Универзијада

Из Википедије, слободне енциклопедије
Амблем Универзијаде

Универзијада је међународно мултиспортско такмичење, које под покровитељством Међународног олимпијског комитета (МОК) организује Међународни студентска спортска федерација (енгл. International University Sports Federation (FISU)), на којима учествију студенти спортисти. Често се називају и Светске студентске игре World Student Games односно World University Games.

Постоји Летња и Зимска универзијада. Прва Летња универзијада одржана је 1959. у Торину, Италија а Прва зимска 1960. у Шамонију Француска. Игре се одржавају сваке две године. До 1978 су одржаване наизменично Летња непарним, а Зимска парним годинама, да би од 1981 почеле да се одржавају исте године, непарним годинама да се не подударају са Олимпијским играма.

Право учешћа имају редовни студенти старији од 17, а млађи од 28 година.

Историја[уреди]

Летње универзијаде[уреди]

Претече саверемених универзијада били су Прве међународне студентске спортске игре у Паризу 1923, чији је оснивач био Жан Птижан (Jean Petitjean). Игре је требало да се зову Универзитетска олимпијада, али је председник МОКа Пјер де Кубертен забранио (ставио вето) на овај назив тврдећи да се атрибут „олимпијски“ може користити само за Олимпијске игре. Међународне студентске спортске игре после Париза одржане су и у Варшави 1924, Риму 1927, Паризу 1928, Дармштату 1930, Торину 1933, Будимпешти 1935, Паризу 1937. и Монаку 1939.

После Другог светског рата игре су обновљене 1947. када су у Паризу одржане Прве светске студентске летње спортске игре у организацији Међународног савеза студената (ИУС) чије је седиште било у Прагу.

Под утицајем Хладног рата 1948. формира се нова организација Међународна федерација универзитетског спорта (ФИСУ) чији су оснивачи били чланови 19 западноевропских земаља, а прикучиле су се и неке земље Јужне Америке и Азије.

Од 1949. године две студентске федерације организују своје игре - ИУС 1949. у Будимпешти, 1951. у Берлину и 1954. у Будимпешти, а ФИСУ Спортске летње недеље ФИСУ: 1949. у Мерану, 1951. у Луксембургу, 1953. у Дортмунду и 1955. у Сан Себастијану.

Од одржавања одвојених игара одустају обе федерације 1957. и заједно учествују на Универзитетским играма Париза (30. август - 8. септембар 1957.) организованим поводом 50-годишњице Националне уније студената Париза познате под именом „Игре уједињења“. Након две године у Торину одржана је у организацији ФИСУ прва Летња универзијада.

Зимске универзијаде[уреди]

Као и код летњих претеча су биле Међународне студентске зимске спортске игре одржане 1928. године у Кортини д'Ампецо у Италији. Пре Другог светског рата одржане су и зимске игре у Давосу 1930, Бардонекији 1933, Санкт Морицу 1935. Цел ам Зеу 1937. и Трондхајму 1939.

Међународни савез студената (ИУС) обновио је зимске игре 1947. у Давосу, Расцепом у светском студентском покрету Међународна федерација универзитетског спорта (ФИСУ) организује Зимске недеље ФИСУ 1951. у Бадгаштајну, 1953. у Санкт Морицу, 1955. на Јахорини, 1957. у Обермергау и 1959. у Цел ам Зеу. Међународни савез студената (ИУС) је одржао своје зимске игре у Појани Брашов 1951, Земерингу 1953. и Закопанима 1956.

Уједињењем раздвојених студентских организација у ФИСУ 1959, Прва зимска универзијада одржана је у Шамонију 1960. године.

Спортови[уреди]

Број спортова и на летњим и на зимским се често мењао. Ево спортова Летње универзијде 2007. године.

1. Атлетика
2. Бадминтон
3. Водени спортови
Ватерполо
Пливање
Скокови у воду
4. Гимнастика
Спортска гимнастика
Ритмичка гимнастика
5. Голф
6. Мачевање
7. Кошарка
Кошарка - мушки
Кошарка - жене
8. Одбојка
Одбојка - мушки
Одбојка - жене
9. Софтбол
10. Стони тенис
11. Стрељаштво
Пушка и пиштољ
Сачмара
12. Теквондо
13. Тенис
14. Фудбал
Фудбал - мушки
Фудбал - жене
15. Џудо

Спортови зимских универзијада:

Места одржавања Универзијда[уреди]

Година Игре Летње универзијаде Игре Зимске универзијаде
1959. I Торино,  Италија
1960. I Шамони,  Француска
1961. II Софија,  Бугарска
1962. II Вилар,  Швајцарска
1963. III Порто Алегре,  Бразил
1964. III Шпиндлерув Млин,  Чехословачка
1965. IV Будимпешта,  Мађарска
1966. IV Сестријере,  Италија
1967. V Токио,  Јапан
1968. V Инсбрук,  Аустрија
1970. VI Торино,  Италија VI Рованијеми,  Финска
1972. VII Лејк Плесид,  САД
1973. VII Москва,  Совјетски Савез
1975. VIII Рим,  Италија VIII Ливињо,  Италија
1977. IX Софија,  Бугарска
1978. IX Шпиндлерув Млин,  Чехословачка
1979. X Мексико сити,  Мексико
1981. XI Букурешт,  Румунија X Хака,  Шпанија
1983. XII Едмонтон  Канада XI Софија,  Бугарска
1985. XIII Кобе,  Јапан XII Белуно,  Италија
1987. XIV Загреб,  СФРЈ XIII Штрпске Плесо,  Чехословачка
1989. XV Дуизбург,  Немачка XIV Софија,  Бугарска
1991. XVI Шефилд,  Уједињено Краљевство XV Сапоро,  Јапан
1993. XVII Бафало, Њујорк,  САД XVI Закопане,  Пољска
1995. XVIII Фукуока,  Јапан XVII Хака,  Шпанија
1997. XIX Палермо,  Италија XVIII Муџу,  Јужна Кореја
1999. XX Палма де Мајорка,  Шпанија XIX Попрад,  Словачка
2001. XXI Пекинг,  Кина XX Закопане,  Пољска
2003. XXII Даегу,  Јужна Кореја XXI Тарвизио,  Италија
2005. XXIII Измир,  Турска XXII Инсбрук / Зефелд,  Аустрија
2007. XXIV Бангкок,  Тајланд XXIII Торино,  Италија
2009. XXV Београд,  Србија XXIV Харбин,  Кина
2011. XXVI Шенжен,  Кина XXV Ерзурум,  Турска
2013. XXVII Казањ,  Русија XXVI Трентино,  Италија1
2015. XXVIII Квангџу,  Јужна Кореја XXVII Гранада,  Шпанија
2017. XXIX Тајпеј,  Република Кина2 XXVIII Алмати,  Казахстан
2019. XXX 3 XXIX Краснојарск,  Русија

Напомене:

1 Трентино је био домаћин уместо Марибора, који је одустао од домаћинства због финансијских проблема.
2 Република Кина (познатије као Тајван) због компликованих односа са Народном Републиком Кином је призната под именом Кинески Тајпеј од стране ФИСУ и већина међународних организација.
3 Због финансијских проблема Бразилија одустала од домаћинства.

Спољашње везе[уреди]