.org. 2006-05-09. Arhivirano iz originala 09. 05. 2006. g. Pristupljeno 2023-12-18. 
  4. ^ a b Rodrick, Stephen (2003-08-17). „Lost in the Music”. The New York Times (na jeziku: engleski). ISSN 0362-4331. Pristupljeno 2023-12-19. 
  5. ^ „fionaapple.org”. web.archive.org. 2005-09-24. Arhivirano iz originala 24. 09. 2005. g. Pristupljeno 2023-12-18. 
  6. ^ „Fiona Apple Ripe for Return: Fiona Apple : Rolling Stone”. web.archive.org. 2009-01-14. Arhivirano iz originala 14. 01. 2009. g. Pristupljeno 2023-12-18. 
  7. ^ LLC, SPIN Media (2004-03). SPIN (na jeziku: engleski). SPIN Media LLC.  Proverite vrednost paramet(a)ra za datum: |date= (pomoć)
  8. ^ „TampaBay.com - Entertainment”. web.archive.org. 2006-01-03. Arhivirano iz originala 03. 01. 2006. g. Pristupljeno 2023-12-19. 
  9. ^ „How can get rock-solid acts be great again?”. web.archive.org. 2017-09-27. Arhivirano iz originala 27. 09. 2017. g. Pristupljeno 2023-12-19. 
  10. ^ „Producer Jon Brion content to stay behind the scenes  | Jon Brion | Music News | Music | Entertainment Weekly”. web.archive.org. 2009-04-25. Arhivirano iz originala 25. 04. 2009. g. Pristupljeno 2023-12-19. 
  11. ^ „Whatever Happened To Fiona Apple? Online Campaign Tries To Find Out”. MTV (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-12-19. 
  12. ^ „Sony cuts Apple's fans to the core”. Tampa Bay Times (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-12-19. 
  13. ^ Staff, Billboard (2005-10-05). „Fiona Rebuilds Musical ‘Machine’”. Billboard (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-12-19. 
  14. ^ „fionaapple.org: Seattle radio playing new Fiona tracks”. web.archive.org. 2005-09-01. Arhivirano iz originala 01. 09. 2005. g. Pristupljeno 2023-12-19. 
  15. ^ „Fiona Apple's 'Extraordinary' Songs Leaked On The Radio”. MTV (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-12-19. 
  16. ^ „The Lost Apple - The New York Times”. web.archive.org. 2022-04-14. Arhivirano iz originala 14. 04. 2022. g. Pristupljeno 2023-12-19. 
  17. ^ „journalnow.com | Winston-Salem News, Sports, Entertainment, Politics, Classifieds”. web.archive.org. 2018-10-25. Arhivirano iz originala 25. 10. 2018. g. Pristupljeno 2023-12-19. 
  18. ^ „From Blown Speakers”. web.archive.org. 2023-11-23. Arhivirano iz originala 23. 11. 2023. g. Pristupljeno 2023-12-19. 
  19. ^ „Producing Eminem & Fiona Apple”. www.soundonsound.com. Pristupljeno 2023-12-19. 
  20. ^ a b „Fiona Apple's Long-Delayed LP Slotted For October 4 Release”. MTV (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-12-19. 
  21. ^ „Fiona Apple Haunts Ocean Liner In New Clip; May Release Alternate Version Of New LP”. MTV (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-12-19. 
  22. ^ „Fiona Apple - Extraordinary Machine - Stylus Magazine”. web.archive.org. 2006-03-29. Arhivirano iz originala 29. 03. 2006. g. Pristupljeno 2023-12-19. 
  23. ^ „Pitchfork Feature: Top 50 Albums of 2005”. web.archive.org. 2007-02-26. Arhivirano iz originala 26. 02. 2007. g. Pristupljeno 2023-12-19. 
  24. ^ „Fiona Apple: Extraordinary Machine [Jon Brion version] / Extraordinary Machine”. Pitchfork (na jeziku: engleski). 2005-10-04. Pristupljeno 2023-12-19. 
  25. ^ „48th Annual GRAMMY Awards | GRAMMY.com”. www.grammy.com. Pristupljeno 2023-12-19. 
  26. ^ „Nickelback Calm Twista To Score First #1 Debut - MTV”. web.archive.org. 2022-05-16. Arhivirano iz originala 16. 05. 2022. g. Pristupljeno 2023-12-19. 
  27. ^ „Alicia Keys Scores Third Billboard #1 With Unplugged”. MTV (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-12-19. 
  28. ^ Horowitz, Steven J. (2012-06-15). „Fiona Apple Banked on Buzz to Build Anticipation for New Release”. Billboard (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-12-19. 
  29. ^ „Sufjan Stevens Wins New Pantheon Award”. MTV (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-12-19. 
  30. ^ „Fiona Apple Announces Extraordinary Tour Dates”. MTV (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-12-19. 
  31. ^ Staff, Billboard (2005-11-09). „Coldplay Drafts Apple, Ashcroft For 2006 Tour”. Billboard (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-12-19. 
  32. ^ Staff, Billboard (2006-04-19). „Fiona Taps Rice, Garza For Summer Trek”. Billboard (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-12-19. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Extraordinary_Machine&oldid=27443681”