Гмитар Обрадовић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Гмитар Обрадовић
Датум рођења 4. март 1935
Место рођења Шљивово
 Србија
Датум смрти 16. август. 2008.
Место смрти Лесковац
 Србија

Гмитар Обрадовић (Шљивово, 04. 03. 1935Лесковац, 16.08 2008.) лесковачки сликар.

Биографија[уреди]

Гмитар Обрадовић рођен је 04. марта 1935. године у селу Шљивову (општина Александровац), од оца Милоша Обрадовића земљорадника и мајке Вукосаве Обрадовић домаћице. Након основне школе уписује Позоришни одсек Уметничке школе у Нишу, коју 1954. године завршава у класи професора Николаја Моргуњенка. Исте године у Београду уписује Академију за примењене уметности. Студирао је на Одсеку за сценографију, где је и дипломирао 1958. године у класи Миленка Шербана и Павла Васића. Убрзо након дипломирања почиње да ради за журнал Експорт прес, а био је ангажован и у Радио-телевизија Србије. На позив редитеља Алојза Уљеса и управника лесковачког позоришта Владе Каменовића, 1961. године долази у Лесковац. Као сценограф у лесковачком позоришту радио је до 1964. године. Те године прелази у фабрику лекова Здравље у којој остаје све до пензије радећи као графички и сајамски дизајнер. Бавио се сценографијом, сликарством, графичком комуникацијом, пројектовањем привредних изложби, просторним обликовањем слободних површина. Гмитар Обрадовић био је сликар, ликовни уметник свих врста и свих боја.[1] Иако су у његовом сликарском опусу заступљене разне технике он себе проналази пре свега у акварелу.Због тога, не само у лесковачкој културној јавности већ и шире, познат је пре свега као акварелиста.[2] . Обрадовић је био пејзажиста изузетне колористичке раскоши, причао је своју ликовну причу заљубљен у природу али и лепоту урбаних пејзажа. Радо је сликао власинско приобаље као и завичај, пре свега жупско село и богато шљивовско виногорје.[3] Његове слике налазе се у приватном власништву у Русији, Немачкој, Швајцарској, Белгији, Румунији, Чешкој, Словачкој, Италији, Француској, Србији и бившим југословенским републикама. Умиро је 16. августа 2008. године у Лесковцу. Сахрањен је на лесковачком Светоилијском гробљу.

Самосталне изложбе[уреди]

  • 1963. Клуб Народног позоришта Лесковац
  • 1965. Хол Дома ЈНА, Лесковац
  • 1966. Хол Дома синдиката, Лесковац
  • 1967. Галерија културног центра, Београд
  • 1971. Хол Дома ЈНА, Лесковац
  • 1971. Галерија радничког универзитета, Нови Сад
  • 1978. Хол НОБ-а, Лесковац
  • 1980. Клуб младих, Лесковац
  • 1984. Галерија Дома културе „Жика Илић-Жути“, Лесковац
  • 1984. Галерија 77, Ниш
  • 1987. Галерија La Cordee, Париз
  • 1989. Савремена галерија, Скопље
  • 1991. Галерија фабрике лекова Здравље, Лесковац
  • 1991. Галерија Симонида, Лесковац
  • 1991. Ликовни салон Југоекспорт, Београд
  • 1991. Дом културе, Александровац
  • 1993. Хотел Гранд, Копаоник
  • 1994. Клуб Југословена , Софија
  • 1995. Клуб Радио Београда, Београд
  • 1996. Палисад, Ликовни салон, Златибор
  • 1997. Галерија Дома културе, Лесковац
  • 1999. Галерија Чигота, Златибор
  • 2000. Фалерија Глум, Скопље
  • 2003. 50. година стваралаштва, Александровац
  • 2004. 50. година стваралаштва, Лесковачки културни центар

Колективне изложбе[уреди]

  • 1966-1999. Октобарски салон, Лесковац
  • 1965. Хол дома синдиката, Лесковац
  • 1967. Хол музеја НОБ-а, Лесковац, Прокупље, Власотинце, Лебане, Владичин Хан
  • 1970. Дом авијатичара, Земун
  • 1971. Куманово, прилеп
  • 1974. Галерија Народног Музеја, Крагујевац
  • 1976. Галерија фабрике лекова Здравље, Лесковац
  • 1976. Галерија фабрике козметичких производа Невена, Лесковац
  • 1977. Хол Дома ЈНА, Лесковац
  • 1978. Галерија Културног центра Вервије, Београд
  • 1981. Привремени изложбени простор, Војводе Мишића бб, Лесковац
  • 1981. Галерија Културног центра, Куманово
  • 1982. Хол Народног муѕеја, Лесковац
  • 1983. Дом културе младих, Лесковац
  • 1985. Галерија Владимир Димитров, Ћустендил (Бугарска)
  • 1990. Галерија дома културе, Струмица
  • 1998. Мајски салон Дома културе, Лесковац
  • 1999. Мајски салон Дома културе, Лесковац

Награде и признања[уреди]

  • 1963. Прва награда за стални плакат Загребачког велесајма
  • 1964. Друга награда Октобарског салона Лесковац
  • 1965. Прва награда Октобарског салона Лесковац
  • 1968. Трећа награда Октобарског салона Лесковац
  • 1969. Прва награда за плакат Југословенске лутрије (Коаутор сликар Миодраг Ђилас)
  • 1973. Златна плакета за штанд на светском конгресу гинеколога, Москва
  • 1975. Друга награда Октобарског салона Лесковац
  • 1978. Друга награда Октобарског салона Лесковац
  • 1984. Прва награда Октобарског салона Лесковац
  • 1989. Златна значка КПЗ Србије
  • 1989. Прва награда за плакат Разоружање у свету

Јавно изведена дела[уреди]

  • Спомен обележје палим борцима у I и II светском рату, Грделица
  • Мурал у Образовно-школском центру, Бојник
  • Иконостас у цркви Свети Дамјан и Кузма у селу Шишинце

Истакнутији радови[уреди]

  • Брезе са ружичастим акцентом, 1991, уље на платну 60 x 74 cm
  • Брезе са косом белом цртом, 1991, уље на платну 60 x 74 cm
  • Згуснуте брезе, 1990, уље на платну 54 x 54 cm
  • Брезе у париско плавој боји III, 1990, уље на платну 55 x 65 cm
  • Брезе у сиво плавој боји, 1991, уље на платну 60 x 74 cm
  • Брезе у тишини, 1990, уље на платну 50 x 50 cm
  • Сломљена бреза, 1991, уље на платну 60 x 74 cm
  • Коса бреза са оранж акцентом, 1991, уље на платну 36 x 45 cm
  • Беуимене брезе II, 1990, уље на платну 60 x 60 cm
  • Досађивање две брезе, 1991, уље на платну 60 x 74 cm
  • Вртлог, 1997, уље на платну 60 x 90 cm
  • Стари ратник, 1997, акрил на платну 90 x 70 cm
  • Зрела јесен, 1998, акрил на платну 110 x 90 cm
  • Брда код Власинског језера, 1998, уље на платну 70 x 90 cm
  • Едмон Ростан, Сирано де Бержерак, скице за костим
  • Виљем Шекспир, Отело, скице за костим
  • Шљивовачко поље, пастел
  • Зла судбина, пастел
  • Ода мојој жупи, пастел

Референце[уреди]

  1. ^ Мирковић, Мирослав (2004). „Стабло обрасло маховином”. Наше стварање. Лесковачки културни центар. 4: 440—443. 
  2. ^ Баторовић-Божовић, Верица (2001). Живот пише приче. Лесковац: Удружење писаца општине Лесковац. стр. 206. 
  3. ^ „Гмитар Обрадовић”. Нова наша реч. 33. 2008. 

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]