Доњи Полој
Доњи Полој | |
|---|---|
| Административни подаци | |
| Држава | Хрватска |
| Жупанија | Карловачка |
| Град | Слуњ |
| Област | Кордун |
| Становништво | |
| — 2011. |  11 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 45° 14′ 23″ С; 15° 31′ 07″ И / 45.239723° С; 15.518747° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 218 m |
  Доњи Полој Доњи Полој на карти Хрватске | |
 Доњи Полој Доњи Полој на карти Карловачке жупаније | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 47243 Вељун |
| Позивни број | +385 47 |
Доњи Полој је насељено мјесто града Слуња, на Кордуну, Карловачка жупанија, Република Хрватска.
Назив[уреди | уреди извор]
Назив је од водоплавног земљишта. Славонски Брод има купалиште на Сави под именом Полој, а и Брођанин и први Србин који је опловио свијет Томо Скалица 1853. пише о Њукаслу да је земља сасвим полојита (поплавна).[1] Сличних назива мјеста има још, као Полој и др.
Географија[уреди | уреди извор]
Доњи Полој се налази око 23 км сјеверозападно од Слуња.
Историја[уреди | уреди извор]
Србе у овом крају су власти дискриминисале још 1909. године. Тако лист Србобран пише да је тада уобичајена мјера кажњавања учитеља био њихов премјештај. На тај начин су им пропадали плодови рада у башти, оштећивале се ствари у сеоби и прекидале људске везе. Учитељ Милован Дејановић је из Крњака премјештен у Доњи Будачки, Никола Паић из Доњег Будачког у Дуњак, Милош Здјелар из Дуњака у Полој, а учитељ Рибар из Полоја у Крњак.[2][3] Доњи Полој се од распада Југославије до августа 1995. године налазио у Републици Српској Крајини.
Становништво[уреди | уреди извор]
Према попису становништва из 2011. године, насеље Доњи Полој је имало 11 становника.[4]
| Националност[5] | 1991. | 1981. | 1971. | 1961. |
| Срби | 31 | 48 | 69 | 82 |
| Југословени | 3 | 6 | 1 | |
| Хрвати | 1 | 1 | ||
| остали и непознато | 1 | |||
| Укупно | 32 | 52 | 75 | 84 |
| Демографија[5] | ||
|---|---|---|
| Година | Становника | |
| 1961. | 84 | |
| 1971. | 75 | |
| 1981. | 52 | |
| 1991. | 32 | |
| 2001. | 17 | |
| 2011. | 11 | |
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ Скалица, Томо (2007). Галијом око свијета. Славонски Брод: Удруга грађана Баштина. стр. 146.
- ^ Србобран, бр. 233, Прогањање народних учитеља. Загреб. 1909.
- ^ Вишњић, Чедомир (2013). Србобран 1901 - 1914. - Српско коло 1903 - 1914. Загреб, Београд: СКД Просвјета, Службени Гласник. стр. 477. COBISS.SR-ID 201659660.
- ^ „Попис становништва 2011.”. Државни завод за статистику РХ. 2011. Архивирано из оригинала 15. 11. 2013. г. Приступљено 2. 5. 2013.
- ^ а б Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
 | Овај чланак везан за села у Карловачкој жупанији је клица. Можете допринети Википедији тако што ћете га проширити. |
