Вернално запаљење вежњаче ока

С Википедије, слободне енциклопедије
Вернално запаљење вежњаче ока
Промене на рожњачи и вежњачи код верналног запаљења вежњаче
Класификација и спољашњи ресурси
СпецијалностОфталмологија

Вернално запаљење вежњаче ока (лат. conjunctivitis vernalis) је хронично, обострано, рецидивирајуће запаљење сезонског карактера. Почиње у пролеће (пролећни катар вежњаче) и траје све до краја лета и почетка јесени, када се интензитет симптома смањује, да би током зиме болест ушла у асимптоматску фазу. Болест се јавља код предиспонираних особа атопијске конституције.[1]

Од верналног запаљења вежњаче обољевају претежно мушка деца узраста од 4 до 15 година, код којих се болест манифестовати у два клиничка облика као палпебрални и лимбални облик, што не искључује истовремено постојање патолошких промена карактеристичних и за палпелбарни и за лимбални облик болести. Релативно честа појава корнеалних манифестација у току верналног конјунктивитиса оправдава често коришћен назив за ову болест - кератоконјунцтивитис верналис који је због ових промена адекватнији.[2]

Уколико се лечење правовремено и правилно спроведе, вернални конјуктивитис пролази без икаквих последица, упркос вишегодишњем трајању.[3]

Епидемиологија[уреди | уреди извор]

Од верналног конјунктивитиса обољевају претежно мушка деца узраста од 4 до 15 година. Са узрастом детета, интензитет симптома се постепено смањује, да би у пубертету болест сасвим престала да се јавља. Има алергијску и неалергијску компоненту.[4]

Како ова хронична болест конјуктиве може довести до трајних оштећења вида представља једну од два најопаснија форми алергијског конјуктивитиса. Болест је претежно топлог климатског подручја, али се доста често јавља и у подручјима са умереном континенталном климом (нпр на Балканском полуострву).[5]

Патофизиологија[уреди | уреди извор]

Болесници са верналним конјуктивитисом у породичној анамнези или историји болести, често наводе атопијске болести, као што су астма, ринитис, и екцем. Међутим према досадашњим сазнањима о патогенеза болести и чињеница да болест није повезана са позитивним кожним тестом или РАСТ-ом у 42-47% случајева, дошло се до закључка да је она највероватније мултифакторска, и да настаје као последица интеракције имунског, нервног, и ендокриног система.[6] На то указује следеће студије:[7][8][9]

  • Прва студија, којој се износи податак да болест није посредована само ИгЕ-имуноглобулинима, већ да су у њен процес укључени и механизми посредовани лимфоцитима (Тх2 лимфоцити одговорни за хиперпродукције ИгЕ (интерлеукина 4, ИЛ-4) и за диференцијацију и активацију мастоцита (ИЛ-3) и еозинофила (ИЛ-5).[10]
  • Друге студија, која указује на укључивање у патогенетски процес болести нервних фактора, због присуства супстанци П и НГФ, али и ендокриних фактора (полних хормона) због открића прекомерног броја естрогених и прогестеронских рецептора у конјуктиви болесника.

Облици болести[уреди | уреди извор]

Вернаини конјунктивитис се манифестовати у два клиничка облика као палпебрални и лимбални облик.[11]

Палпебрални облик

Код овог облика промене су локализоване претежно на конјунктиви горњег очног капка. конјунктива је хиперемична (црвена) и задебљана због инфилтрације запаљењским и имунокомпетентним ћелијама, са израженом папиларни хипертрофијом која конјунктиви даје сомотаст изглед. Временом, конјунктивалне папиле се увећавају, постају заравњене и међусобно одвојене узаним простором, дајући конјунктиви горњег капка изглед „турске калдрме”.[3]

У даљем току болести, конјунктива поприма млечнобеличасти изглед због задебљања епитела и хијалина дегенерације у субконјунктивалном простору.

Лимбални облик

У овом облику вернални конјунктивитис се карактерише постојањем на лимбусу рожњаче беличасто-ружичастих чворића меснатог изгледа и заравњене површине за које се често назививају „лимбалне папиле”.[3]

Клиничка слика[уреди | уреди извор]

Доминантни симптоми болести су:[12]

  • Свраб и фотофобија,
  • Црвене, сузне очи,
  • Пецкање, осећај страног тела у очима
  • Обилна мукозна секреција.

Клиничка слика и клинички ток верналног конјунктивитиса не искључују истовремено постојање патолошких промена карактеристичних и за палпелбарни и за лимбални облик болести. У том случају, ради се о мешовитом облику верналног конјунктивитиса.

У једном облику тог стања, најјаче је захваћена спојница испод горње капке која постаје упаљена и бледо розе до сивкаста, док је остатак спојнице постаје млечно бео. У другом облику спојница која прекрива очну јабучицу је дебела и сивкаста. Понекад је оштећено мало подручје рожњаче што узрокује бол и врло јаку осетљивост на светло.[13]

Сви симптоми обично нестају кад је време хладно и у у старијим годинама постају блажи.

Дијагноза[уреди | уреди извор]

Дијагноза верналног конјунктивитиса поставља се на основу правилно узете анамнезе, препознатљиве клиничке слике и налаза еозинофила и еозинофилних гранула у скрнингу конјунктиве.

Терапија[уреди | уреди извор]

Излечење верналног конјунктивитиса постиже се идентификацијом одговорног алергена и десензибилизација организма, али је у пракси то врло тешко постићи јер велики број алергена може бити узрок настанака алергијске реакције. Смиривање симптома болести најчешће се постиже локалном применом антихистаминика и нестероидних антиинфламаторних лекова.[3]

Међутим, централно место у терапији верналног конјунктивитиса имају:[14]

  • Сстабилизатори мембране мастоцита (кромолини, лодоксамид, кеторолак и левокабастиндин, натријум хромогликат, лодокамид) чији је терапијски ефекат значајан, а примена могућа у току дужег временског периода без нежељених дејстава.
  • Кортикостероидима - чија примена је препоручена само за тешке клиничке форме ове болести, за ограничени временски период (неколико недеља) уз пажљиви надзор, јер могу изазвати повишени притисак у очима, мрену и опортунистичке инфекције.[3]

Прогноза[уреди | уреди извор]

Вернални конјунктивитиса, често може бити праћен последичним променама на рожњачи. Ове промене јављају се у неколико облика као:

  • пунктиформна епителијална кератопатија,
  • површне улцерације рожњаче,
  • фибринско-муцинских плакови, формирани на месту дуго перзистирајућих дефеката рожњаче и
  • депозити на периферији рожњаче бледовоштаног изгледа (псеудогеронтокон).[15]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ Shah, Syed Imtiaz Ali (2014). Concise Ophthalmology (4th ed.). Paramount. стр. 31.
  2. ^ ERIKSEN A. An allergic conditioned case of conjunctivitis vernalis. Acta Ophthalmol (Copenh). 1951; 29(1):91-4.
  3. ^ а б в г д Leonardi A. Vernal keratoconjunctivitis: pathogenesis and treatment. Prog Retin Eye Res. 2002;21(3):319–339.
  4. ^ Leonardi A, Lazzarini D, Motterle L, et al. Vernal keratoconjunctivitis-like disease in adults. Am J Ophthalmol. 2013;155(5):796–803
  5. ^ Bonini S, Lambiase A, Marchi S, et al. Vernal keratoconjunctivitis revisited: a case series of 195 patients with long-term followup. Ophthalmology. 2000;107(6):1157–1163.
  6. ^ Aalders-Deenstra V, Kok PT, Bruynzeel PL. Measurement of total IgE antibody levels in lacrimal fluid of patients suffering from atopic and non-atopic eye disorders. Evidence for local IgE production in atopic eye disorders? Br J Ophthalmol 1985; 69: 380–384.
  7. ^ Ballow M, Mendelson L. Specific immunoglobulin E antibodies in tear secretions of patients with vernal conjunctivitis. J Allergy Clin Immunol 1980; 66: 112–118.
  8. ^ Easty DL, Birkenshaw M, Merrett T, Merrett J, Entwhistle C, Amer B. Immunological investigations in vernal eye disease. Trans Ophthalmol Soc U K 1980; 100: 98–107.
  9. ^ Abelson MB, Schaefer K. Conjunctivitis of allergic origin: immunologic mechanisms and current approaches to therapy. Surv Ophthalmol 1993; 38: 115–132.
  10. ^ Montan PG, van Hage-Hamsten M. Eosinophil cationic protein in tears in allergic conjunctivitis. Br J Ophthalmol 1996; 80: 556–560.
  11. ^ Marmouz F, Raffard M. Allergic conjunctivitis: diagnosis and treatment. Eur Ann Allergy Clin Immunol. 2004 Jan; 36(1):25-9.
  12. ^ Zicari AM, Nebbioso M, Lollobrigida V, et al. Vernal keratoconjunctivitis: atopy and autoimmunity. Eur Rev Med Pharmacol Sci. 2013;17(10):1419–1423.
  13. ^ Mantelli F, Santos MS, Petitti T, et al. Systematic review and meta-analysis of randomised clinical trials on topical treatments for vernal keratoconjunctivitis. Br J Ophthalmol. 2007;91(12):1656–1661
  14. ^ Hingorani, Melanie; Lightman, Susan (1995). „Therapeutic Options in Ocular Allergic Disease”. Drugs. 50 (2): 208—221. PMID 8521755. S2CID 1921561. doi:10.2165/00003495-199550020-00002. 
  15. ^ Reddy JC, Basu S, Saboo US, et al. Management, clinical outcomes, and complications of shield ulcers in vernal keratoconjunctivitis. Am J Ophthalmol. 2013;155(3):550–9 e1.

Литература[уреди | уреди извор]

  • Barney NP, Graziano FM, Cook EB, Stahl JL. Allergic and immunologic diseases of the eye. In: Adkinson NF, Bochner BS, Burks AW, et al, eds. Middleton's Allergy: Principles and Practice. 8th ed. Philadelphia, PA: Elsevier Saunders; 2014:chap 39.
  • Boguniewicz M, Cho CB, Sicherer SH. Occular allergies. In: Kliegman RM, Stanton BF, St Geme JW, Schor NF, eds. Nelson Textbook of Pediatrics. 20th ed. Philadelphia, PA: Elsevier; 2016:chap 1477.
  • Hernandez-Trujillo V, Riley E, Rudnick C. Allergy. In: Rakel RE, Rakel D, eds. Textbook of Family Medicine. 9th ed. Philadelphia, PA: Elsevier; 2016:chap 19.
  • Lambiase, A.; Leonardi, A.; Sacchetti, M.; Deligianni, V.; Sposato, S.; Bonini, S. (J Allergy Clin Immunol 2011). „Topical cyclosporine prevents seasonal recurrences of vernal keratoconjunctivitis in a randomized, double-masked, controlled 2-year study”. The Journal of Allergy and Clinical Immunology. 128 (4): 896—897. PMID 21868078. doi:10.1016/j.jaci.2011.07.004.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  • Rubenstein JB, Tannan A. Allergic conjunctivitis. In: Yanoff M, Duker JS, eds. Ophthalmology. 4th ed. Philadelphia, PA: Elsevier Saunders; 2014:chap 4.7.
  • Stock EL. Vernal keratoconjunctivitis. In: Tasman W, Jaeger EA, eds. Duane's Clinical Ophthalmology. 2013 ed. Philadelphia, PA: Lippincott, Williams & Wilkins; 2013:vol 4, chap 9.
  • Sangwan, Virender S.; Murthy, Somasheila I.; Vemuganti, Geeta K.; Bansal, Aashish K.; Gangopadhyay, Nibaran; Rao, Gullapalli N. (2005). „Cultivated Corneal Epithelial Transplantation for Severe Ocular Surface Disease in Vernal Keratoconjunctivitis”. Cornea. 24 (4): 426—430. PMID 15829799. S2CID 42867207. doi:10.1097/01.ico.0000151508.49565.8a. .
  • Sacchetti, Marta; Lambiase, Alessandro; Mantelli, Flavio; Deligianni, Velika; Leonardi, Andrea; Bonini, Stefano (2010). „Tailored Approach to the Treatment of Vernal Keratoconjunctivitis”. Ophthalmology. 117 (7): 1294—1299. PMID 20382430. doi:10.1016/j.ophtha.2009.11.043. .
  • Leonardi A, Lazzarini D, Bortolotti M, et al. Corneal confocal microscopy in patients with vernal keratoconjunctivitis. Ophthalmology. 2011.
  • Leonardi A, Lazzarini D, Bortolotti M, et al. Corneal confocal microscopy in patients with vernal keratoconjunctivitis. Ophthalmology. 2012;119(3):509–515.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]


Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Вернално_запаљење_вежњаче_ока&oldid=27441777”