Пређи на садржај

Универзијада

С Википедије, слободне енциклопедије
Застава Међународне студентске спортске федерације (FISU - International University Sports Federation)

Универзијада је међународно мултиспортско такмичење,[1][2] које под покровитељством Међународног олимпијског комитета (МОК)[тражи се извор] организује Међународни студентска спортска федерација (енгл. International University Sports Federation - FISU),[3] на којима учествују студенти спортисти. Често се називају и Светске студентске игре World Student Games односно World University Games. Право учешћа имају редовни студенти факултета и високих школа, а то важи и годину дана после дипломирања, уз услов да нису старији од 28 ни млађи од 17 година.[4]

Универзијада се организује сваке друге године,[5] и то Летња[6] и Зимска универзијада.[7] Прва Летња универзијада одржана је 1959. у Торину, Италија а Прва зимска 1960. у Шамонију Француска. Игре се одржавају сваке две године. До 1978 су одржаване наизменично Летња непарним, а Зимска парним годинама, да би од 1981 почеле да се одржавају исте године, непарним годинама да се не подударају са Олимпијским играма.

Историја

[уреди | уреди извор]

Летње универзијаде

[уреди | уреди извор]

Претече савремених универзијада били су Прве међународне студентске спортске игре у Паризу 1923, чији је оснивач био Жан Птижан (Jean Petitjean). Игре је требало да се зову Универзитетска олимпијада, али је председник МОК-а Пјер де Кубертен забранио (ставио вето) на овај назив тврдећи да се атрибут „олимпијски“ може користити само за Олимпијске игре. Међународне студентске спортске игре после Париза одржане су и у Варшави 1924, Риму 1927, Паризу 1928, Дармштату 1930, Торину 1933, Будимпешти 1935, Паризу 1937. и Монаку 1939.

После Другог светског рата игре су обновљене 1947. када су у Паризу одржане Прве светске студентске летње спортске игре у организацији Међународног савеза студената (ИУС) чије је седиште било у Прагу.

Под утицајем Хладног рата 1948. формира се нова организација Међународна федерација универзитетског спорта (ФИСУ) чији су оснивачи били чланови 19 западноевропских земаља, а прикучиле су се и неке земље Јужне Америке и Азије.

Од 1949. године две студентске федерације организују своје игре - ИУС 1949. у Будимпешти, 1951. у Берлину и 1954. у Будимпешти, а ФИСУ Спортске летње недеље ФИСУ: 1949. у Мерану, 1951. у Луксембургу, 1953. у Дортмунду и 1955. у Сан Себастијану.

Од одржавања одвојених игара одустају обе федерације 1957. и заједно учествују на Универзитетским играма Париза (30. август - 8. септембар 1957) организованим поводом 50-годишњице Националне уније студената Париза познате под именом „Игре уједињења“. Након две године у Торину одржана је у организацији ФИСУ прва Летња универзијада.[8]

Зимске универзијаде

[уреди | уреди извор]

Као и код летњих претеча су биле Међународне студентске зимске спортске игре одржане 1928. године у Кортини д'Ампецо у Италији. Пре Другог светског рата одржане су и зимске игре у Давосу 1930, Бардонекији 1933, Санкт Морицу 1935. Цел ам Зеу 1937. и Трондхајму 1939.

Међународни савез студената (ИУС) обновио је зимске игре 1947. у Давосу, Расцепом у светском студентском покрету Међународна федерација универзитетског спорта (ФИСУ) организује Зимске недеље ФИСУ 1951. у Бадгаштајну, 1953. у Санкт Морицу, 1955. на Јахорини, 1957. у Обермергау и 1959. у Цел ам Зеу. Међународни савез студената (ИУС) је одржао своје зимске игре у Појани Брашов 1951, Земерингу 1953. и Закопанима 1956.

Уједињењем раздвојених студентских организација у ФИСУ 1959, Прва зимска универзијада одржана је у Шамонију 1960. године.[8]

Спортови

[уреди | уреди извор]

Број спортова и на летњим и на зимским се често мењао. Ево спортова Летње Универзијаде 2007. године.

1. Атлетика
2. Бадминтон
3. Водени спортови
Ватерполо
Пливање
Скокови у воду
4. Гимнастика
Спортска гимнастика
Ритмичка гимнастика
5. Голф
6. Мачевање
7. Кошарка
Кошарка - мушки
Кошарка - жене
8. Одбојка
Одбојка - мушки
Одбојка - жене
9. Софтбол
10. Стони тенис
11. Стрељаштво
Пушка и пиштољ
Сачмара
12. Теквондо
13. Тенис
14. Фудбал
Фудбал - мушки
Фудбал - жене
15. Џудо

Спортови зимских универзијада:

Места одржавања Универзијада

[уреди | уреди извор]
Година Игре Летње универзијаде Игре Зимске универзијаде
1959. I Торино,  Италија —
1960. — I Шамони,  Француска
1961. II Софија,  Бугарска —
1962. — II Вилар,  Швајцарска
1963. III Порто Алегре,  Бразил —
1964. — III Шпиндлерув Млин,  Чехословачка
1965. IV Будимпешта,  Мађарска —
1966. — IV Сестријере,  Италија
1967. V Токио,  Јапан —
1968. — V Инзбрук,  Аустрија
1970. VI Торино,  Италија VI Рованијеми,  Финска
1972. — VII Лејк Плесид,  САД
1973. VII Москва,  Совјетски Савез —
1975. VIII Рим,  Италија VIII Ливињо,  Италија
1977. IX Софија,  Бугарска —
1978. — IX Шпиндлерув Млин,  Чехословачка
1979. X Мексико сити,  Мексико —
1981. XI Букурешт,  Румунија X Хака,  Шпанија
1983. XII Едмонтон  Канада XI Софија,  Бугарска
1985. XIII Кобе,  Јапан XII Белуно,  Италија
1987. XIV Загреб,  СФРЈ XIII Штрпске Плесо,  Чехословачка
1989. XV Дуизбург,  Западна Немачка XIV Софија,  Бугарска
1991. XVI Шефилд,  Уједињено Краљевство XV Сапоро,  Јапан
1993. XVII Бафало, Њујорк,  САД XVI Закопане,  Пољска
1995. XVIII Фукуока,  Јапан XVII Хака,  Шпанија
1997. XIX Палермо,  Италија XVIII Муџу,  Јужна Кореја
1999. XX Палма де Мајорка,  Шпанија XIX Попрад,  Словачка
2001. XXI Пекинг,  Кина XX Закопане,  Пољска
2003. XXII Даегу,  Јужна Кореја XXI Тарвизио,  Италија
2005. XXIII Измир,  Турска XXII Инзбрук / Зефелд,  Аустрија
2007. XXIV Бангкок,  Тајланд XXIII Торино,  Италија
2009. XXV Београд,  Србија XXIV Харбин,  Кина
2011. XXVI Шенџен,  Кина XXV Ерзурум,  Турска
2013. XXVII Казањ,  Русија XXVI Трентино,  Италија1
2015. XXVIII Квангџу,  Јужна Кореја XXVII Гранада,  Шпанија
2017. XXIX Тајпеј,  Република Кина2 XXVIII Алмати,  Казахстан
2019. XXX Напуљ,  Италија3 XXIX Краснојарск,  Русија
2021. XXXI Ченгду,  Кина XXX Луцерн,  Швајцарска
2023. XXXII Јекатеринбург,  Русија XXXI Лејк Плесид,  САД

Напомене:

1 Трентино је био домаћин уместо Марибора, који је одустао од домаћинства због финансијских проблема.
2 Република Кина (познатије као Тајван) због компликованих односа са Народном Републиком Кином је призната под именом Кинески Тајпеј од стране ФИСУ и већина међународних организација.
3 Због финансијских проблема Бразилија одустала од домаћинства.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Zakon o sportu - član 163”. www.paragraf.rs. Приступљено 2024-02-02. 
  2. ^ Вујаклија, Милан (1986). Лексикон страних речи и израза. Београд: Просвета. стр. 945. COBISS.SR 30905103
  3. ^ „Univerzijada u Kini odložena za 2022. godinu”. B92.net. 2021-02-04. Приступљено 2024-02-02. 
  4. ^ „Univerzijada”. Hrvatska enciklopedija, mrežno izdanje. Leksikografski zavod Miroslav Krleža. Приступљено 2. 2. 2024. 
  5. ^ „Univerzijada”. vokabular.net. Приступљено 2024-02-02. 
  6. ^ „FISU Summer World University Games”. FISU (на језику: енглески). Приступљено 2024-02-02. 
  7. ^ „FISU Winter World University Games”. FISU (на језику: енглески). Приступљено 2024-02-02. 
  8. ^ а б „FISU History”. FISU (на језику: енглески). Приступљено 2024-02-02. 
  9. ^ „Sports Archive”. FISU (на језику: енглески). Приступљено 2024-02-02. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Универзијада&oldid=28300198”