Алберт Вајс
Овај чланак садржи списак литературе, сродне писане изворе или спољашње везе, али његови извори остају нејасни, јер нису унети у сам текст. |
Алберт Вајс | |
|---|---|
| Датум рођења | 3. октобар 1905. |
| Место рођења | Земун, Аустроугарска |
| Датум смрти | 4. април 1964. (58 год.) |
| Место смрти | Београд, СФРЈ |

Алберт Вајс (Земун 3. октобар 1905 — Београд 4. април 1964) био је српски и југословенски правник и професор.
Рођен је у јеврејској породици Хермана и Мари Вајс.
Филозофију и комерцијалне науке студирао је у Берлину и Паризу, а правни факултет је завршио у Загребу 1929. Био је судски и адвокатски приправник и адвокат у Београду. Од 1941—45 био је у немачком заробљеништву.
После ослобођеља ради у Државној комисији за утврђиавње злочина окупатора и његових помагача. Као делегат владе ФНРЈ учествовао међусавезничком војном тужилаштву при Међународном војном суду у Нирнбергу. Од 1947. је доцент па ванредни и редовни професор на Правном факултету Универзитета у Београду, за предмет Општа историја државе и права.
Преминуо је у Београду 1964. године. Надживела га је супруга, Едита Вајс (1917-2002), професорка Факултета политичких наука Универзитета у Београду и научни саветник Института за међународну политику и привреду.[1]
Библиографија
[уреди | уреди извор]- Општа историја државе и права (са Љубицом Кандић), Београд 1962;
- Развитак цивилизације, Београд 1965;
- Неке специфичне законитости у историјском развоја права Зборник радова из правне историје посвећен Алберу Вајсу, Институт за правну историју Правног факултета, Београд 1966.
Види још
[уреди | уреди извор]Литература
[уреди | уреди извор]- Текст Љубице Кандић, увив. проф. Београд у Енциклопедији Југославије ЈЛЗ Загреб 1971. том 8 стр. 449
- ^ https://www.rts.rs/lat/vesti/drustvo/3587517/vremeplov-12-jul-2019.html. Недостаје или је празан параметар
|title=(помоћ)