Владимир А. Водинелић

С Википедије, слободне енциклопедије
Владимир А. Водинелић
Лични подаци
Датум рођења(1918-05-14)14. мај 1918.
Место рођењаШтајер, Аустрија,  Аустроугарска
Датум смрти2. јануар 1994.(1994-01-02) (75 год.)
Место смртиКрагујевац,  СРЈ
Научни рад
Пољекриминалистика
ИнституцијаПравни факултет, Универзитета у Крагујевцу

Владимир А. Водинелић ( Штајер, 14. мај 1918Крагујевац, 2. јануар 1994) био је најзначајнији професор криминалистике у бившој СФРЈ. Његови радови из области криминалистике обележили су период развоја ове науке у социјалистичкој Југославији и другој половини 20. века.[1]

Рани период и школовање[уреди | уреди извор]

Владимир Водинелић рођен је 14. маја 1918. године од оца Антона и мајке Пауле (крштено име Владимир Wilibald) у Штајеру, Аустрија. Основну школу је завршио у Шапцу, а велику гимназију у Славонској Пожеги 1937. године. Дипломирао је на Правном факултету у Сплиту. Докторирао је на Правном факултету у Загребу 1970. године са докторском дисертацијом „Вредност идентификационих трагова за утврђивање чињеница у кривичном поступку”.

Професионална каријера[уреди | уреди извор]

Професионалну каријеру је започео 1945. године у редакцији културне рубрике часописа "Вјесник" у Загребу. Исте године почиње са радом у Ресору унутрашњих послова (Славонска Пожега) на задацима криминалистичке службе. Године 1947. постављен је за начелника одељења за сузбијање класичног криминалитета у Криминалистичкој управи. Истовремено је обављао и дужност директора прве криминалистичке школе у Јанкомиру где предаје Криминалистичку тактику и методику. Од 1949. године ради као наставник криминалистике на Вишој школи Министарства унутрашњих послова ФНРЈ у Београду, где је неколико година вршио дужност помоћника директора школе. Године 1961. Водинелић је почео да ради у Институту за криминолошка и криминалистичка истраживања у Београду где је био начелник Одељења за документацију. У фебруару 1965. године прелази у Савезни секретаријат за унутрашње послове као стручни саветник за Криминалистичку службу.

Дао је велики допринос при оснивању Више школе унутрашњих послова у Загребу и Факултета за безбедност у Скопљу.

Као стручњак за криминалистику професор Водинелић је био делегат на више међународних и стручних састанака криминолога, нпр., у Бриселу (1951), Бечу и Амстердаму (1961), итд.

Био је активан члан Удружења за кривично право и криминологију, Удружења правника и Удружења за судску медицину. Доприносио је популаризацији криминалистике бројним предавањима која је држао у Београду (на Коларчевом и Радничком универзитету) и многим другим местима широм Југославије.

Извршио је велики број криминалистичких експеримената и вештачења која су била од значаја за доношење судских одлука у компликованим кривичним поступцима.

Универзитетска каријера[уреди | уреди извор]

Године 1967. је изабран за наставника у звању вишег предавача за наставни предмет Кривични судски поступак са криминалистиком на Правном факултету у Сплиту. Допринео је оснивању криминолошког института „Иван Вучетић”, чији је директор био једно време. Изабран је за спољњег сарадника при катедри кривичног права на Правном факултету Универзитета у Београду за наставни предмет Криминалистика-тактика и методика, из којих је држао предавања, вежбе и спроводио испите. Од новембра 1976, па све до пензионисања (1. 10. 1985. године) био је професор криминалистике и кривичног процесног права на Правном факултету Универзитета у Крагујевцу. Поред тога, био је професор криминалистичке тактике на Факултету безбедности у Скопљу почевши од оснивања тог факултета (школске 1977/78) па све до смрти. Био је руководилац курса за последипломске студије на том факултету и сматра се најзаслужнијим за развој криминалистичке науке у Македонији. Писао је научне радове и учествовао је на научним скуповима и после пензионисања, све до непосредно пред смрт.

Остале напомене[уреди | уреди извор]

Професор Водинелић је био велики човек. Био је веома цењен као колега и професор. Био је највећи ауторитет из области криминалистике у СФРЈ. Био је ментор на докторским студијама, директно или индиректно је учествовао у креирању професионалног профила плејаде бројних стручњака из криминалистике који су потом давали свој допринос у науци и у пракси. Био је изванредан предавач. Његова предавања су држала пажњу слушалаца и дуго су се памтила. Активно се користио немачким и руским језиком. Познавао је и француски.

Библиографија[уреди | уреди извор]

Проф. др Владимир Водинелић је објавио 32 књиге и 344 студије и чланака, како у домаћој тако и у страној литератури. Његов први уџбеник „Криминалистичка тактика”, страна 612, написан је 1956. године у издању Више школе за државну управу на Топчидеру, а његова „Криминалистичка тактика и методика” били су основни уџбеници на Правном факултету у Љубљани и Правном факултету у Сплиту. Водинелићев уџбеник из Криминалистике доживео је шест издања. Постхумно су објављена његова два дела: "Криминалистика" у издању Завода за уџбенике и наставна средства, Београд 1996. и "Криминалистичка тактика I" 1995. године у Скопљу. Оно што упада у очи јесте широк дијапазон његових преокупација. Примењивао је мултидисциплинарни приступ у писању радова из криминалистике користећи научна сазнања филозофије, логике, психологије, криминологије, судске медицине, права, техничких наука. Његови радови се и данас читају и цитирају.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Криминалистика – откривање и докажување. Проф. др Миле Матијевић. I, II. doi:10.7251/BPG1603003M. УДК: 343.211:343.62.