Балет Српског народног позоришта
Историјат
[уреди | уреди извор]![](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/b/be/Konstantin_Kostjukov_kao_Aleksis_Zorbas_u_baletu_%27Grk_Zorba%27_M._Teodorakisa%3B_koreografija_i_re%C5%BEija_Krunislav_Simi%C4%87%2C_Srpsko_narodno_pozori%C5%A1te%2C_Novi_Sad%2C_2006._Fotograf_Miomir_Polzovi%C4%87.jpg/400px-thumbnail.jpg)
Балет Српског народног позоришта је своје прве кораке учинио децембра 1947. године, када је Војвођанско народно позориште (данас Српско народно позориште), у оквиру свог Драмског студија, отворило Балетски одсек. 1948. године, Студио прераста у Средњу балетску школу класичне оријентације, која је образовала играче за потребе Српског народног позоришта.[1]
Најзначајнији резултати у том периоду су постигнути захваљујући кореографу и педагогу Даници Живановић, која је поставила кореографију за оперу Еро с онога свијета са фолклорним играчима и солистима Петром Јерантом и Иреном Киш (тада једином балерином у ансамблу).
Фебруара 1950. управник СНП-а Јован Коњовић и директор Балетске школе Маргарита Дебељак организовали су аудицију после које је ангажовано 24 члана уметничког ансамбла Дома ЈНА, заједно са главним кореографом и педагогом Марином Олењином.[2]
![](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/sr/7/7d/Zorbas_-_cover.jpg)
Балет Српског народног позоришта основан је 8. марта 1950. Прва балетска представа била је Шехерезада Николаја Римског-Корсакова у кореографији Марине Олењине, премијерно изведена 25. маја исте године.[3] Први солисти су били Јелена Андрејев, Борис Радак, Вера Блажић, Петар Јерант, Јелена Главонић, Крсто Кузмановски, Стеван Израиловски, Стеван Гребелдингер, Милорад Мића Живановић, Маргита Братоножић, Жарко Миленковић и други.
Од својих почетака, Балет изводи дела домаће баштине: Лицитарско срце (Барановић), Ђаво у селу (Лотка), Охридска легенда (Христић). Критичари сматрају прво извођење Лабудовог језера (Чајковски) од 8. јануара 1955. веома важним датумом у историји новосадског Балета. То је био период када је прва генерација Балетске школе дипломирала, доносећи нове покрете и нове играчке вештине и стварајући нове услове за кореографске креације. Балет је наставио да ангажује младе и образоване плесаче који су обележили културни живот Новог Сада и земље: Даница Рекалић, Мира Поповић, Ксенија Глигорић, Мира Матић, Јелена Михајловић Хајек, Јелица Нинковић Прокић, Игњат Игњатовић, Бранка Типелац, Хелмут Неделко, Мира Тапавица, Ерика Марјаш-Брзић, Софија Стојадиновић, Добрила Новков, Биљана Максић Његован, Ото Рис, Јулијана Сремац, Растислав Варга, Живојин Новков, Амалија Петрић Узелац, Мира Рушкуц ...
Многи истакнути кореографи радили су у Балету Српског народног позоришта. У првом периоду то су били: Борис Тонин (који је донео нове и интересантне идеје и покушао да афирмише новосадски Балет на турнејама по свету), Макс Кирбос, Вера Костић, Карол Тот, Пиа и Пино Млакар. Огроман утицај оствариле су Вера Бокадеро и Стела Пирогова (модерна верзија Лабудовог језера), као и Лидија Пилипенко (Вечити младожења и Избирачица композитора Зорана Мулића), Владимир Логунов и Крунислав Симић. Упоредо са класичним плесом, креиран је и модерни израз у кореографијама Георгија Македонског и Ике Отрина. И у каснијем периоду настављено је истраживање на пољу уметничке експресије. Нада Кокотовић упознала је играче са савременим плесом, а Ендру Питер Гринвуд (Велика Британија) помогао им је да се укључе у светске токове, модернизују и обогате плесачки израз.
- "Ромео и Јулија", балет Сергеја Прокофијева по истоименом Шекспировом комаду, СНП, Нови Сад, 2006/07. Фотографије су део фото збирке Српског народног позоришта.
Сезона 1994/95. је значајна по премијери Грка Зорбе (Микис Теодоракис), најуспешније представе деценије која је на репертоару непрекидно од тада.
![Крцко Орашчић, балет у два чина Петра Илича Чајковског; либрето је заснован на причи Е. Т. А. Хофмана: "Шчелкунчик и Краљ мишева", режија: Елдар Алијев; Балет СНП-а, Нови Сад, 2011/12; Пахуљице](http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/a/a4/Krcko_Ora%C5%A1%C4%8Di%C4%87%2C_Balet_SNP%2C_2011-2012%2C_Pahuljice%2C_foto_N._Bradonji%C4%87.jpg/220px-Krcko_Ora%C5%A1%C4%8Di%C4%87%2C_Balet_SNP%2C_2011-2012%2C_Pahuljice%2C_foto_N._Bradonji%C4%87.jpg)
Током седамдесетих, балетски репертоар је обогаћен представама за најмлађу публику (Петар Пан, Црвенкапа, Пипи Дуга Чарапа, касније Коњић Грбоњић, Макс и Мориц, Крцко орашчић, Пинокио...)
Балетски ансамбл Српског народног позоришта и данас има изванредне солисте и играче који изводе класични и модерни, светски и домаћи репертоар.
Форум за нови плес
[уреди | уреди извор]Форум за нови плес основан је у јуну 2002, у циљу стварања новог простора за истраживање савременог плесног и позоришног израза. Пратећи аутентичне потребе младих играча за истраживањем и проширивањем искуства, одлучено је да им се омогући усавршавање на пољу савременог плеса, кроз различите образовне програме - радионице и предавања, чији су резултат биле представе и кореографске минијатуре у сарадњи са еминентним кореографима из земље и иностранства.
Овај пројекат је живео до 2016. године и својим садржајем је умногоме допринео препознавању, разумевању и афирмисању савременог плеса у средини која је до његовог почетка била веома мало упућена у нове видове уметничког плесног изражавања. Представе Форума за нови плес су учествовале на великом броју међународних фестивала, освојиле су велики број награда и гостовале у региону и широм света.
Извори и литература
[уреди | уреди извор]- ^ САВИЋ, Свенка. 55 година Балетске школе у Новом Саду, Нови Сад: Футура публикације, 2004.
- ^ „БАЛЕТ | Српско народно позориште”. www.snp.org.rs. Архивирано из оригинала 06. 07. 2019. г. Приступљено 19. 07. 2019.
- ^ Krčmar, Vesna (2004). Balet : prvih pedeset godina : 1950-2003. Novi Sad: Srpsko narodno pozorište. ISBN 8680951172 Проверите вредност параметра
|isbn=
: checksum (помоћ). OCLC 500285097.