Етничко чишћење Грузина у Абхазији

С Википедије, слободне енциклопедије
Положај Абхазије у саставу Грузије

Етничко чишћење Грузина у Абхазији био је погром над хиљадама Грузина током рата у Абхазији од 1992. до 1993. године, [1][2][3][4][5][6][7][8][9][10] који су извршили абхашки сепаратисти и њихови савезници. Поред Грузина, страдали су и етнички Јермени, Грци, Руси и умерени Абхази.[11] Процењује се да је интерно расељено између 200 и 250 хиљада грузијских цивила.[12] Организација за европску безбедност и сарадњу је конвенцијама из 1994, 1996, и 1997. са самита у Будимпешти, Лисабону и Истанбулу званично признала етничко чишћење и масакр над Грузинима и осудила извршиоце ратних злочина почињених током сукоба.[13]

Позадина[уреди | уреди извор]

Пре ратне 1992, Грузијци су чинили готово половину становништва Абхазије, док је Абхаза био мањи од петине. Насупрот томе, 1926. су ова два народа су чинила по трећину становништва а остатак Руси, Јермени и Грци. До 1989. грузијско становништво се готово учетворостручило, са 67.494 на 239.872 становника, јерменско се утростручило а број етничких Руса се повећао шест пута.[14]

Абхазија је прогласила независност од Грузије 23. јулa 1992, годину дана након што је то учинила Грузија (9. априлa 1991). Како би смањили западни утицај на Грузију, Руси су подcтицали локалне комунисте да траже отцепљење, а парамилитарне абхаске јединице обучавао је КГБ. У октобру 1992, Абхази су преузели контролу над већином територије и потиснули су Грузијце. Руси су отворено помагали Абхазију, а апел Грузијаца међународној заједници остао је без одговора. Иако је било злочина са обе стране 27. септембра 1993. догодио се можда најстрашнији масакр тог рата.[15] Након опсаде, Сухуми, главни град Абхазије, са већинским грузијским становништвом, пао је у руке здружених руско-абхаских јединица.[16] Масакр је трајао две недеље. Град је био преплављен мртвим телима. Русима су помагали и чеченски борци међу којима је био тада мало познати исламски милитант Шамил Басајев, касније један од истакнутих чеченских вођа. Злочине над Грузијцима чиниле су и козачке јединице.

Исход[уреди | уреди извор]

Око 30.000 Грузијаца је убијено, а 250.000 избеглица не може да се врати у Абхазију.[17] Међународна заједница је једно време уместо израза етничко чишћење користила фразу: "неприхватљива демографска промена настала услед ратних збивања". До данас нико није одговарао за злочине над Грузинима. Абхазија је данас de facto руски протекторат. Није призната ни од једне државе, већ се сматра делом Грузије.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Budapest Declaration and Geneva Declaration on Ethnic Cleansing of Georgians in Abkhazia between 1992 and 1993 adopted by the OSCE and recognized as ethnic cleansing in 1994 and 1999
  2. ^ The Guns of August 2008, Russia's War in Georgia, Svante Cornell & Frederick Starr. стр. 27
  3. ^ Anatol Lieven, "Victorious Abkhazian Army Settles Old Scores in An Orgy of Looting, The Times, 4 October 1993
  4. ^ In Georgia, Tales of Atrocities Lee Hockstander, International Herald Tribune, 22 October 1993
  5. ^ The Human Rights Field Operation: Law, Theory and Practice, Abkhazia Case, Michael O'Flaherty
  6. ^ The Politics of Religion in Russia and the New States of Eurasia, Michael Bourdeaux. стр. 237–238
  7. ^ Managing Conflict in the Former Soviet Union: Russian and American Perspectives, Alekseĭ Georgievich Arbatov. стр. 388
  8. ^ On Ruins of Empire: Ethnicity and Nationalism in the Former Soviet Union Georgiy I. Mirsky. стр. 72
  9. ^ Freedom in the World: The Annual Survey of Political Rights and Civil Liberties by Roger Kaplan. стр. 564
  10. ^ Small Nations and Great Powers: A Study of Ethnopolitical Conflict in the Caucasus. стр. 174
  11. ^ Conflict in the Caucasus: Georgia, Abkhazia, and the Russian Shadow by S. A. Chervonnaia and Svetlana Mikhailovna Chervonnaia, pp 12–13
  12. ^ Abkhazia Today. Архивирано на сајту Wayback Machine (10. мај 2007) The International Crisis Group. Europe Report N°176 – 15 September 2006. стр. 23. Free registration needed to view full report
  13. ^ Resolution of the OSCE Budapest Summit Архивирано на сајту Wayback Machine (17. октобар 2017), Organization for Security and Co-operation in Europe, 1994-12-06
  14. ^ Population censuses in Abkhazia: 1886, 1926, 1939, 1959, 1970, 1979, 1989, 2003
  15. ^ Definition by: State Department, Country Reports on Human Rights Practices for 1993, February 1994
  16. ^ Siege of Sukhumi Архивирано на сајту Wayback Machine (13. август 2013), Time Magazine, 4.10.1993.
  17. ^ „Abkhazia 'on verge of war'. BBC News. Би-Би-Си. 12. 10. 2001. Приступљено 4. 1. 2011.