Доњи Полој

Координате: 45° 14′ 23″ С; 15° 31′ 07″ И / 45.239723° С; 15.518747° И / 45.239723; 15.518747
С Википедије, слободне енциклопедије

Доњи Полој
Административни подаци
ДржаваХрватска
ЖупанијаКарловачка
ГрадСлуњ
ОбластКордун
Становништво
 — 2011.Пад 11
Географске карактеристике
Координате45° 14′ 23″ С; 15° 31′ 07″ И / 45.239723° С; 15.518747° И / 45.239723; 15.518747
Временска зонаUTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Апс. висина218 m
Доњи Полој на карти Хрватске
Доњи Полој
Доњи Полој
Доњи Полој на карти Хрватске
Доњи Полој на карти Карловачке жупаније
Доњи Полој
Доњи Полој
Доњи Полој на карти Карловачке жупаније
Остали подаци
Поштански број47243 Вељун
Позивни број+385 47

Доњи Полој је насељено мјесто града Слуња, на Кордуну, Карловачка жупанија, Република Хрватска.

Назив[уреди | уреди извор]

Назив је од водоплавног земљишта. Славонски Брод има купалиште на Сави под именом Полој, а и Брођанин и први Србин који је опловио свијет Томо Скалица 1853. пише о Њукаслу да је земља сасвим полојита (поплавна).[1] Сличних назива мјеста има још, као Полој и др.

Географија[уреди | уреди извор]

Доњи Полој се налази око 23 км сјеверозападно од Слуња.

Историја[уреди | уреди извор]

Србе у овом крају су власти дискриминисале још 1909. године. Тако лист Србобран пише да је тада уобичајена мјера кажњавања учитеља био њихов премјештај. На тај начин су им пропадали плодови рада у башти, оштећивале се ствари у сеоби и прекидале људске везе. Учитељ Милован Дејановић је из Крњака премјештен у Доњи Будачки, Никола Паић из Доњег Будачког у Дуњак, Милош Здјелар из Дуњака у Полој, а учитељ Рибар из Полоја у Крњак.[2][3] Доњи Полој се од распада Југославије до августа 1995. године налазио у Републици Српској Крајини.

Становништво[уреди | уреди извор]

Према попису становништва из 2011. године, насеље Доњи Полој је имало 11 становника.[4]

Националност[5] 1991. 1981. 1971. 1961.
Срби 31 48 69 82
Југословени 3 6 1
Хрвати 1 1
остали и непознато 1
Укупно 32 52 75 84
Демографија[5]
Година Становника
1961. 84
1971. 75
1981. 52
1991. 32
2001. 17
2011. 11

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ Скалица, Томо (2007). Галијом око свијета. Славонски Брод: Удруга грађана Баштина. стр. 146. 
  2. ^ Србобран, бр. 233, Прогањање народних учитеља. Загреб. 1909. 
  3. ^ Вишњић, Чедомир (2013). Србобран 1901 - 1914. - Српско коло 1903 - 1914. Загреб, Београд: СКД Просвјета, Службени Гласник. стр. 477. COBISS.SR-ID 201659660. 
  4. ^ „Попис становништва 2011.”. Државни завод за статистику РХ. 2011. Архивирано из оригинала 15. 11. 2013. г. Приступљено 2. 5. 2013. 
  5. ^ а б Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]