Деца под дудом (слика)

С Википедије, слободне енциклопедије

Деца под дудом
УметникУрош Предић
Година1887.
ПравацРеализам
Техникауље на платну
Местоприватно власништво

Деца под дудом је ремек-дело српског сликара реализма Уроша Предића. Насликано је 1887. године, техником уљe на платну. Слика је у приватном власништву.[1]

Историја[уреди | уреди извор]

Урош Предић један је од најважнијих сликара српског реализма. Спада међу малобројне српске сликаре који су са пуно љубави и поштовања сликали децу. Бавећи се њима овековечио је различите сцене из свакодневног живота најмлађих. Предић је оплеменио и уздигао на виши ниво управо дечје портретно сликарство.[2]

Код Предића се склоност ка реалистичком жанру испољила још у гимназијским данима, да би свој зрео облик попримио по завршетку сликарских студија на Академији ликовних уметности у Бечу. Урош Предић је управо сликом детета, познатом „Надуреном девојчицом“ из 1879. године (сада изложеној у Галерији Матице српске у Новом Саду), добио престижну Гундлову награду Бечке академије за најбољи студентски рад у техници уља на платну.[3] Зато и не чуди што баш њега Јован Јовановић Змај одабрао да илуструје часопис „Невен”.[4]

Овакве теме и мотиви заокупирали су Предићеву пажњу у једном временски периоду. Ако се изузму „Весела браћа” и „Сироче”, већина таквих слика није била велика по формату. Два дела из тог репертоара „Биће белаја” и његов пандан „Мали библиотекар”, откупио је лично краљ Милан Обреновић, али њихова судбина данас је непозанта, као и судбина слике „Око бунара” коју је откупио солунски банкар Алатини. Зна се да су у власништву наследника породице налази слика „Мали филозоф”.[5] Мања верзија ове слике је у Народном музеју, и налазе се на сталној поставци српског сликарства 19. века. Међу његовим сликама које се чувају у Народном музеју у Београду из дечијег жанра су и чувено „Сироче”, „Вредне ручице” и „Дете пред излогом”.[1][6]

Још једна слика из дечијег жанра је позната али ретко виђена. Слика „Деца под дудом” настала је 1887. године на породичном имању породице Предић у Томашевцу. Слика се налази у приватном власништву и излагана је до сада само четири пута.[3]

Први пут на првој самосталној изложби Уроша Предића у Грађанској касини 1888. године у Београду. Други пут на великој Светској изложби у Паризу 1889. године у склопу павиљона Краљевине Србије, под називом Sous le műrier. Трећи пут на заједничкој изложби Уроша Предића и Паје Јовановића у Народном музеју 1949. године. Након паузе од седамдесет година ово ремек-дело српског реалистичког сликарства 19. века је изложено пред публиком четврти пут, поново у Народном музеју у Београду. Предићева слика на Предићевом штафелају изложена је пред публиком од 20. децембра 2019. године до 12. јануара 2020. године.[7]

Опис слике[уреди | уреди извор]

Главни лик слике је дрво дуд, у сеоском дворишту у Орловату или Томашевцу, око кога су се окупила деца. Лето је, и зреле дудиње попадале су по земљи. Сеоска деца, у друштву са прасцима и гускама, једу их не дижући главу. Један дечак помаже другом да се попне уз дрво, док га у крошњи чека трећи дечак. Гост или рођак из града, прстом показује које гране треба протрести. Други дечак у варошком оделу окренут је леђима и посматра шта се догађа. Само најмлађе дете, у белој хаљиници са шеширићем, је приметило да их неко посматра, укипило се и нетремице гледа право у очи посматрача сликара.[6]

Иако је у суштини анегдотског карактера, она слика садржи и крајње озбиљну социјалну и психолошку анализу деце, како оне са села тако и оне из града. Њен квалитет огледа се у зналачкој сликарској обради, где су и најситнији детаљи верно дати.[1]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в „Beograd: Predićeva „Deca pod dudom. danas.rs. Приступљено 7. 4. 2020. 
  2. ^ „Remek-delo srpske umetnosti izloženo posle SEDAMDESET godina!”. mondo.rs. Приступљено 8. 4. 2020. 
  3. ^ а б „ДЕЦА ПОД ДУДОМ”. narodnimuzej.rs. Приступљено 7. 4. 2020. 
  4. ^ „Posle 70 godina možete videti sliku Uroša Predića "Deca pod dudom" u Narodnom muzeju”. telegraf.rs. Приступљено 7. 4. 2020. 
  5. ^ „Nasleđeno razumevanje lepote”. vreme.com. Приступљено 8. 4. 2020. 
  6. ^ а б Петаровић, Петар. Каталог са изложбе. Београд: Народни музеј. 
  7. ^ „Za gledanje i uživanje: "Deca pod dudom" Uroša Predića od 20. decembra u Narodnom muzeju u Beogradu”. telegraf.rs. Приступљено 7. 4. 2020. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]