Пређи на садржај

Владо Бојовић

С Википедије, слободне енциклопедије
Владо Бојовић
Лични подаци
Датум рођења (1952-06-10)10. јун 1952.(72 год.)
Место рођења Крива Паланка, ФНР Југославија
Држављанство СФРЈ
Сениорска каријера
Године Клуб
Цеље
Слован Колинска Љубљана
Репрезентативна каријера
Социјалистичка Федеративна Република Југославија Југославија

Владо Бојовић (Крива Паланка, 10. јун 1952) бивши је југословенски рукометаш.

Каријера

[уреди | уреди извор]

Отац Чедомир Бојовић био је потпуковник ЈНА, мајка Љиљана Бојовић, рођена Ракић, трговац. Брат Миха је био рукометаш.[1]

Основну школу похађао је у Цељу (1959–67), где је похађао и гимназију (1967–71). Након успешно положене матуре, уписао је Правни факултет у Љубљани и дипломирао 1977. После положеног правосудног испита, био је запослен као стручни сарадник у Окружном суду у Цељу до 1984. године. Од 1988. до 2003. године водио је спортску радњу као самостални предузетник.[1]

Рукомет је почео да игра у Цељу. Тринаест сезона играо је за рукометни клуб Цеље, у међувремену је играо за Слован Колинску 1980-81 и са њим био првак Југославије 1980, а 1981. је играо и у финалу Kупа европских шампиона где су поражени од Магдебурга из тадашње Источне Немачке.[2]

Иако је углавном играо у другој југословенској лиги, био је позван да игра за рукометну репрезентацију Југославије. Играо је на Летњим олимпијским играма 1976. у Монтреалу и са националним тимом освојио пето место,[3] 1978. такође је био пети на Светском првенству у Данској, а 1982. године у Западној Немачкој остварио је највећи успех када је југословенска репрезентација у финалу изгубила од Совјетског Савеза након продужетака и освојила сребрну медаљу. Са југословенском репрезентацијом освојио је прво место на Светском купу 1974. у Шведској и 1975. титулу медитеранског првака. Наступао је у дресу државног тима на 108 утакмица и постигао преко сто голова.[1]

Био је заслужни спортиста Југославије, добио је Блоудекову плакету 1981. године и почасни је члан Рукометног савеза Словеније.[4]

Југославија
Слован Колинска Љубљана

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в „Bojović, Vlado – Biografija”. biografija.si. 7. 11. 2020. Приступљено 7. 11. 2020. 
  2. ^ „Nerodno: Vilfanov dodatek rokometašu Bojoviću vpletenem v umor”. spletnicasopis.eu. 7. 11. 2020. Приступљено 7. 11. 2020. 
  3. ^ „Vlado Bojovic”. olympic.org. 7. 11. 2020. Приступљено 7. 11. 2020. 
  4. ^ Šterbenc Svetina, Barbara (7. 11. 2020). Novi slovenski biografski leksikon: Tretji zvezek. Приступљено 7. 11. 2020. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]