Декуманус Максимус
Код Римског планирања градова, декуманус је представљао пут (улицу) са положајем исток-запад ,у Римским градовима или каструмуима (војни кампови).[1]Главни декуманус је био Декуманус Максимус (Decumanus Maximus),или најчеће само просто "Декуманус".[2]У војном логору њиме је повезивана капија под називом Porta Praetoria (најближа до непријатељских снага) са капијом под називом Порта Декумана (удаљенијом од непријатеља).[3][4]
Ово име произилази из чињенице да је пут via decumana или decimana (десета) раздвајао Десету Кохорту од девете у легионарском логору, на исти начин као што је via Quintana раздвајала пету кохорту од шесте кохорте.
У средини,или громи (централној тачки),Декуманус Максимус прелазио је под правим углом преко Кардо максимуса,главног градски пут са положајем север-југ, који је обично и био главна грдска улица. Форум је обично увек био постављен близу ове раскрснице Декуманус Максимуса (Decumanus Maximus) и Кардо Максимуса(Cardo Maximus.). Ове две улице су заједно са форумом и пратећим зградама формирале центар римских градова.
Примери[уреди | уреди извор]
У древном римском граду Барцину (данашња Барселона, Шпанија), Декуманус Макимус је започињао од касноримске капије (која још увек стоји) испред садашњег трга Плаца Нова.[5]
.jpg)
У склопу града Сплита у данашњој Хрватској налази се римски споменик УНЕСКО-а, Диоклецијанова палата. Овај град, који је саградио цар Диоклецијан, показује карактеристичан римски ортогонални систем улица са Декуманус Макимусом који повезује западну Гвоздену капију са источном Сребрном капијом.[6]
У римској Гадари, данашњем Ум Каис-у у Јордану, Декуманус се простире у правцу исток-запад у дужини од отприлике једног километра са очуваним древним каменим плочама.[7]
Још један леп пример оваквог начина просторне орјентације представља „Права улица“, Виа Ректа, у Дамаску, дуга 1.500 метара, која повезује источну и западну капију.
У централном пословном кварту Бејрута, Руе Вејганд, која се протеже у правцу исток-запад, улице још увек прате древни римски Декуманус.[8]
У Фиренци је Декуманус сачуван као улице Виа Стрози, Виа Спезиали и Виа дел Корсо у старом центру града. Иако ове улице имају различита имена, оне чине континуирану линију са прекидом на положају између Виа Стрози и Виа Спезиали код Палазо Строзија. У римско доба, све ове три улице формирале су Декуманус Флорентине,који је означавао назив римске колоније. Виа Рома и Виа Калимала формиране су од древног Карда, а оно што је некада био римски Форум у древној Фиренци сада је очувано под именом Пиаза дела Република.
У Напуљу још увек постоје три главна декумануса који се простиру, на географском положају од запада према истоку:
- Супериоре: састоји се од Виа Сапиенза, Виа Писанели и Виа Антикаглиа
- Мађиоре: Виа деи Трибунали
- Инфериоре: Виа Спаканаполи, коју чине Виа Бенедето Кроче и Виа Сан Биађио деи Либраи
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ John E. Stambaugh (1. 5. 1988). The Ancient Roman City. JHU Press. стр. 283—. ISBN 978-0-8018-3692-3.
- ^ The City Walls of Pompeii: Perceptions and Expressions of a Monumental Boundary by Ivo van der Graaff, M.A. Dissertation. Graduate School of The University of Texas, p. 90
- ^ Christoph F. Konrad (2004). Augusto Augurio: Rerum Humanarum Et Divinarum Commentationes in Honorem Jerzy Linderski. Franz Steiner Verlag. стр. 126—. ISBN 978-3-515-08578-6.
- ^ Alan Kaiser (14. 10. 2011). Roman Urban Street Networks: Streets and the Organization of Space in Four Cities. Taylor & Francis. стр. 160—. ISBN 978-1-136-76006-8.
- ^ William E. Mierse (6. 11. 1999). Temples and Towns in Roman Iberia: The Social and Architectural Dynamics of Sanctuary Designs, from the Third Century B.C. to the Third Century A.D. University of California Press. стр. 79. ISBN 978-0-520-91733-0.
- ^ C.Michael Hogan, "Diocletian's Palace", The Megalithic Portal, ed .A. Burnham, Oct. 6, 2007
- ^ Ivan Mannheim, Jordan Handbook: The Travel Guide, 2000. Footprint Travel Guides, 404 pages, ISBN 1-900949-69-5
- ^ Mannheim, Ivan. Syria & Lebanon Handbook: the Travel Guide, page