Фојница

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Фојница
Fojnica, vyhlasene lazenske mesto.jpg
Административни подаци
Држава Босна и Херцеговина
Ентитет Федерација Босне и Херцеговине
Кантон Средњобосански кантон
ОпштинаФојница
Становништво
 — (2013)Пад 3.874
Географске карактеристике
Координате43°57′46″ СГШ; 17°53′54″ ИГД / 43.96275° СГШ; 17.89843° ИГД / 43.96275; 17.89843Координате: 43°57′46″ СГШ; 17°53′54″ ИГД / 43.96275° СГШ; 17.89843° ИГД / 43.96275; 17.89843
Временска зонаUTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Надм. висина620 м
Фојница на мапи Босне и Херцеговине
Фојница
Фојница
Остали подаци
Поштански број71270
Позивни број030

Фојница је градско насеље и сједиште истоимене општине у средишњем делу Босне и Херцеговине, са око 3.900 становника у граду, односно 12.500 у општини (попис 2013.). Лежи у долини Фојничке реке на надморској висини од 620 метара.

Историја[уреди]

Име града, у писаним документима, први пут се спомиње 18. марта 1365. године. Прва половина 15. века је период када Фојница у свом привредном и демографском ширењу достиже врхунац; урбани дио града прелази број од 2.000 становника са изразито јаком насеобином Дубровчана, отварају се нови рудници у Дежевицама (1403. године) и Дусини (1413. године), фрањевци граде манастир на Пазарницама, тргује се занатским производима израђеним од племенитих метала, кожом, свилом, вином, оружјем, кућним потрепштинама, скупоценим италијанским тканинама. Рударство, посебно производња сребра, било је најважнија привредна грана средњовековне Босне, а имало је несумњивог значаја и за привреду Европе онога времена. Узимајући у обзир богатство рудника као и стално присуство дубровачких златара (око 1430. године, укупно 12) који су се између осталог бавили и ковањем новца, највјероватније да је у Фојници дуго времена постојала ковница новца босанских владара. Новац означен као краљев често се помиње у изворима и то обично у вези са Фојницом.

Становништво[уреди]

Национални састав становништва — град Фојница[уреди]

Фојница
година пописа 1991. 1981. 1971.
Муслимани 2.095 (49,58%) 1.722 (50,48%) 1.262 (55,98%)
Хрвати 1.563 (36,99%) 1.158 (33,94%) 745 (33,05%)
Срби 130 (3,07%) 158 (4,63%) 134 (5,94%)
Југословени 297 (7,02%) 322 (9,44%) 76 (3,37%)
остали и непознато 140 (3,31%) 51 (1,49%) 37 (1,64%)
укупно 4.225 3.411 2.254

Референце[уреди]

  • Књига: „Национални састав становништва — Резултати за Републику по општинама и насељеним мјестима 1991.“, статистички билтен бр. 234, Издање Државног завода за статистику Републике Босне и Херцеговине, Сарајево.
  • интернет — извор, „Попис по мјесним заједницама“ — https://web.archive.org/web/20160226134632/http://www.fzs.ba/Podaci/nacion%20po%20mjesnim.pdf

Спољашње везе[уреди]