Џејмс I Стјуарт
Џејмс I | |
---|---|
Лични подаци | |
Датум рођења | 19. јун 1566. |
Место рођења | Дворац Единбург, Шкотска |
Датум смрти | 27. март 1625.58 год.) ( |
Место смрти | Чесант, Енглеска |
Гроб | Вестминстерска опатија |
Породица | |
Супружник | Ана од Данске |
Потомство | Хенри Фредерик, принц од Велса, Елизабета Стјуарт, Margaret Stuart, Чарлс I Стјуарт, Robert Stuart, Mary Stuart, Софија од Енглеске |
Родитељи | Хенри Стјуарт Мери Стјуарт |
Династија | Стјуарти |
Краљ Шкотске Краљ Енглеске Краљ Ирске | |
Период | 24. јул 1567 — 27. март 1625. (као краљ Шкотске) 24. март 1603 — 27. март 1625. (као краљ Енглеске и Ирске) |
Претходник | Мери Стјуарт (као краљица Шкотске) Елизабета I Тјудор (као краљица Енглеске и Ирске) |
Наследник | Чарлс I Стјуарт |
Џејмс I или Џејмс VI (енгл. James VI and I; Дворац Единбург, 19. јун 1566 — Чесант, 27. март 1625) је био краљ Шкотске, а касније и Енглеске и Ирске.[1] Он је први владар Енглеске и Ирске из династије Стјуарт (1603—1625), која је заменила изумрлу династију Тјудор. Џејмс I отворено је заступао апсолутизам, тврдећи да краљ треба да влада без ограничења од стране парламента, цркве, закона и обичаја; да доноси законе и суди по својој вољи. Покушао је да влада по тим начелима у земљи где је парламент имао дугу историју и велики углед, где владар није могао убирати намете без одобрења парламента. Био је ожењен данском принцезом Аном.
Поред антагонизма монарха и парламента, Енглеска тога доба била је раздирана споровима око црквених питања. Англиканска црква није задовољавала ни католике, ни поборнике реформације, јер је задржала старо учење и уређење цркве. Присталице реформације биле су јаке у Шкотској, која је имала заједничког краља са Енглеском; називани су пуританцима, нонконформистима и презвитеријанцима. Краљ је хтео да наметне потпуну једнообразност цркве и због тога је прогонио пуританце, од којих су многи напустили земљу и потражили уточиште у тек основаним колонијама у Северној Америци.
Детињство
[уреди | уреди извор]Џејмс је био једино дете шкотске краљице Марије I и њеног другог супруга, Хенрија Стјуарта, војводе од Олбенија, знаног као лорд Дарнли. Био је потомак Хенрија VII као праунук његове кћерке Маргарете кроз двоје њене дјеце; његова мајка била је кћерка Маргаретиног сина, а његов отац је био син Маргаретине кћерке.[2][3]
Родио се 19. јуна 1566. у дворцу Единбург и као једини Маријин син аутоматски је постао законити наследник шкотске круне и војвода од Ротсеја. Кумови су му били енглеска краљица Елизабета I и француски краљ Шарл IX. Кума Елизабета је као поклон послала величанствену златну крстионицу.[4]
Џејмсови родитељи били су католици, те су се током Маријине владавине суочили са устанком протестантског племства. Током устанка Џејмсов отац, лорд Дарнли, удружио се са устаницима и убио Маријиног личног секретара Дејвида Ризија пред Маријиним очима. Ово је био почетак краја изузетно тешког брака Џејмсоевих родитеља.[5] Лорд Дарнли је убијен 10. фебруара 1567. у Единбургу, вероватно из освете због убиства краљичиног секретара. Марија се у мају 1567. удала за Џејмса Хепберна, грофа од Ботвела, који је био главни осумњичени за убиство њеног другог супруга. Смрт захтјевног Хенрија Марији је требало да буде прилика за спас, али ју је трећи брак учинио крајње непопуларном, без обзира на то што је и сам Ботвел био протестант.[2]
Џејмс је од Хенрија VII потекао кроз две линије:
- Хенри VII, краљ Енглеске → Маргарета од Енглеске → Џејмс V, краљ Шкотске → Марија I, краљица Шкотске → Џејмс VI и I
- Хенри VII, краљ Енглеске → Маргарета од Енглеске → Маргарет Даглас → Хенри Стјуарт → Џејмс VI и I
Породично стабло
[уреди | уреди извор]16. Метју Стјуарт, 2. гроф од Ленокса | ||||||||||||||||
8. Џон Стјуарт, 3. гроф од Ленокса | ||||||||||||||||
17. Elizabeth Hamilton | ||||||||||||||||
4. Метју Стјуарт, 4. гроф од Ленокса[6] | ||||||||||||||||
18. John Stewart, 1st Earl of Atholl | ||||||||||||||||
9. Elizabeth Stewart | ||||||||||||||||
19. Eleanor Sinclair | ||||||||||||||||
2. Хенри Стјуарт | ||||||||||||||||
20. George Douglas, Master of Angus | ||||||||||||||||
10. Арчибалд Даглас, 6. гроф од Ангуса[6] | ||||||||||||||||
21. Elizabeth Drummond | ||||||||||||||||
5. Маргарет Даглас[6] | ||||||||||||||||
22. Хенри VII[7] | ||||||||||||||||
11. Маргарита Тјудор (=13)[7] | ||||||||||||||||
23. Елизабета од Јорка[6] | ||||||||||||||||
1. Џејмс I Стјуарт | ||||||||||||||||
24. Џејмс III од Шкотске[8] | ||||||||||||||||
12. Џејмс IV од Шкотске[7] | ||||||||||||||||
25. Маргарета од Данске, краљица Шкотске[8] | ||||||||||||||||
6. Џејмс V од Шкотске[7] | ||||||||||||||||
26. Хенри VII (= 22)[7] | ||||||||||||||||
13. Маргарита Тјудор (=11)[7] | ||||||||||||||||
27. Елизабета од Јорка (= 23)[6] | ||||||||||||||||
3. Мери Стјуарт | ||||||||||||||||
28. René II, Duke of Lorraine | ||||||||||||||||
14. Клод од Гиза[7] | ||||||||||||||||
29. Phillipa of Guelders | ||||||||||||||||
7. Марија од Гиза[7] | ||||||||||||||||
30. Франсоа, гроф Вендома | ||||||||||||||||
15. Антоанета Бурбонска | ||||||||||||||||
31. Marie de Luxembourg | ||||||||||||||||
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „James I | Accomplishments, Religion, Successor, & Facts | Britannica”. www.britannica.com (на језику: енглески). 2023-12-27. Приступљено 2024-02-03.
- ^ а б Willson 1957
- ^ Stewart 2004
- ^ Croft 2003, стр. 11.
- ^ Guy 2004
- ^ а б в г д Louda & Maclagan 1999, стр. 27.
- ^ а б в г д ђ е ж Louda & Maclagan 1999, стр. 27, 41.
- ^ а б Louda & Maclagan 1999, стр. 41.
Литература
[уреди | уреди извор]- Stewart, Alan (2004). The Cradle King: A Life of James VI and I. Pimlico. ISBN 978-0-7126-6758-6.
- Guy, John Alexander (2004). My Heart is My Own: The Life of Mary Queen of Scots. Fourth Estate. ISBN 978-1-84115-752-8.
- Willson, David Harris (1957). King James VI & I.
- Louda, Jiří; Maclagan, Michael (1999) [1981]. Lines of Succession: Heraldry of the Royal Families of Europe (2nd изд.). London: Little, Brown. ISBN 978-0-316-84820-6.
- Akrigg, G. P. V. (George Philip Vernon), ур. (1984), Letters of King James VI & I, Berkeley & Los Angeles: University of California, ISBN 978-0-520-04707-5
- Barroll, J. Leeds (2001), Anna of Denmark, Queen of England: A Cultural Biography, Philadelphia: University of Pennsylvania, ISBN 978-0-8122-3574-6
- Bucholz, Robert; Key, Newton (2004), Early Modern England, 1485–1714: A Narrative History, Oxford: Blackwell, ISBN 978-0-631-21393-2
- Cogswell, Thomas (2005) [1989], The Blessed Revolution: English Politics and the Coming of War 1621–24, Cambridge University Press, ISBN 978-0-521-02313-9
- Croft, Pauline (2003), King James, Basingstoke and New York: Palgrave Macmillan, ISBN 978-0-333-61395-5.
- Davies, Godfrey (1959) [1937], The Early Stuarts, Oxford: Clarendon Press, ISBN 978-0-19-821704-6
- Donaldson, Gordon (1974), Mary, Queen of Scots, London: English Universities Press, ISBN 978-0-340-12383-6
- Fischlin, Daniel; Fortier, Mark (2002), „‘Enregistrate Speech’: Stratagems of Monarchic Writing in the Work of James VI and I”, Ур.: Fischlin, Daniel; Fortier, Mark, Royal Subjects: Essays on the Writings of James VI and I, Wayne State University Press, ISBN 978-0-8143-2877-4
- Hunter, James (2000), Last of the Free: A History of the Highlands and Islands of Scotland, Edinburgh: Mainstream, ISBN 978-1-84018-376-4
- Jack, R. D. S. (Ronald) (1988), „Poetry under King James VI”, Ур.: Craig, Cairns, The History of Scottish Literature, 1, Aberdeen University Press
- Keay, John; Keay, Julia (1994), Collins Encyclopaedia of Scotland, London: HarperCollins, ISBN 978-0-00-255082-6
- Krugler, John D. (2004), English and Catholic: The Lords Baltimore in the Seventeenth Century, Baltimore: Johns Hopkins University Press, ISBN 978-0-8018-7963-0
- Law, Thomas Graves (1904), „John Craig”, Ур.: Brown, P. Hume, Collected Essays and Reviews of Thomas Graves Law, Edinburgh: T. & A. Constable, Edinburgh University Press
- Lindley, David (1993), The Trials of Frances Howard: Fact and Fiction at the Court of King James, Routledge, ISBN 978-0-415-05206-1
- Lockyer, Roger (1981), Buckingham: The Life and Political Career of George Villiers, First Duke of Buckingham, 1592–1628, Longman, ISBN 978-0-582-50296-3
- Lockyer, Roger (1998), James VI and I, Longman, ISBN 978-0-582-27961-2
- MacKinnon, Kenneth (1991), Gaelic – A Past and Future Prospect, Edinburgh: The Saltire Society, ISBN 978-0-85411-047-6
- Martin, Patrick H. (2016), Elizabethan Espionage: Plotters and Spies in the Struggle Between Catholicism and the Crown, Jefferson, North Carolina: McFarland, ISBN 978-1-476-66255-8
- Milling, Jane (2004), „The Development of a Professional Theatre”, Ур.: Milling, Jane; Thomson, Peter; Donohue, Joseph W., The Cambridge History of British Theatre, Cambridge: Cambridge University Press, ISBN 978-0-521-65040-3
- Perry, Curtis (2006), Literature and Favoritism in Early Modern England, Cambridge; New York: Cambridge University Press, ISBN 978-0-521-85405-4
- Rhodes, Neil; Richards, Jennifer; Marshall, Joseph (2003), King James VI and I: Selected Writings, Ashgate Publishing, ISBN 978-0-7546-0482-2
- Rotary Club of Stornoway (1995), The Outer Hebrides Handbook and Guide, Machynlleth: Kittiwake, ISBN 978-0-9511003-5-6
- Schama, Simon (2001), A History of Britain, II, New York: Hyperion, ISBN 978-0-7868-6752-3
- Smith, David L. (2003), „Politics in Early Stuart Britain”, Ур.: Coward, Barry, A Companion to Stuart Britain, Blackwell Publishing, ISBN 978-0-631-21874-6
- Stroud, Angus (1999), Stuart England, Routledge, ISBN 978-0-415-20652-5
- Thompson, Francis (1968), Harris and Lewis, Outer Hebrides, Newton Abbot: David & Charles, ISBN 978-0-7153-4260-2
- Thomson, Thomas, ур. (1827), Sir James Melvill of Halhill; Memoirs of his own life, Bannatyne Club
- Warnicke, Retha M. (2006). Mary Queen of Scots. New York: Routledge. ISBN 978-0-415-29182-8.
- Williams, Ethel Carleton (1970), Anne of Denmark, London: Longman, ISBN 978-0-582-12783-8
- Wormald, Jenny (мај 2011). „James VI and I (1566–1625)”. Oxford Dictionary of National Biography (online изд.). Oxford University Press. doi:10.1093/ref:odnb/14592. (Subscription or UK public library membership required.)
- Akrigg, G. P. V (1978). Jacobean Pageant: The Court of King James I. New York: Atheneum. ISBN 0-689-70003-2.
- Fraser, A. (1974). King James VI of Scotland, I of England. London: Weidenfeld and Nicolson. ISBN 0-297-76775-5.
- Coward, B. (2012). The Stuart Age – England, 1603–1714 (5th изд.). ISBN 978-1-4058-5916-5.. ch.4. Routledge.
- Durston, C (1993). James I. Routledge. ISBN 0-415-07779-6.
- Fincham, Kenneth; Lake, Peter (1985). „The ecclesiastical policy of King James I”. Journal of British Studies. 24 (2): 169—207.
- Gardiner, S. R. (1907). "Britain under James I" in The Cambridge Modern History vol. 3 ch. 17 online
- Goodare, Julian . „The debts of James VI of Scotland”. The Economic History Review. 62 (4): 926—952. 2009.
- Hirst, Derek (1986). Authority and Conflict – England 1603–1658. Harvard University Press. стр. 96—136. ISBN 0-674-05290-0.
- Houston, S. J. (1974). James I. Longman. ISBN 0-582-35208-8.
- Lee, Maurice (1984). „James I and the Historians: Not a Bad King After All?”. Albion. 16 (2): 151—163. JSTOR 4049286..
- Montague, F. C (1907). The History of England from the Accession of James 1st to the Restoration (1603–1660).
- Peck, Linda Levy (1982). Northampton: Patronage and Policy at the Court of James I. Harper Collins. ISBN 0-04-942177-8.
- Schwarz, Marc L (1974). „James I and the Historians: Toward a Reconsideration”. Journal of British Studies. 13 (2): 114—134. JSTOR 175090.
- Smith, D. L (1998). A History of the Modern British Isles – 1603–1707 – The Double Crown. ISBN 978-0-631-19402-6. chs. 2, 3.1, and 3.2. Blackwell.
- Wormald, Jenny . „James VI and I: Two Kings or One?”. History. 68 (223): 187—209. 1983.
- Young, Michael B (1999). King James VI and I and the History of Homosexuality. Springer.
- Young, Michael B (2012). „James VI and I: Time for a Reconsideration?”. Journal of British Studies. 51 (3): 540—567.