Hlorpropamid

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Hlorpropamid
Chlorpropamide.svg
IUPAC ime
4-hloro-N-(propilkarbamoil)benzensulfonamid
Klinički podaci
Prodajno imeDiabines
Drugs.comМонографија
MedlinePlusa682479
Podaci o licenci
Kategorija trudnoće
  • C
Način primeneOralno
Farmakokinetički podaci
Bioraspoloživost>90%
Vezivanje proteina90%
Metabolizam<1%
Poluvreme eliminacije36 sata
IzlučivanjeRenalno
Identifikatori
CAS broj94-20-2 ДаY
ATC kodA10BB02 (WHO)
PubChemCID 2727
DrugBankAPRD00029 НеН
ChemSpider2626 ДаY
UNIIWTM2C3IL2X ДаY
KEGGD00271 ДаY
ChEBICHEBI:3650 ДаY
ChEMBLCHEMBL498 ДаY
Hemijski podaci
FormulaC10H13ClN2O3S
Molarna masa276.74 g/mol
Fizički podaci
Tačka topljenja126 to 130 °C (259 to 266 °F)

Hlorpropamid je lek iz klase sulfonilureja koji se koristi za lečenje tipa 2 dijabetes melitusa. On je dugotrajno delujuća sulfonilureja. Hlorpropamid ima veći broj nepoželjnih dejstava od drugih sulfonilureja.[1][2]

Mehanizam dejstva[uredi]

Poput drugih sulfonilureja, hlorpropamid deluje putem povećanja sekrecije insulina, tako da je delotvoran samo kod pacijenata koji imaju bar delimično funkcionalne beta ćelije pankreasa. On može da uzrokuje relativno dugotrajnu hipoglikemiju. Iz tog razloga se sulfonilureje sa kraćim vremenom dejstva (gliklazid, tolbutamid) češće koriste. Usled rizika od hipoglikemije ovaj lek se ne smatra dobrim izvorom za primenu kod starijih osoba, kao i kod pacijenata sa blagim do umerenim hepatičkim i renalnim oštećenjima. Hlorpropamid se takođe koristi za lečenje parcijalnog centralnog insipidnog dijabetesa.[3]

Farmakokinetika[uredi]

Maksimalna koncentracija u plazmi se dostiže 3 do 5 sati nakon brze i skoro potpune (>90%) resorpcije iz stomaka. Poluživot u plazmi je 36 sati. Lek je efektivan oko 24 sata duže od drugih suflonilureja. Stabilni nivoi u plazmi se postiže nakon tri dana stalne primene. 90% leka se vezuje za proteine plazme. Postoje najmanje dva mesta vezivanja na albuminu. Više od 99% hlorpropamida se izlučuje nepromenjeno putem bubrega. On se prvo filtrira u glomeruli, zatim se reapsorbuje, i konačno se izlučuje u tubularni lumen.[3]

Reference[uredi]

  1. ^ Hardman JG, Limbird LE, Gilman AG (2001). Goodman & Gilman's The Pharmacological Basis of Therapeutics (10. изд.). New York: McGraw-Hill. ISBN 0071354697. doi:10.1036/0071422803. 
  2. ^ Pdr Staff (2009). PDR: Physicians Desk Reference 2010 (Physicians' Desk Reference (Pdr)). Rozelle, N.S.W: Thomson Reuters. ISBN 1-56363-748-0. 
  3. 3,0 3,1 Dinnendahl V., Fricke U., ур. (2010). Arzneistoff-Profile (на језику: German). 4 (23 изд.). Eschborn, Germany: Govi Pharmazeutischer Verlag. ISBN 978-3-7741-98-46-3. 

Literatura[uredi]

  • Dinnendahl V., Fricke U., ур. (2010). Arzneistoff-Profile (на језику: German). 4 (23 изд.). Eschborn, Germany: Govi Pharmazeutischer Verlag. ISBN 978-3-7741-98-46-3. 

Spoljašnje veze[uredi]

Star of life.svgMolimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).