Zygentoma

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Zygentoma
Vremenski raspon: Late Carboniferous–Recent[1]
Thermobia domestica, a firebrat, typical of the order Zygentoma
Naučna klasifikacija e
Domen: Eukaryota
Carstvo: Animalia
Tip: Arthropoda
Klasa: Insecta
(nerangirano): Dicondylia
Red: Zygentoma
Börner, 1904
Porodice

Zygentoma je red u klasi Insekata, i sastoji se od oko 550 poznatih vrsta.[2] Zygentoma uključuje takozvane srebrne ribice ili riblje moljce i vatrene bradavice. Upadljiva karakteristika reda su tri duga kaudalna filamenta. Dva bočna filamenta su cerci, a medijalni je epiprokt ili appendix dorsalis. Po tome liče na Archaeognatha, iako su cerci Zygentoma, za razliku od poslednjeg reda, dugački skoro kao epiprokt.[3]

Sve do kasnog dvadesetog veka Zygentoma su smatrani podredom Thysanura,[4] sve dok nije priznato da je red Thysanura parafiletski, čime su ova dva podreda podignuta u status nezavisnih monofiletskih redova, sa Dicondylia kao sestrinskom grupom za Dikondilija, uključujući Zygentoma.[5][6]

Etimologija[uredi | uredi izvor]

Ime „Zygentoma “ potiče od grčkog ζυγον (zygón), u kontekstu koji znači „jaram“ ili „most“; i ἔντομα (entoma), „insekti“, bukvalno „isečeni“ zbog segmentirane anatomije tipičnih insekata.[7] Ideja iza imena je bila da takson formira zamišljenu vezu između Pterygota i Apterygota.[8] Ovo gledište je sada potpuno zastarelo, ali filogenija Insekata bila je u povojima krajem 19. i početkom 20. veka.

Opis i ekologija[uredi | uredi izvor]

Srebrne ribice su takozvane zbog srebrnog sjaja ljuski koje pokrivaju tela najupadljivijih vrsta (porodica Lepismatidae). Njihovo kretanje je opisano kao "slično ribi" kao da plivaju. Većina postojećih vrsta ima dužinu tela manju od 2 centimetra, iako su poznati fosili karbona dugi oko 6 cm.[9]

Zygentoma imaju dorziventralno spljoštena tela, uglavnom izduženih ili ovalnih oblika. Njihove antene su vitke i pokretne. Složene oči su obično male, a neke troglobitske vrste, kao što su mnoge Nicoletiidae, u potpunosti nemaju oči. Ocelli su odsutni kod svih vrsta osim kod Tricholepidion gertschi iz porodice Lepidotrichidae.[10] Mandibule su kratke, a usta nespecijalizovani. Mnoge vrste takođe imaju niz kratkih dodataka na abdomenusegmentima, ali najizrazitija karakteristika grupe je prisustvo tri dugačka filamenta nalik na rep koji se protežu od njihovog poslednjeg segmenta. Ova tri su uglavnom podjednaka, osim kod nekih članova porodice Nicoletiidae, kod kojih su niski, a cerke je teško otkriti. Dva bočna filamenta su abdominalni cerci, a medijalni je epiprokt.[9]

Srebrne ribice se mogu naći u vlažnim, vlažnim sredinama ili suvim uslovima, i kao organizmi koji slobodno žive ili kao saradnici u gnezdu.[11] U domaćinstvu se hrane žitaricama, pastom, papirom, skrobom u odeći, rajonskim tkaninama i suvim mesom.[12] U prirodi će se hraniti organskim detritusom.[13] Srebrne ribice se ponekad mogu naći u kadama ili umivaonicima noću, jer se teško kreću po glatkim površinama i tako postaju zarobljene ako upadnu.

Divlje vrste se često nalaze u tamnim, vlažnim staništima kao što su pećine ili ispod stena, a neke su komensali koji žive u zajednici sa kolonijama mrava, na primer, Trichatelura manni[14] and Allotrichotriura saevissima,[11]  koji žive u gnezdima vatrenih mrava u Brazil.

Ne postoje trenutne vrste koje se formalno smatraju ugroženim očuvanjem, iako su neke troglobiti ograničeni na jednu ili nekoliko pećina ili pećinskih sistema, a ove vrste imaju izuzetno visok rizik od izumiranja.

Aggregation behaviour[uredi | uredi izvor]

U prošlosti se pretpostavljalo da je kontaktni feromon odgovoran za agregaciju i ponašanje hapšenja uočeno kod Zygentoma. Kasnije je otkriveno da ponašanje agregacije ne pokreću feromoni, već endosimbiotska gljiva, Mycotypha microspora (Mycotyphaceae), i endosimbiotska bakterija Enterobacter cloacae (Enterobacteriaceae), obe prisutne u fecesu vatre, Thermobia domestica.[15] Takođe je pokazano da vatrena zrna detektuju prisustvo E. cloacae na osnovu njenog spoljašnjeg glikokaliksa od polisaharidi, najverovatnije zasnovani na njegovoj komponenti D- glukoze. Mycotypha microspora detektuju samo vatrene glave u prisustvu celuloze, što sugeriše da metaboliti enzimske digestije celuloze od strane M. microspora (kao što je D-glukoza) služe kao znak agregacije/zaustavljanja.[16] Nastavna studija je pokazala da siva srebrna ribica, Ctenolepisma longicaudatum, takođe reaguje hapšenjem na Mycotypha microspora, ali ne tako na obične srebrne ribice Lepisma saccharinum.[17]

Štaviše, utvrđeno je da elektromagnetni kalemovi niskog nivoa sa statičkim elektromagnetnim poljima napajani jednosmernom strujom izazivaju privlačenje ili ponašanje zastoja u Lepisma saccharinum i Thermobia domestica.[18] Ova osobina ponašanja ima potencijalnu primenu u zamkama za Zygentoma i izdat je odgovarajući patent.[19]

Taksonomija[uredi | uredi izvor]

  • Red Zygentoma Börner 1904[20]
    • Podred Archizygentoma Engel 2006
      • Porodica Tricholepidiidae Engel 2006
    • Podred Neozygentoma Engel 2006
      • Infrared †Parazygentoma Engel 2006
        • Porodica †Lepidotrichidae Silvestri 1913
      • Infrared Euzygentoma Grimaldi & Engel 2005
        • Porodica Maindroniidae Escherich 1905
        • Porodica Lepismatidae Latreille 1802
        • Porodica Protrinemuridae Mendes 1988
        • Porodica Nicoletiidae Escherich 1905

Tricholepidiidae predstavljaju Tricholepidion gertschi iz šuma severne Kalifornije.

Lepidotrichidae su predstavljene izumrlim Lepidotrix pilifera, poznatom po baltičkom ćilibaru.

Lepismatidae je najveća porodica i uključuje fizički najveće primerke. Porodica je kosmopolitska sa više od 200 vrsta. Mnogi su antropofilni, žive u ljudskim nastambama. Neke vrste su inkviline u kolonijama mrava.

Nicoletiidae imaju tendenciju da budu manje, blede boje i često žive u zemljištu, humusu, ispod kamenja, u pećinama (sa smanjenim očima) ili kao inkviline u kolonijama mrava ili termita. Porodica je podeljena na pet potporodica.[21]

Maindroniidae se sastoje od tri vrste, koje se nalaze na Bliskom istoku i u Čileu.

Protrinemuridae obuhvata četiri roda.[22] Kao i vrste Nicoletiidae koje žive u pećinama, nemaju oči.[23]

Reprodukcija[uredi | uredi izvor]

Srebrne ribice imaju razrađen ritual udvaranja kako bi osigurale prenos sperme. Mužjak prede svilenu nit između podloge i vertikalnog predmeta. On odlaže paket sperme ( spermatofor ) ispod ovog konca, a zatim nagovara ženku da prođe ispod konca. Kada njeni cerci dotaknu svilenu nit, ona pokupi spermatofor svojim genitalnim otvorom. Sperma se oslobađa u njen reproduktivni sistem, nakon čega ona izbacuje prazan spermatofor i pojede ga.

Kao ametabolični insekti, srebrne ribice nastavljaju da se linjaju tokom svog života, sa nekoliko seksualno zrelih stadija , za razliku od insekata pterigota . Relativno sporo rastu, a zabeležen je životni vek od četiri do osam godina.[9][24]

Istraživanje za proizvodnju biogoriva[uredi | uredi izvor]

Pošto srebrna ribica konzumira lignocelulozu koja se nalazi u drvetu, one su jedna vrsta insekata (zajedno sa termitima, žoharima koji se hrane drvetom, drvenim osama i drugima) koji se trenutno istražuju za upotrebu u proizvodnji biogoriva. Creva ovih insekata deluju kao prirodni bioreaktori u kojima hemijski procesi razgrađuju celulozu. Oni su proučavani u nadi da će razviti komercijalno isplative procese proizvodnje biogoriva.[25]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Daly, Howell V.; Doyen, John T.; Purcell, Alexander H. (1998). Introduction to Insect Biology and Diversity, 2nd ed. Oxford University Press. str. 1–680. ISBN 0-19-510033-6. 
  2. ^ Franeck, Franziska; Liow, Lee Hsiang (2020-05-17). „Did hard substrate taxa diversify prior to the Great Ordovician Biodiversification Event?”. Palaeontology. 63 (4): 675—687. Bibcode:2020Palgy..63..675F. ISSN 0031-0239. S2CID 219483066. doi:10.1111/pala.12489. 
  3. ^ Gibb, Timothy J. (2014). Contemporary insect diagnostics : the art and science of practical entomology. Amsterdam. ISBN 978-0-12-404692-4. OCLC 894171655. 
  4. ^ Richards, Owain W. (1977). Imms' general textbook of entomology / 2, Classification and biology. (10. izd.). London: CHapman & Hall. ISBN 0-412-15220-7. OCLC 310424712. 
  5. ^ Blanke, Alexander; Koch, Markus; Wipfler, Benjamin; Wilde, Fabian; Misof, Bernhard (2014). „Head morphology of Tricholepidion gertschi indicates monophyletic Zygentoma”. Frontiers in Zoology. 11 (16): 1—19. PMC 3975249 Slobodan pristup. PMID 24625269. doi:10.1186/1742-9994-11-16. .
  6. ^ Gullan, P. J. (2014). The insects : an outline of entomology. P. S. Cranston (Fifth izd.). Chichester, West Sussex, UK. ISBN 978-1-118-84615-5. OCLC 878224791. 
  7. ^ Tarbell, F. B. (1890). „An Intermediate Greek-English Lexicon - An Intermediate Greek-English Lexicon, Founded upon the Seventh Edition of Liddell and Scott's Greek-English Lexicon. Oxford, 1889.”. The Classical Review. 4 (8): 370—371. ISSN 0009-840X. S2CID 163411345. doi:10.1017/s0009840x00191048. 
  8. ^ Börner, Carl Julius Bernhard (1904). Beiträge zur Morphologie der Arthropoden. I. Ein Beitrag zur Kenntnis der Pedipalpen. Zoologica. 42. Stuttgart: E. Nägele. doi:10.5962/bhl.title.59544. 
  9. ^ a b v Daly, Howell V. (1998). Introduction to insect biology and diversity. John T. Doyen, Alexander H., III Purcell (2nd izd.). Oxford: Oxford University Press. ISBN 0-19-510033-6. OCLC 37211384. 
  10. ^ ISRN Entomology. Hindawi Limited. doi:10.1155/5860 Slobodan pristup. 
  11. ^ a b Mendes, Luis F.; Fox, Eduardo G. P.; Solis, Daniel R.; Bueno, Odair C. (2009). „New Nicoletiidae (Zygentoma: Insecta) from Brazil living in fire-ant (Hymenoptera: Insecta) nests”. Papéis Avulsos de Zoologia. 49 (34): 467—475. ISSN 1807-0205. doi:10.1590/S0031-10492009003400001. .
  12. ^ „Silverfish (Zygentoma)”, SpringerReference, Springer-Verlag, 2011, doi:10.1007/springerreference_89345, Pristupljeno 2022-03-25 
  13. ^ http://www.discoverlife.org/mp/20q?search=Thysanura.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  14. ^ Torgerson, Richard L.; Akre, Roger D. (1969-11-17). „Reproductive Morphology and Behavior of a Thysanuran, Trichatelura manni,1 Associated with Army Ants2,3”. Annals of the Entomological Society of America (на језику: енглески). 62 (6): 1367—1374. ISSN 1938-2901. doi:10.1093/aesa/62.6.1367. 
  15. ^ Woodbury, Nathan; Gries, Gerhard (2013). „Firebrats, Thermobia domestica , aggregate in response to the microbes Enterobacter cloacae and Mycotypha microspora”. Entomologia Experimentalis et Applicata. 147 (2): 154—159. S2CID 83503591. doi:10.1111/eea.12054. .
  16. ^ Woodbury, Nathan; Gries, Gerhard (2013). „How Firebrats (Thysanura: Lepismatidae) Detect and Nutritionally Benefit from Their Microbial Symbionts Enterobacter cloacae and Mycotypha microspora”. Environmental Entomology. 42 (5): 860—867. PMID 24331598. S2CID 6841136. doi:10.1603/EN13104. .
  17. ^ Woodbury, Nathan; Gries, Gerhard (2013). „Fungal symbiont of firebrats (Thysanura) induces arrestment behaviour of firebrats and giant silverfish but not common silverfish”. The Canadian Entomologist. 145 (5): 543—546. S2CID 87068303. doi:10.4039/tce.2013.35. .
  18. ^ Wijenberg, Rosanna; Hayden, Michael E.; Takács, Stephen; Gries, Gerhard (2013). „Behavioural responses of diverse insect groups to electric stimuli”. Entomologia Experimentalis et Applicata. 147 (2): 132—140. S2CID 84192707. doi:10.1111/eea.12053. .
  19. ^ Wijenberg, Rosanna; Hayden, Michael E.; Takács, Stephen; Gries, Gerhard (2006-11-06). US Patent Application for Application #20070107297: Use of electromagnetic fields to affect insect movement (Report).
  20. ^ Silverfish (Order Zygentoma), University of California Press, 2020-10-30, стр. 42—46, S2CID 240798309, doi:10.2307/j.ctv1503h65.9, Приступљено 2022-03-25 
  21. ^ Mendes, Luis F.; Fox, Eduardo G. P.; Solis, Daniel R.; Bueno, Odair C. (2009). „New Nicoletiidae (Zygentoma: Insecta) from Brazil living in fire-ant (Hymenoptera: Insecta) nests”. Papéis Avulsos de Zoologia. 49 (34): 467—475. ISSN 1807-0205. doi:10.1590/S0031-10492009003400001. .
  22. ^ Mendes, Luis F. (2002). „New species and new data on Protrinemuridae and Nicoletiidae (Zygentoma) from Eastern Asia and Pacific islands”. Annales de la Société entomologique de France (N.S.) (на језику: енглески). 38 (4): 399—433. ISSN 0037-9271. S2CID 83483147. doi:10.1080/00379271.2002.10697352. 
  23. ^ Kahrarian, Morteza; Molero-Baltanás, Rafael (2015). „The first report of the family Protrinemuridae and Neoasterolepisma priesneri(Stach, 1946) (Insecta: Zygentoma) for Iran”. Turkish Journal of Zoology. 39: 956—957. S2CID 83576335. doi:10.3906/zoo-1408-55. .
  24. ^ Whitington, Paul M.; Harris, Kerri-Lee; Leach, David (1996). „Early axonogenesis in the embryo of a primitive insect, the silverfish Ctenolepisma longicaudata”. Roux's Archives of Developmental Biology. 205 (5–6): 272—281. ISSN 0930-035X. PMID 28306030. S2CID 43200035. doi:10.1007/bf00365805. 
  25. ^ Sun, Jian-Zhong; Scharf, Michael E. (2010). „Exploring and integrating cellulolytic systems of insects to advance biofuel technology”. Insect Science. 17 (3): 163—165. S2CID 53073329. doi:10.1111/j.1744-7917.2010.01348.x. .
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Zygentoma&oldid=27725464”