Пређи на садржај

Горан Рађеновић

С Википедије, слободне енциклопедије
Горан Рађеновић
Горан Рађеновић (портрет)
Лични подаци
Датум рођења (1966-11-04)4. новембар 1966.(58 год.)
Место рођења Ниш, СФРЈ
Држављанство СФРЈ
Висина 1,97 m
Сениорска каријера
ГодинеКлубови
1982–1992
1992–1996
1994
1996–1997
ВК Партизан
ВК Рома
ВК Будва
ВК Будва
Освојене медаље
Ватерполо
Олимпијске игре
Златна медаља — прво место 1988. Сеул СФР Југославија
Светско првенство
Златна медаља — прво место 1991. Перт
Аустралија
СФР Југославија
Европско првенство
Сребрна медаља — друго место 1985. Софија
Бугарска
СФР Југославија
Сребрна медаља — друго место 1987. Стразбур
француска
СФР Југославија
Сребрна медаља — друго место 1989. Бон
СР Немачка
СФР Југославија
Златна медаља — прво место 1991. Атина
Грчка
СФР Југославија
ФИНА Светски куп
Златна медаља — прво место 1987. Солун
Грчка
СФР Југославија
Златна медаља — прво место 1989. Берлин
СР Немачка
СФР Југославија
Медитеранске игре
Сребрна медаља — друго место 1991. Атина
Грчка
СФР Југославија
Универзијада
Бронзана медаља — треће место 1987. Загреб
СФРЈ
СФР Југославија

Горан Рађеновић (Ниш, 4. новембар 1966) је бивши југословенски и српски ватерполиста, a сада ватерполо тренер. Током играчке каријере играо је за ВК Партизан из Београда, ВК Рома из Рима и ВК Будва из Будве, са којима је освојио бројне националне и међународне трофеје.

Највеће успехе остварио је као ватерполо репрезентативац СФРЈ, за који је наступао 265 пута и освојио титуле олимпијског, светског и европског шампиона.

Играчка каријера

[уреди | уреди извор]

ВК Партизан

[уреди | уреди извор]

Почео је да тренира ватерполо са 8 година (1974. године) у Ватерполо Клубу Партизан из Београда. У Партизану је играо 18 година и прошао комплетну ватерполо школу од пионира до јуниора. У тим категоријама освајао је велики број првенстава и купова Југославије.

За први тим Партизана заиграо је 1982. године, са 16 година старости и играо до 1992. године.

Трофеји са ВК Партизан:

Рађеновић је 1992. Године прешао у ВК Рома из Рима и за тај клуб играо 4 сезоне.

Трофеји са ВК Рома:

Последњу сезону у играчкој каријери одиграо је за ВК Будва, у сезони 1996/97. али пре тога је већ наступао за будвански клуб током 1994. године и заједно са својим бившим саиграчима из Партизана Александром Шоштаром и Игором Милановићем освојио титулу првака тадашње СР Југославије.

Национални тим

[уреди | уреди извор]

Прошао је све селекције ватерполо репрезентације СФР Југославије, са којима је освајао бројне медаље на светским и европским такмичењима. За А селекцију националног тима СФРЈ дебитује 1984. године и у наредних 10 година бележи 265 наступа у званичним утакмицама. Био је ово најплодоноснији период за југословенски ватерполо спорт, када су освојене две узастопне златне медаље на Олимпијским играма и Светским првенствима, као и прво злато на Европским шампионатима. Рађеновић је учествовао у освајању олимпијског злата 1988. године у Сеулу, Светског 1991. у Перту и Европског 1991. године у Атини.

Тренерска каријера

[уреди | уреди извор]

По завршетку играчке каријере у ВК Будва 1997. године, у истом клубу преузима улогу тренера првог тима. У сезони 1997/98 осваја друго место у првенству и купу СР Југославије, а у Купу Купова Европе долази до полуфинала.

Следеће две сезоне водио је први тим ВК Бечеј из Бечеја, са којим осваја два првенства и купа СР Југославије и једном долази до финала Купа Шампиона Европе.

У сезони 2000/01 преузима италијански клуб Анзио и првој сезони осваја прво место у А2 лиги. Нареде сезоне уводи клуб у плеј-оф А1 првенства Италије.

ВК Камољи

[уреди | уреди извор]

Од 2002. до 2006. године водио је први тим ВК Камољи из истоименог италијанског града и био шеф свих млађих категорија клуба. У те четири сезоне остваривао је пласмане од 5. до 8. места у првенствима Италије, као и један пласман у полуфинале Купа Лен. Истовремено млађе категорије клуба освајају низ првих меса у првенствима млађих категорија.

Од 2006. до 2008. године радио је као први тренер ВК Нерви из Ђенове. У две сезоне са овим клубом остварује пласмане на 6. и 8. место у А1 првенству Италије.

ВК Про Реко

[уреди | уреди извор]

Од 2008. до 2014. године обављао је посао шефа млађих категорија једног од највећих европских клубова, ВК Про-Реко из Река и координатора (супервизора) многих ватерполо клубова у регији Лигурија. Са овим клубом постиже бројне успехе у шампионатима млађих категорија Италије.

Референце

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]