Ђорђе Стратимировић (археолог)
Изглед
Ђорђе Стратимировић (археолог) | |
---|---|
Датум рођења | 22. фебруар 1858. |
Место рођења | Грац, Аустријско царство |
Датум смрти | 4. децембар 1936.78 год.) ( |
Место смрти | Беч, Аустрија |
Потпис | |
Ђорђе Стратимировић (Грац, 22. фебруар 1858 — Беч, 4. децембар 1936)[1] био је српски археолог и књижевник. Бавио се лепом књижевношћу иако је највише објављивао археолошке радове из историје југословенских народа. Он је допунио и издао и Успомене Ђорђа Стратимировића - генерала, његовог оца и то нарочито из године 1848. и додао низ различитих извора.
Биографија
[уреди | уреди извор]Средњу школу је учио у Новом Саду, Прагу, Београду и Осијеку, а Техничке науке у Бечу. Био је инспицијент на радовима поправке цркве и сплитског звоника око 1891. године и ту га је у археолошке радове упутио Дон Фране Булић. Он је тај рад наставио у Босни и Боки которској где је био у служби.
Одабрана дела
[уреди | уреди извор]- Палата цара Диоклецијана у Сплиту (1891. године)
- Град Високи (1891. године)
- Град Бобановац (1891. године)
- О цркви Св. Николе у Котору (1903. године)
- О прошлости и неимарству Бока которске (1905. године)
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Радојчић, Никола; Лесковац, Младен (1937). „Ђорђе Стратимировић (читуља)”. Гласник Историског друштва у Новом Саду. Свеска 30, књига X, свеска 4: 474—480.
Литература
[уреди | уреди извор]- Народна енциклопедија Српско-Хрватско-Словеначка, проф. Ст. Станојевић, Загреб 1929.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Дворац Стратимировића у Кулпину
- Стратимировићи - потомци Балшића и Немањића Архивирано на сајту Wayback Machine (30. јануар 2010)