Зграда Симфонијског оркестра у Нишу
| Зграда Симфонијског оркестра у Нишу | |
|---|---|
 Зграда Симфонијског оркестра | |
| Опште информације | |
| Место | Ниш |
| Општина | Медијана |
| Држава |  Србија |
| Време настанка | 1902. |
| Степен заштите | Споменик културе |
| Надлежна установа за заштиту | Завод за заштиту споменика културе Ниш |
| www | |
Зграда Симфонијског оркестра је смештена у најужем центру град Ниша, у улици Генерала Милојка Лешјанина 16[1] и представља заштићено непокретно културно добро као споменик културе.
Историја
[уреди | уреди извор]
Зграда је подигнута 1902. године за потребе Нишке акционарске штедионице која је у то време била најснажнија банкарско-привредна институција у новоослобођеним крајевима Србије. Банка је овај објекат користила све до 1948. године када је и укинута. Од септембра 1960. године у зграду је смештен Симфонијски оркестар. Зграда је стављена под заштиту закона 1990. године.[2]
Архитектура
[уреди | уреди извор]Објекат је приземан са већом спратном висином, оријентисан у правцу север-југ. Са источне стране зграда је слободна, без наслањања на суседни објекат Народног музеја. Са јужне стране је наглашен и избачен улазни део, са ниским степеништем, крај којег су на стубовима две фигуре жена у природној величини, као богиње плодности - знак богатства банке. Са обе стране улазног дела се налази по један велики прозор са металним решеткастим застором. У поткровљу је изведем декоративни фриз на венцу у дубоком рељефу са биљним и геометријским орнаментима.[2]
Галерија
[уреди | уреди извор]
Референце
[уреди | уреди извор]Литература
[уреди | уреди извор]- Споменици Ниша, заштићена културна добра од изузетног и од великог значаја, друго издање, Борислав Андрејевић, Ниш, 2011.
