Владо Бојовић
| Владо Бојовић | |||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Лични подаци | |||||||||||||
| Датум рођења | 10. јун 1952. | ||||||||||||
| Место рођења | Крива Паланка, ФНР Југославија | ||||||||||||
| Држављанство | СФРЈ | ||||||||||||
| Сениорска каријера | |||||||||||||
| Године | Клуб | ||||||||||||
|
Цеље Слован Колинска Љубљана | |||||||||||||
| Репрезентативна каријера | |||||||||||||
 Југославија | |||||||||||||
Медаље
| |||||||||||||
Владо Бојовић (Крива Паланка, 10. јун 1952) бивши је југословенски рукометаш.
Каријера[уреди | уреди извор]
Отац Чедомир Бојовић био је потпуковник ЈНА, мајка Љиљана Бојовић, рођена Ракић, трговац. Брат Миха је био рукометаш.[1]
Основну школу похађао је у Цељу (1959–67), где је похађао и гимназију (1967–71). Након успешно положене матуре, уписао је Правни факултет у Љубљани и дипломирао 1977. После положеног правосудног испита, био је запослен као стручни сарадник у Окружном суду у Цељу до 1984. године. Од 1988. до 2003. године водио је спортску радњу као самостални предузетник.[1]
Рукомет је почео да игра у Цељу. Тринаест сезона играо је за рукометни клуб Цеље, у међувремену је играо за Слован Колинску 1980-81 и са њим био првак Југославије 1980, а 1981. је играо и у финалу Kупа европских шампиона где су поражени од Магдебурга из тадашње Источне Немачке.[2]
Иако је углавном играо у другој југословенској лиги, био је позван да игра за рукометну репрезентацију Југославије. Играо је на Летњим олимпијским играма 1976. у Монтреалу и са националним тимом освојио пето место,[3] 1978. такође је био пети на Светском првенству у Данској, а 1982. године у Западној Немачкој остварио је највећи успех када је југословенска репрезентација у финалу изгубила од Совјетског Савеза након продужетака и освојила сребрну медаљу. Са југословенском репрезентацијом освојио је прво место на Светском купу 1974. у Шведској и 1975. титулу медитеранског првака. Наступао је у дресу државног тима на 108 утакмица и постигао преко сто голова.[1]
Био је заслужни спортиста Југославије, добио је Блоудекову плакету 1981. године и почасни је члан Рукометног савеза Словеније.[4]
Успеси[уреди | уреди извор]
- Југославија
- медаље
- сребро Светско првенство 1982. Западна Немачка.
- злато Медитеранске игре 1975. у Алжиру.
- Слован Колинска Љубљана
- Првенство Југославије 1980.
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б в „Bojović, Vlado – Biografija”. biografija.si. 7. 11. 2020. Приступљено 7. 11. 2020.
- ^ „Nerodno: Vilfanov dodatek rokometašu Bojoviću vpletenem v umor”. spletnicasopis.eu. 7. 11. 2020. Приступљено 7. 11. 2020.
- ^ „Vlado Bojovic”. olympic.org. 7. 11. 2020. Приступљено 7. 11. 2020.
- ^ Šterbenc Svetina, Barbara (7. 11. 2020). Novi slovenski biografski leksikon: Tretji zvezek. Приступљено 7. 11. 2020.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Владо Бојовић на сајту Olympedia.org
- Профил на сајту olympedia.org
|
