Пређи на садржај

Гмитар Обрадовић

С Википедије, слободне енциклопедије
Гмитар Обрадовић
Лични подаци
Датум рођења(1935-03-04)4. март 1935.
Место рођењаШљивово, Краљевина Југославија
Датум смрти16. август 2008.(2008-08-16) (73 год.)
Место смртиЛесковац, Србија

Гмитар Обрадовић (Шљивово, 4. март 1935Лесковац, 16. август 2008) је био српски сликар.

Биографија

[уреди | уреди извор]

Гмитар Обрадовић рођен је 4. марта 1935. године у селу Шљивову (општина Александровац), од оца Милоша Обрадовића земљорадника и мајке Вукосаве Обрадовић домаћице. Након основне школе уписује Позоришни одсек Уметничке школе у Нишу, коју 1954. године завршава у класи професора Николаја Моргуњенка. Исте године у Београду уписује Академију за примењене уметности. Студирао је на Одсеку за сценографију, где је и дипломирао 1958. године у класи Миленка Шербана и Павла Васића. Убрзо након дипломирања почиње да ради за журнал Експорт прес, а био је ангажован и у Радио-телевизија Србије. На позив редитеља Алојза Уљеса и управника лесковачког позоришта Владе Каменовића, 1961. године долази у Лесковац. Као сценограф у лесковачком позоришту радио је до 1964. године. Те године прелази у фабрику лекова Здравље у којој остаје све до пензије радећи као графички и сајамски дизајнер. Бавио се сценографијом, сликарством, графичком комуникацијом, пројектовањем привредних изложби, просторним обликовањем слободних површина. Гмитар Обрадовић био је сликар, ликовни уметник свих врста и свих боја.[1] Иако су у његовом сликарском опусу заступљене разне технике он себе проналази пре свега у акварелу.Због тога, не само у лесковачкој културној јавности већ и шире, познат је пре свега као акварелиста.[2] . Обрадовић је био пејзажиста изузетне колористичке раскоши, причао је своју ликовну причу заљубљен у природу али и лепоту урбаних пејзажа. Радо је сликао власинско приобаље као и завичај, пре свега жупско село и богато шљивовско виногорје.[3] Његове слике налазе се у приватном власништву у Русији, Немачкој, Швајцарској, Белгији, Румунији, Чешкој, Словачкој, Италији, Француској, Србији и бившим југословенским републикама. Умиро је 16. августа 2008. године у Лесковцу. Сахрањен је на лесковачком Светоилијском гробљу.

Самосталне изложбе

[уреди | уреди извор]
  • 1963. Клуб Народног позоришта Лесковац
  • 1965. Хол Дома ЈНА, Лесковац
  • 1966. Хол Дома синдиката, Лесковац
  • 1967. Галерија културног центра, Београд
  • 1971. Хол Дома ЈНА, Лесковац
  • 1971. Галерија радничког универзитета, Нови Сад
  • 1978. Хол НОБ-а, Лесковац
  • 1980. Клуб младих, Лесковац
  • 1984. Галерија Дома културе „Жика Илић-Жути“, Лесковац
  • 1984. Галерија 77, Ниш
  • 1987. Галерија La Cordee, Париз
  • 1989. Савремена галерија, Скопље
  • 1991. Галерија фабрике лекова Здравље, Лесковац
  • 1991. Галерија Симонида, Лесковац
  • 1991. Ликовни салон Југоекспорт, Београд
  • 1991. Дом културе, Александровац
  • 1993. Хотел Гранд, Копаоник
  • 1994. Клуб Југословена , Софија
  • 1995. Клуб Радио Београда, Београд
  • 1996. Палисад, Ликовни салон, Златибор
  • 1997. Галерија Дома културе, Лесковац
  • 1999. Галерија Чигота, Златибор
  • 2000. Фалерија Глум, Скопље
  • 2003. 50. година стваралаштва, Александровац
  • 2004. 50. година стваралаштва, Лесковачки културни центар

Колективне изложбе

[уреди | уреди извор]
  • 1966-1999. Октобарски салон, Лесковац
  • 1965. Хол дома синдиката, Лесковац
  • 1967. Хол музеја НОБ-а, Лесковац, Прокупље, Власотинце, Лебане, Владичин Хан
  • 1970. Дом авијатичара, Земун
  • 1971. Куманово, прилеп
  • 1974. Галерија Народног Музеја, Крагујевац
  • 1976. Галерија фабрике лекова Здравље, Лесковац
  • 1976. Галерија фабрике козметичких производа Невена, Лесковац
  • 1977. Хол Дома ЈНА, Лесковац
  • 1978. Галерија Културног центра Вервије, Београд
  • 1981. Привремени изложбени простор, Војводе Мишића бб, Лесковац
  • 1981. Галерија Културног центра, Куманово
  • 1982. Хол Народног муѕеја, Лесковац
  • 1983. Дом културе младих, Лесковац
  • 1985. Галерија Владимир Димитров, Ћустендил (Бугарска)
  • 1990. Галерија дома културе, Струмица
  • 1998. Мајски салон Дома културе, Лесковац
  • 1999. Мајски салон Дома културе, Лесковац

Награде и признања

[уреди | уреди извор]
  • 1963. Прва награда за стални плакат Загребачког велесајма
  • 1964. Друга награда Октобарског салона Лесковац
  • 1965. Прва награда Октобарског салона Лесковац
  • 1968. Трећа награда Октобарског салона Лесковац
  • 1969. Прва награда за плакат Југословенске лутрије (Коаутор сликар Миодраг Ђилас)
  • 1973. Златна плакета за штанд на светском конгресу гинеколога, Москва
  • 1975. Друга награда Октобарског салона Лесковац
  • 1978. Друга награда Октобарског салона Лесковац
  • 1984. Прва награда Октобарског салона Лесковац
  • 1989. Златна значка КПЗ Србије
  • 1989. Прва награда за плакат Разоружање у свету

Јавно изведена дела

[уреди | уреди извор]
  • Спомен обележје палим борцима у I и II светском рату, Грделица
  • Мурал у Образовно-школском центру, Бојник
  • Иконостас у цркви Свети Дамјан и Кузма у селу Шишинце

Истакнутији радови

[уреди | уреди извор]
  • Брезе са ружичастим акцентом, 1991, уље на платну 60 x 74 cm
  • Брезе са косом белом цртом, 1991, уље на платну 60 x 74 cm
  • Згуснуте брезе, 1990, уље на платну 54 x 54 cm
  • Брезе у париско плавој боји III, 1990, уље на платну 55 x 65 cm
  • Брезе у сиво плавој боји, 1991, уље на платну 60 x 74 cm
  • Брезе у тишини, 1990, уље на платну 50 x 50 cm
  • Сломљена бреза, 1991, уље на платну 60 x 74 cm
  • Коса бреза са оранж акцентом, 1991, уље на платну 36 x 45 cm
  • Беуимене брезе II, 1990, уље на платну 60 x 60 cm
  • Досађивање две брезе, 1991, уље на платну 60 x 74 cm
  • Вртлог, 1997, уље на платну 60 x 90 cm
  • Стари ратник, 1997, акрил на платну 90 x 70 cm
  • Зрела јесен, 1998, акрил на платну 110 x 90 cm
  • Брда код Власинског језера, 1998, уље на платну 70 x 90 cm
  • Едмон Ростан, Сирано де Бержерак, скице за костим
  • Виљем Шекспир, Отело, скице за костим
  • Шљивовачко поље, пастел
  • Зла судбина, пастел
  • Ода мојој жупи, пастел

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Мирковић, Мирослав (2004). „Стабло обрасло маховином”. Наше стварање. Лесковачки културни центар. 4: 440—443. 
  2. ^ Баторовић-Божовић, Верица (2001). Живот пише приче. Лесковац: Удружење писаца општине Лесковац. стр. 206. 
  3. ^ „Гмитар Обрадовић”. Нова наша реч. 33. 2008. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]