Хрвоје Хорват

С Википедије, слободне енциклопедије
Хрвоје Хорват
Лични подаци
Надимак Цвеба
Датум рођења (1946-05-22)22. мај 1946. (77 год.)
Место рођења Бјеловар, ФНР Југославија
Држављанство СФРЈ
Информације о каријери
Позиција бек
Сениорска каријера
Године Клуб
1962—1979
1979—1980
1980—1983		 Партизан Бјеловар
Милбертсхофен
МТСВ Швабинг
Репрезентативна каријера
Социјалистичка Федеративна Република Југославија Југославија
Медаље
Рукомет
Олимпијске игре
Златна медаља — прво место 1972. Минхен Југославија
Светско првенство
Бронзана медаља — треће место 1970. Француска Југославија
Бронзана медаља — треће место 1974. Источна Немачка Југославија

Хрвоје Хорват (Бјеловар, 22. мај 1946) бивши је југословенски и хрватски рукометаш, након завршетка играчке каријере радио као рукометни тренер.

Биографија[уреди | уреди извор]

Рођен је 22. маја 1946. године у Бјеловару.[1] Рукомет је почео да игра врло рано, а са петнаест година играо је у првом тиму бјеловарског Партизана. Био је стандардни играч Партизана, за који је играо све до 1979. године. Са клубом је освојио чак седам титула првака Југославије и једну титулу првака Европе. У финалу Купа шампиона су победили чувени Гумерсбах из Западне Немачке са пет голова разлике.[2] У каријери је још играо за немачке клубове Милбертсхофен и МТСВ Швабинг.[3]

Био је дугогодишњи члан сениорске рукометне репрезентације Југославије. Први пут је позван у државни тим 28. августа 1964. године. Прву утакмицу је одиграо на „Кохаз купу” против репрезентације Румуније тадашњих светских првака и постигао три гола. Наступао је за репрезентацију два пута на Олимпијским играма, у Минхену 1972. и Монтреалу 1976. године када је Хорват носио заставу Југославије на церемонији отварања Летњих олимпијских игара 1976.[1] Круну играчке каријере доживео је на Олимпијским играма 1972. године у Минхену, где је освојио златну медаљу.[4] Са репрезентацијом је још освојио две бронзане медаље на Светским првенствима и то 1970. у Француској и 1974. у Источној Немачкој. Хорват је рекордер по броју наступа за рукометну репрезентацију Југославије — 231 наступ и трећи стрелац репрезентације са 621 поготком.[5]

Након завршетка играчке каријере, постао је рукометни тренер. Углавном је водио немачке рукометне клубове. Био је ожењен Дуњом Хорват.[6] Има троје деце, две кћерке Јасенку и Вању и сина Хрвоја.[7]

Успеси[уреди | уреди извор]

Играч
Југославија
Партизан Бјеловар
Тренер
ХСЦ 2000 Кобург
  • Друга Бундеслига (1): 2006/07.

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б „Hrvoje Horvat – Biographical information”. olympedia.org. 14. 11. 2020. Приступљено 14. 11. 2020. 
  2. ^ „Danas je 45 godina kako je Bjelovar bio ponosan na svoj Partizan”. zvono.eu. 19. 2. 2017. Приступљено 14. 11. 2020. 
  3. ^ „Hrvoje Horvat im Munzinger-Archiv”. munzinger.de. 14. 11. 2020. Приступљено 14. 11. 2020. 
  4. ^ „Olimpijska zlata: Dominacija rukometaša u Minhenu”. strategija.org. 14. 11. 2020. Приступљено 14. 11. 2020. 
  5. ^ „Hrvoje Horvat: Legendarni igrač Partizana iz Bjelovara”. sportske.jutarnji.hr. 21. 3. 2017. Приступљено 14. 11. 2020. 
  6. ^ „A TREBAO JE TO BITI SRETAN DAN ZA CIJELU OBITELJ... VANJA HORVAT OKRIVA NAM PRIČU KOJA SLAMA SRCE”. gloria.hr. 10. 3. 2018. Приступљено 14. 11. 2020. 
  7. ^ „Bezgranična privrženost Hrvoja Horvata bolesnoj supruzi”. Al Džazira. 7. 1. 2018. Приступљено 14. 11. 2020. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]



Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Хрвоје_Хорват&oldid=27684964”