Берковићи

Из Википедије, слободне енциклопедије
Берковићи
Berkovići.jpg
Поглед на Берковиће
Грб
Грб
Административни подаци
Држава  Босна и Херцеговина
Ентитет  Република Српска
Општина Берковићи
Становништво
Становништво
 — (2013) Раст 230 (РЗС)
Раст 247 (АГС)
Географске карактеристике
Координате 43°05′40″ СГШ; 18°10′11″ ИГД / 43.094389° СГШ; 18.169639° ИГД / 43.094389; 18.169639Координате: 43°05′40″ СГШ; 18°10′11″ ИГД / 43.094389° СГШ; 18.169639° ИГД / 43.094389; 18.169639
Временска зона UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Берковићи на мапи Босне и Херцеговине
Берковићи
Берковићи
Остали подаци
Поштански број 88363
Позивни број 059

Берковићи су насељено мјесто у општини Берковићи, у Републици Српској, БиХ.

На попису становништва 2013. године, Берковићи су према подацима Републичког завода за статистику Републике Српске имали 230 становника[1], а према подацима Агенције за статистику Босне и Херцеговине 247 становника.[2].

Географија[уреди]

Долина у којој су смештени Берковићи
Карта Општине Берковићи

Највећи врх Парич је стратешки погодан за пренос телекомуникацијских сигнала. На климу Берковића утиче близина мора, рељеф, изложеност циркулацијама ваздуха, геолошки састав, тако да се мјешају средоземна и умјерено-континентална клима гдје су зиме благе, а љетне жеге ублажава стално струјање ваздуха. За ове просторе су карактеристични вјетрови бура и југо.

У Поткому се налази пећина Ратковача. Пећина није археолошки истражена сем једног дијела од стране мјештана. Испитани дио (око 2 километра) је испреплетан подземним ходницима, дворанама, пећинским језерима који су богато украшени пећинским накитом. Постоје индиције да је пећина била насељена у прошлости или је служила као склониште.

Непосредно поред пећине се налази водопад ријеке Опачице висине преко 150 метара. Изнад насеља Хатељи у стрмим литицама се налази тзв. Сунићка пећина дужине свега 300 метара. На самој граници са општином Столац, у Долу, из ломљеног кречњака извире ријека Брегава. Надморска висина врела износи 120 метара. За вријеме максималног водостаја бојењем воде у понорима Фатничког поља утврђена је веза са изворима Требишњице и Брегаве. Поред врела Брегаве налази се пут Билећа-Берковићи-Столац.

Историја[уреди]

Берковићи са својом околином обилују низом значајних културно-историјских споменика. Читаво подручје је археолошки слабо истражено.

На врху Стражевица (1.050 метара) који се уздиже изнад Дабарског поља, једна од три сестре по имену Стражевица изградила је себи цркву о којој се до данас испредају загонетне приче. Према народном предању на том мјесту данас се налазе остаци темеља у којима је затрпано злато. У мјесту Потком налазе се остаци Цркве светог Илије који потичу из 14. или 15. вијека. Ктитори ове цркве су били племићка породица Пићевићи. Црква је порушена послије доласка Турака од 1480. до 1490. године. Сачувани су само темељни зидови до 55 cm висине. И црква св. Тројице на Горици представља својеврстан културно-историјски споменик. Постоје још цркве на Трусини и у Љутом Долу.

Код Берковића се налази стари град Коштун (од лат. Кострум-логор), који датира из раног средњег вијека, грађен је најкасније у 10. вијеку. Град је имао 6 кула и около вертикални зид који је још уочљив. У општини се такође налазе некрополе стећака. Неке од већих се налазе у Дабрици (Црквине), Хатељима, Предољу, Поткому, Љубљаници, Долу, Коритнику, Брачићима, Блацима, Љутом Долу, Сузини. У самом центру Берковића налази се споменик палим борцима и спомен-бисте народних хероја Саве Беловића и Данила Солдатића.

Становништво[уреди]

Националност[3] 2013. 1991. 1981. 1971. 1961.
Срби 147 611 744 738
Југословени 33
Муслимани 4 4 4
Хрвати 1 1 4
Црногорци 1
Македонци 1
Словенци 1
остали и непознато 2 2
Укупно 230 151 651 749 747
Демографија[3]
Година Становника
1948. 2.573
1953. 3.166
1961. 747
1971. 749
1981. 651
1991. 151
2013. 230

Национални састав становништва мјесне заједнице Берковићи, 1991.[уреди]

Апсолутна етничка већина[уреди]

насељено мјесто укупно Срби Муслимани Хрвати Југословени остали
Берковићи 1.521 1.483 16 1 19 2
укупно 1.521 1.483 16 1 19 2

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. „Попис становништва, домаћинстава и станова у Републици Српској 2013, РЕЗУЛТАТИ ПОПИСА” (PDF). www2.rzs.rs.ba/. Републички завод за статистику. 
  2. Попис становништва у БиХ 2013.
  3. 3,0 3,1 Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

Извори[уреди]

  • Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ, попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.