Враница
| Враница | |
|---|---|
 | |
| Географске карактеристике | |
| Највиша тачка | Надкрстац |
| Ндм. висина | 2.110 m |
| Координате | 43° 57′ 24″ С; 17° 43′ 00″ И / 43.956667° С; 17.71655° И 43° 57′ 24″ С; 17° 43′ 00″ И / 43.956667° С; 17.71655° И |
| Географија | |
  Враница | |
| Државе |  Босна и Херцеговина |
| Републике |  Федерација Босне и Херцеговине |
Враница је планински ланац у Динаридима у централној Босни и Херцеговини, који се налази између Горњег Вакуфа на западу и Фојнице на истоку, на територији Федерације. Највиши врх је Надкрстац са 2110 метара надморске висине.[1] Геолошки, ланац Враница је дио Динарских планина и формиран је углавном од секундарних и терцијарних седиментних стена, углавном кречњака. Значајни врхови су Надкрстац (2110 м), Лоцика (2106 м), Росињ (2059 м) и Сцит (1949 м). Густи грмови борова замењују мешовиту шуму—углавном букву —изнад 1400 метара надморске висине. Типичне крашке карактеристике оближњих херцеговачких планина релативно су одсутне у Враници, која има релативно обилне изворе воде. Потоци који извиру са ових планина су Драгача на истоку и Врбас на западу.
Прокошко језеро
[уреди | уреди извор]Источно од његовог главног врха, на 1660 метара надморске висине налази се глацијално језеро Прокошко језеро. Ово језеро је некада било познато као станиште јединствене водоземске ендемске варијанте црног даждевњака. На сјеверној обали је насеље типичних дрвених пастирских колиба, које је посљедњих година нарасло нелегалним рекреативним шупама које угрожавају угрожени екосистем.[2] Прокошко језеро је добило заштићени статус 2005. године по критеријумима Међународне уније за заштиту природе, када су га власти БиХ прогласиле спомеником природе.[3] Упркос овим заштитним мерама, није јасно да ли ће загађење повезано са прекомерном рекреацијом постати потпуно фатално за даждевњака.
Туризам и рекреација
[уреди | уреди извор]Планинарење
[уреди | уреди извор]Планине Враница биле су само на рубовима погођеним борбама током рата у Босни и Херцеговини. Централни главни гребен је у великој мери остао поштеђен ратних дејстава и ризик од мина је стога минималан. Из тог разлога Враница је атрактивна дестинација за планинаре, планинске бициклисте и турне скијаше.[4] Од Фојнице до Прокошког језера води груби неасфалтирани планински пут. Планинарски дом — ПД Росињ — налази се на западној страни главног гребена на 1780 метара надморске висине.[5]
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Statistical Yearbook of the Federation of Bosnia and Herzegovina” (PDF). Federation of Bosnia and Herzegovina, Federal Office of Statistics. 2009. стр. 28. Архивирано из оригинала (PDF) 2011-06-29. г. Приступљено 2010-03-07.
- ^ Balkan Trust for Democracy Bulletin – Fall 2007 September 18, 2007 http://www.gmfus.org/archives/balkan-trust-for-democracy-bulletin-fall-2007[мртва веза]
- ^ Đug, S. and Drešković,Revija za geografijo - Journal for Geography, 7-1, 2012, 69-80 NATURE PROTECTION IN BOSNIA AND HERZEGOVINA: STATE AND PERSPECTIVES Đug, S. and Drešković, N. 2005: Management plan for Nature monument Prokosko lake. NGO Greenway Sarajevo. Sarajevo. In Bosnian.
- ^ Matias Gomez: Forgotten Beauty, a hiker's guide to BiH's 2000 meter peaks, page 21 to 28, ISBN 978-9958-630-59-0, Buybook, Sarajevo, 2005
- ^ „Vranica : Climbing, Hiking & Mountaineering : SummitPost”.
