Летње олимпијске игре 1976.

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
XXI Олимпијске игре – Монтреал 1976.
Jeux Olympiques d'été de 1976 - Montréal 1976
1976 Summer Olympics logo.svg
Град домаћин Монтреал, Канада
Број држава 92
Број спортиста 6028
Број спортова 21
Број такмичења 198
Отварање игара 17. јул 1976.
Затварање игара 1. август 1976.

XXI Олимпијске игре су одржане 1976. године у Монтреалу, у Канади. МОК се одлучио са Монтреал међу конкурентима који су били Москва и Лос Анђелес, који су касније добили домаћинство Игара 1980. и 1984, редом.

Домаћин је имао тежак задатак. Игре су морале сигурносно бити на највишем нивоу, да би се спречили терористички напади какви су се догодили четири године раније на Играма у Минхену. Осим тога, велика већина афричких земаља је бојкотовала Игре, због тога што је МОК дозволио наступ на Играма представницима Новог Зеланда, чији је рагби тим током те године одржавао спортске сусрете са Јужноафричком Републиком у којој је на снази био апартхејд. То је био почетак политике масовних бојкота Игара, који ће се наставити и на Играма у Москви 1980 као и на Играма у Лос Анђелесу 1984.

Монтреал је због Игара запао и у финансијске проблеме, јер је скупо и амбициозно замишљени спортски парк каснио у изради и вишеструко премашио планиране трошкове. Због тога је следећих година нагло пао интерес градова да се кандидију за домаћина Олимпијских игара, јер је владало мишљење да се ради о скупом и неисплативом пројекту осуђеном на неуспех. Лос Анђелес је међутим осам година касније показао да се у спрези великих спонзора и коришћењем постојећих спортских објеката Игре могу и профитабилно организовати, па је данас бити домаћин Игара не само спортска част већ и профитабилни пословни подухват.

Олимпијски пламен је иницијално запаљен према обичају у Атини, а затим је пребачен у Отаву електронским путем: оригинални пламен је искоришћен као извор електричног импулса, који је пренешен електромагнетским путем у Канаду и тамо њиме упаљен нови пламен, који је касније преко штафете пренешен до Монтреала. Током Игара је једна кишна олуја угасила пламен на стадиону, а дежурна особа је брзо поновно упалила пламен својим упаљачем за цигарете. Организатор је брзо реаговао, угасио “нелегалну” ватру и из резервне ватре оригиналног пламена одмах поновно запалио бакљу на стадиону.

Уза све то, домаћин није имао превише успеха ни на спортском плану, освојивши само 5 сребрних и шест бронзаних медаља, те су постали први, и до данашњег дана једини, домаћини летњих Игара без и једног освојеног злата.

Најважнији детаљи са Олимпијаде[уреди]

У такмичарском програму посебну су запажени били следећи наступи:

  • 14-годишња Нађа Команечи, гимнастичарка из Румуније је постигла у седам различитих вежби оцену 10 (максималну могућу оцену у том спорту) и освојила три златне медаље, укључујући ону из вишебоја. У гимнастици су се још истакнули Нели Ким са три злата и Николај Андрианов са четири злата (обоје из Совјетског Савеза).
  • Виктор Санејев (СССР) је освојио трећу узастопну златну медаљу на ОИ у троскоку, док је Клаус Дибиаси (Италија) направио исти успех у скоковима у воду, дисциплина торањ.
  • Алберто Хуанторена, атлетичар из Кубе је постао први тркач који је победио на 400 m и на 800 m на истим Играма. Финац Ласе Вирен је такође победио у две дисциплине, 5000 и 10.000 m и тиме поновио резултат кој је остварио на Играма у Минхену четири године раније.
  • Борис Онишченко, члан тима Совјетског Савеза у модерном петобоју је ухваћен у варању: прерадио је ручку свога мача на начин да је систем бележио погодак чак и кад га у стварности није било. Након што је супарницима постало сумњиво да систем региструје поготке увек и само у његову корист, судијским прегледом опреме установљена је превара. Занимљиво је да се стручњаци слажу да је Онишченко и без варања био кандидат за победу, јер је сам био одличан мачевалац, па није јасно зашто се упустио у нечастан подухват.
  • Пет боксера из Сједињених Државаа - Шугер Реј Леонард, Леон Спинкс, Мајкл Спинкс, Лео Рендолф и Хауард Дејвис Млађи су освојили златне медаље. Био је то најјачи боксерски тим из Сједињених Држава у историји, јер су од њих петорице четворица (сви осим Дејвиса) касније постала и професионални прваци света у боксу у својој категорији.
  • Јапански гимнастичар Шун Фуџимото је извео вежбу на круговима сломљеног колена и то одлично, па је његов тим узело екипно злато. Фуџимото је колено сломио приликом вежбе на партеру, али је умањио озбиљност повреде пред колегама, конкуренцијом и судијама и одрадио и задњу вежбу, чиме је свом тиму донео пресудну предност.

Попис спортова[уреди]

Велодром (у првом плану) и Олимпијски стадион (његов торањ је завршен након Игара).

(Пливање, ватерполо и скокови у воду су сматрани различитим дисциплинама истог спорта)

Распоред такмичења[уреди]

ЦО церемонија отварања квалификације 1 финале ЦЗ церемонија затварања
датум
спортови
јули август Ук.фин.
17
суб
18
нед
19
пон
20
уто
21
сре
22
чет
23
пет
24
суб
25
нед
26
пон
27
уто
28
сре
29
чет
30
пет
31
суб
1
нед
Церемоније отварања/затварања ЦО ЦЗ
Атлетика 2 3 4 6 5 5 4 8 37
Бициклизам Друмски 1 1 6
Велодромски 1 1 2
Бокс 11 11
Ватерполо 1 1
Веслање 6 8 14
Гимнастика 1 1 2 4 6 14
Дизање тегова 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 10
Једрење 5 1 6
Кајак и кану 6 5 11
Коњички спорт 1 1 1 1 1 5
Кошарка 1 1 2
Мачевање 1 1 1 1 1 1 1 1 8
Модеран петобој 2 2
Одбојка 2 2
Пливање 2 4 3 4 4 4 5 26
Рвање 10 10 20
Рукомет 2 2
Скокови у воду 1 1 1 1 4
Стреличарство 2 2
Стрељаштво 1 1 1 1 2 1 7
Фудбал 1 1
Хокеј на трави 1 1
Џудо 1 1 1 1 1 1 6
Укупно финала по дану 4 7 9 9 14 11 28 21 10 12 11 8 17 36 1 198
Укупно финала до дана 4 11 20 29 43 54 82 103 113 125 136 144 161 197 198
јули/август 17
суб
18
нед
19
пон
20
уто
21
сре
22
чет
23
пет
24
суб
25
нед
26
пон
27
уто
28
сре
29
чет
30
пет
31
суб
1
нед
Ук.фин.

Списак поделе медаља[уреди]

(медаље домаћина посебно истакнуте)

Олимпијске игре 1976 Olympic rings without rims.svg
Пласман Држава Злато Сребро Бронза Ukupno
1 Савез Совјетских Социјалистичких Република СССР 49 41 35 125
2 Источна Немачка Источна Немачка 40 25 25 90
3  Сједињене Америчке Државе 34 35 25 94
4 Немачка Западна Немачка 10 12 17 39
5 Јапан Јапан 9 6 10 25
6 Пољска Пољска 7 6 13 26
7  Бугарска 6 9 7 22
8 Куба Куба 6 4 3 13
9 Flag of Romania (1965-1989).svg Румунија 4 9 14 27
10 Мађарска Мађарска 4 5 13 22
11 Финска Финска 4 2 0 6
12 Шведска Шведска 4 1 0 5
13 Уједињено Краљевство Уједињено Краљевство 3 5 5 13
14 Италија Италија 2 7 4 13
15 Француска Француска 2 3 4 9
16 Flag of Yugoslavia (1946-1992).svg Југославија 2 3 3 8
17  Чехословачка 2 2 4 8
18 Нови Зеланд Нови Зеланд 2 1 1 4
19 Јужна Кореја Јужна Кореја 1 1 4 6
20 Швајцарска Швајцарска 1 1 2 4
21 Јамајка Јамајка 1 1 0 2
Северна Кореја Северна Кореја 1 1 0 2
Норвешка Норвешка 1 1 0 2
24 Данска Данска 1 0 2 3
25 Мексико Мексико 1 0 1 2
26 Тринидад и Тобаго Тринидад и Тобаго 1 0 0 1
27 Канада Канада 0 5 6 11
28 Белгија Белгија 0 3 3 6
29 Холандија Холандија 0 2 3 5
30 Португалија Португал 0 2 0 2
 Шпанија 0 2 0 2
32 Аустралија Аустралија 0 1 4 5
33 Flag of Iran (1964–1980).svg Иран 0 1 1 2
34  Монголија 0 1 0 1
Flag of Venezuela (1954–2006).svg Венецуела 0 1 0 1
36 Flag of Brazil.svg Бразил 0 0 2 2
37 Аустрија Аустрија 0 0 1 1
Бермуди Бермуда 0 0 1 1
Пакистан Пакистан 0 0 1 1
Порторико Порторико 0 0 1 1
Тајланд Тајланд 0 0 1 1
Укупно 198 199 216 613

Земље које су бојкотовале Игре[уреди]

Следећих 28 држава је бојкотовало Игре.[1] Бојкот је био због тога што је било дозвољено учешће Новом Зеладу, јер је њихова рагби репрезентација наставила да игра утакмице са Јужном Африком.[2]

Земље које су бојкотовале игре су приказане жутом, зеленом и наранџастом бојом.

Заир се није такмичио, али је наводио финансијске разлоге пре политичких. И Република Кина и Народна Република Кина су бојкотовале игре због питања легитимности друге земље.

Референце[уреди]

  1. ^ „Africa and the XXIst Olympiad” (PDF). Olympic Review. IOC. 1976. Приступљено 3. 4. 2006. 
  2. ^ BBC ON THIS DAY | 17 | 1976: African countries boycott Olympics, Приступљено 10. 4. 2013.


Спољашње везе[уреди]

Извештај са ОИ 1976.