Џамија Сефер-аге Беговића
| Џамија Сефер-аге Беговића | |
|---|---|
| Основне информације | |
| Локација | Дабрица Берковићи, Република Српска, Босна и Херцеговина |
| Религија | ислам |
| Држава | Босна и Херцеговина |
| Почетак изградње | 1610-1611 |
| Спецификације | |
| Дужина | 13m |
| Ширина | 9m |
Џамија Сефер-аге Беговића налази се у насељу Дабрица, у општини Берковић. Проглашена је националним спомеником Босне и Херцеговине.
Опис[уреди | уреди извор]
Џамија Сефер-аге Беговића у Дабрици је, према натпису на каменој плочи изнад улазних врата (Сефер-ага подиже ову грађевину, уз захвалност оних који захваљују Аллаху. Њезин хронограм надахнут је с Божје стране: ‘Ово је богомоља богоугодника и дом добрих људи’ Година 1019.” (1610/611)[1]), саграђена 1610-1611. године. Њен ктитор Сефер-ага Беговић био је јаничарски старјешина (чорбаџија). Џамија је правоугаоног облика, спољних димензија око 9 х 13 метара, док је централни молитвени простор квадратних димензија. Изграђена је од тесаног камена. Покривена је четвороводним кровом. Продужена кровна раван покрива улазни простор са софама. Камени минарет квадратне основе (1,95 х 1,95 м) у облику сахат-куле, карактеристичан је само за поједине џамије у Херцеговини. Врх минарета био је изведен у форми шаторастог крова покривеног плочом. Завршава се алемом са три јабуке. Недалеко од џамије био је саграђен хан, који је срушен у Првом свјетском рату. На његовом мјесту касније је подигнут мектеби стан за муалима (учитеља). Уз џамију постоји мезарје (гробље). Џамија је неколико пута поправљана, значајније шездесетих година 20. вијека. Измјене и ојачања објекта урађени су споља и у унутрашњости џамије. Софе су затворене, минарет је ојачан, а шаторасти кров замијењен је бетонским, купасте форме. Џамија је страдала 1993, а послије рата је обновљена и 2012. свечано отворена.[2] Комисија за очување националних споменика БиХ прогласила ју је 2003. националним спомеником Босне и Херцеговине.[3]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Mujezinović, Mehmed (1998). Islamska epigrafika Bosne i Hercegovine,. Sarajevo: Sarajevo-Publishing. стр. 300. ISBN 9958-21-052-5.
- ^ Енциклопедија Републике Српске. 3, Д-Ж. Бања Лука: Академија наука и умјетности Републике Српске. 2020. стр. 26. ISBN 978-99976-42-37-0.
- ^ „Džamija u Dabrici (Džamija Sefer-age Begovića u Dabrici), graditeljska cjelina”. Komisija za očuvanje nacionalnih spomenika. 11. 10. 2003. Приступљено 16. 11. 2021.
